Tribina Na kafi sa psihologom: Postprazničnu depresiju izazivaju osećanja potisnuta tokom slavlja

Učesnica panela u Art komuni Dorćol Platz psihološkinja i psihoterapeutkinja Ana Vlajković izjavila je da ljude treća nedelja januara može podsetiti da su u novu godinu ušli sa prevelikim očekivanjima a da ih tada dočeka minus u novčaniku nastao nakon slavlja ili višak klograma

„Pokazala su istraživanja da u periodu praznika da je mnogo manji broj prijema u hitnim službama psihijatrije i da se manji broj ljudi javlja da potraži psihoterapijsku pomoć. Međutim kada prođu te dve nedelje onda se desi nagli skok i po broju prijema i po broju osoba koji potraži psihoterapijsku pomoć. Može biti da se dve nedelje emocije zamaskiraju i onda nam se ta buka i muzika vrate kao bumerang“, rekla je ona.

Vlajković navodi da je dobra vest ta što postpraznična depresija, iako ume da bude intezivna ne traje dugo i da je se desi da potraje do dve nedelje i da je prva stvar koju možemo da uradimo ta da se pokrenemo i fizički aktiviramo.

„Normalno je da smo imali događaje srećne i manje srećne tokom prazničnih dana. Međutim ako primetimo da melanholija i bezvoljnost prerasta u osećanje beznađa i ne vidimo ništo srećno u budućnosti, bilo za mesec tri ili šest meseci, onda je to signal kada nemamo radost u sebi i ne možemo više da se pokrenemo“, kazala je psihološkinja.

Onda kada primetimo da nas više ništa ne motiviše da izađemo iz kuće i ne želimo kontakt sa drugim ljudima i to se produžava to znači da se pokrenulo nešto ozbiljnije i da su praznici bili samo okidač te da su praznici aktivirali osećanja koja su već bila tu.

Glumac Milan Marić rekao je na panelu da je traženje profesionalne pomoći najbolja stvar koju neko sebi može da priušti i da je to postala odlika dobrog životnog standarda koji oličava popravljen i otvoren odnos prema sebi.

„Kako god to sada nazivali, globalni fenomeni, najdepresivniji ponedeljak ili postpraznična depresija, mislim da je utemeljeno u načinu na koji mi živimo. Kada bismo tu krenuli da čeprkamo mislim da bi brže stigli do glavnih uzroka tih fenomena“, kazao je on.

Glumac je naveo da ima utisak da se društvo bavi uglavnom samo posledicama lošeg mentalnog zdravlja i da postoji neka odbojnost prema tome da pojedinac otkrije šta je uzrok toga, koji nije samo pojedinačan već spoj karaktera i globalnog uzroka koji utiče na sve i budi osećaj nelagode.

„Mislim da je došlo dobro vreme kada mi pričamo o mentalnom zdravlju i to više nije tabu tema ali mislim da je došlo vreme da počnemo da gledamo na to kako se priča o mentalnom zdravlju i šta su praktični koraci“, kazao je Marić.

Koordinatorka magazina LiceUlice Nikoleta Kosovac rekla je da nije samo posle praznika vreme kada su ljudi više depresivni već i da postoje čitave kategorije koje su više od drugih ugrožene i izložene globalnim i društvenim problemima.

„Prošla godina jeste bila i po događajima jako izazovna i tragična i mislim da se kolektivno osećala borba, a pogotovo u tom predprazničnom i postprazničnom sumiranju godine mislim da smo svi malo zastali i gledali šta nam se u ličnom i na kolektivnom nivou i gde smo sada i svodili te račune“, rekla je Kosovac na panelu.

Ona dodaje da se ne može pasivno očekivati da će Nova godina doneti nove stvari i da postprazničnu depresiju najčešće izaziva to što se u Novoj godini ljidi suočavaju sa istim problemima.

„Tu je najveći problem demotivacije, apatije i to osećanje da nemanja smisla i da stvarni ne mogu da krenu na bolje“, kazala je Kosovac.

Tribine „Na kafi sa psihologom“ organizuje Hemofarm fondacija u partnerstvu sa Filozofskim fakultetom Univerziteta u Beogradu i Art komunom Dorćol Platz i deo su kampanje za borbu protiv depresije i stigme „Nesalomivi“.