Turski imami idu iz Austrije

Prvobitni Zakon o islamu u Austriji je, prema austrijskim medijima, donet 1912. Sad su predložene njegove obimne izmene.

Najvažnija i najspornija nova odredba ovog zakona ublažena je, ali je njena suština u predlogu ostala: finansiranje islamske verske delatnosti iz inostranstva, misli se pre svega na tursku državu, zabranjeno je, a sve u cilju potiskivanja uticaja iz inostranstva i obezbeđivanja poštovanja suštine zakona o priznavanju verskih zajednica još iz 1874. kojom se zahteva da one u svom poslu moraju biti samodovoljne. Ipak, autori zakona austrijski ministri kulture i inostranih poslova Jozaf Ostermajer i Sebastijan Kurc nisu ostali nemi na ogorčenje šefa Islamske verske zajednice u Austriji Fuada Sanaca, koji je dan kad se predlog zakona pojavio nazvao crnim danom, i kritike stručnjaka koji su pledirali da se pogođenima da pristojan rok da se preusmere na druge izvore finansiranja, pa je rok za primenu najspornije zakonske odredbe pomeren sa prvobitnih šest meseci na „do kraja 2016. godine“. U tom roku Austriju moraju napustiti i aktivni (turski) imami koji u Austriji nemaju korene, dakle legalizovan boravak. Takođe, sve verske organizacije do tog roka moraju biti institucionalno uključene u neku od priznatih verskih zajednica.

Već pomenuti Fuad Sanac ogorčenim („u proteklih 30 godina nisam bio tako tužan“), a stručnjaci za religijsko pravo, kao Rihard Poc i Renate Šinkele, stručnim jezikom su novim odredbama prigovorili i na tonu „koji svedoči o generalnom nepoverenju prema muslimanima“. Umešala se i vladina služba za Ustav povodom novog zakonskog zahteva da se praktikovano „islamsko učenje, uključujući i suštinski tekst verskog izvora“ mora predstaviti na nemačkom, pa je naknadno precizirano da nije reč o zahtevu da se Kuran prevede na nemački „nego o prikazu bitnih verskih sadržaja, naravno na nemačkom“.

Katolička crkva u Austriji nije imala primedbi jer se zabrana finansiranja iz inostranstva odnosi samo na državne izvore. A austrijski ministri finansija i odbrane protestovali su zbog nejasnoća oko novih obaveza austrijske države za finansiranje planiranih islamskih teoloških studija na Bečkom univerzitetu i verske služe u vojsci. Ostalo je nejasno, sa računa kog ministarstva će to biti plaćeno.

U Austriji 114.740 Turaka

Građani sa turskim državljanstvom druga su po veličini grupacija stranaca koja živi u Austriji. Njih, prema austrijskoj statistici, ove godine ima 114.740. Brojniji od Turaka su građani sa nemačkim državljanstvom -164. 828, a odmah iza Turaka su građani Austrije sa državljanstvom Srbije – 112.477. Udeo stranaca u ukupnoj austrijskoj populaciji je 12,5 odsto.