Tužioci i sudije u strahu od vlasti: Gotovo nijedno strukovno udruženje pravosuđa nije reagovalo na sporan upad policije u Rektorat

Advokatska komora Beograda jedna je od retkih koja se oglasila saopštenjem, doduše uzgred, gde se uz osudu napada na svog člana, advokata Vladimira Tupanjca i posmatrača na lokalnim izborima u Boru, osvrće i na upad u Rektorat Univerziteta u Beogradu.

„Istovremeno, snažno osuđujemo zloupotrebu institucija pravosuđa i policije u cilju zastrašivanja akademske zajednice kroz teatralan upad pripadnika policije u prostorije Rektorata Beogradskog univerziteta, uz istovremeno prenošenje njihove akcije na režimskim medijima, čime se studentima, profesorima univerziteta, ali i svim neistomišljenicima vlasti šalje preteća poruka. (…) Upravni odbor Advokatske komore Beograda pruža punu podršku članovima akademske zajednice u borbi za očuvanje autonomije univerziteta i osuđuje svaki pokušaj njegovog narušavanja“, navedeno je u saopštenju.

Neformalno udruženje „Odbrana struke“, koje okuplja pravne profesionalce, jedno je od retkih koje je sudilo ulazak policije u Rektorat u Beogradu.

Oni su saopštili „da se ograđuju od postupaka pojedinih sudija i tužilaca koji grubo krše zakone koje su dužni da štite“.

„Ograđujemo se od takvih postupaka i želimo da verujemo da će doći vreme kada će sve kolege koje krše zakon odgovarati za svoje postupke“, zaključuje se u saopštenju.

Sa druge strane, iz Udruženja tužilaca Srbije nisu želeli da komentarišu ovo pitanje našeg lista, a ni Društvo sudija Srbije nije iznelo jedinstven stav o aktuelnim događajima na Beogradskom univerzitetu.

Vida Petrović Škero, nekadašnja predsednica Vrhovnog suda, i članica udruženja „Odbranimo struku“ ali i DSS, napominje da Društvo „odavno ne reaguje ni na šta“.

Podsetimo, upravo zbog tog ćutanja, deo tog udruženja je zatražio ostavku aktuelnog rukovodstva, napominjući da se članstvo osipa jer društvo ne predstavlja stavove svih članova i ne zauzima jedinstveno mišljenje o aktuelnim dešavanjima vezanim za pravosudni sistem zemlje i očuvanje demokratije.

Petrović Škero ističe da je sporno što rukovodstvo udruženja smatra da je svako pojavljivanje u javnosti političko delovanje.

– To je zabrinjavajuće, jer ne predstavlja ni onaj osnovni postulat, da sudije, kada dolazi do grubog kršenja demokratskih principa i vladavine prava, moraju da govore o tome, oni su prvi koji štite poredak. Ali kod nas, s obzirom na način izbora i kako funkcioniše Ustavni sud Srbije ali i visoki sudovi i Visoki savet sudstva, onda i same sudije nemaju to saznanje šta mogu i smeju, nego su stalno u grču, ako izađu u javnost, da će ih neko izmestiti, razrešiti, pokrenuti postupke. I takva priča se neguje. Ako si prihvatio da budeš na čelu DSS, ti ne treba da si politički korektan, nego pravno korektan. A to znači da moraš da radiš nešto za sudstvo, nedovoljno i nedopustivo je da se ne oglašavaš kada se dešavaju delovanja koje nisu u skladu sa zakonom. Moraš da se jasno izjasniš porukom, u kojoj meri je to dozvoljena, a dozvoljeno je u svim slučajevim koji predstavljaju kršenje vladavine prava i grubo urušavanje demokratije, smatra Škero.

Ona dodaje da se, nažalost, sa takvim slučajevima susrećemo gotovo svakodnevno.

– Imamo situaciju da policija u pratnji tužioca ulazi u Rektorat, bez saglasnosti rektora, što nije po zakonu, i uz jednu televiziju, za koju znamo da je režimska, koja pritom ima saznanja o svemu što se dešava i pre tužioca. Nešto tu ne funkcioniše. A normalno je da se onda i sudstvo i tužilaštvo oglase u vezi toga i da kažemo nisu sve sudije i svi tužioci takvi, ističe sagovornica.

Kako dodaje, javnost nije upoznata sa činjenicom da je tom prilikom jedna tužiteljka odbila da reaguje u vezi Rektorata, ali da je dobila obavezno uputstvo, po kome je morala da postupi.

– Ona ima pravo prigovora, ali to su one hitne radnje u kojima ona mora da postupi po obaveznom uputstvu. Ako bi se čak i to obavezno uputstvo po prigovoru ukinulo, ono je već proizvelo efekat.

Kao i ovaj sporni zakon koji je donet, on je već proizveo posledice, određeni tužioci nisu upućeni i sad može Venecijanska komisija da kaže šta hoće, može i sama država da stavi van snage te odredbe, može i Ustavni sud da utvrdi njegovu neustavnost, (mada je predsednik rekao da tu nema ničega neustavnog, i već se unapred izjasnio), on je već proizveo dejstvo. Konkretan efekat je da, kada bi tužiteljka koja je odbila da izađe na lice mesta, čak i ako bi podnela prigovor na obavezno uputstvo, o njemu neće odlučivati nezavisna komisija VSS, nego neposredno viši tužilac koji je sasvim sigurno upoznat šta se dešavalo sa tim obaveznim uputstvom i kako to funkcioniše, pojašnjava Škero.

Advokat Vladimir Beljanski lično smatra da je upad policije u Rektorat jasna povreda autonomije Univerziteta.

– Radi se o simulovanim razlozima, jer ako se istražuje smrt studentkinje koja je bila povod za ulazak, onda se pretres ne radi na taj način kako je to urađeno u tom trenutku, te su to prekoračenja ovlašćenja policije. Svaki pretres predstavlja povredu nečijeg prava. Ako se radi o pretresu stana, onda se radi o odstupanja od prava na nepovredivost stana, pojedinca. A ovde se radi o odstupanju od prava Univerziteta. I te stvari su moguće, u određenim slučajevima, ukoliko postoji opravdan razlog, i ukoliko se zaista koristi radi obezbeđenja određenih dokaza u nekom sudskom postupku. Iz svega što sam iz medija mogao da vidim, mogu samo da zaključim da postupanje policije nije bilo usmereno ka tome da se obezbede dokazi za potencijalni krivični postupak ili istragu smrti, već je iskorišćena situacija da se napravi pretres fakulteta zbog političkih razloga i svega što se dešava u poslednjih skoro godinu i po, jasan je Beljanski.

Novinar Vuk Cvijić saglasan je da je svrha postojanja strukovnih udruženja i sindikata upravo odbrana prava i sloboda svih građana, te da bi trebalo da reaguju na svaku zloupotrebu zakona.

– Zato i postoje. Kada ne reaguju, onda izazivaju sumnju da nisu nezavisni, već da predstavljaju jednu ruku vlasti, navodi Cvijić.

On napominje da uvek ima pojedinaca i u pravosuđu i u policiji koji „hrabro istupaju“.

– Ali ti ljudi upravo zbog tog istupanja, snose neke posledice, pa je možda i strah u nekom delu ućutao one koji bi trebalo da se čuju kada je su ovakve stvari u pitanju. Ako strah prevlada, onda će nevolja da zakuca i na njihova vrata, to je neminovno, zaključuje Cvijić.

Ćute i policijski sindikati

Ni policijski sindikati nisu osudili postupanje svojih kolega, a o slučaju se izjasnio samo reprezentativni Strukovni sindikat policije, koji je ocenio „nedopustivim da se pojam autonomije koristi kao paravan za ometanje pravde“, te naveo da „autonomija ne podrazumeva eksteritorijalnost niti „slobodnu zonu“ od zakona“. Oni su dalje istakli da su njihove „kolege iz Uprave kriminalističke policije tog dana nastupile isključivo kao izvršni organ, postupajući po preciznoj naredbi nadležnog tužilaštva i uz odobrenje suda“, napominjući da „Strukovno udruženje policije ne zauzima stav o prirodi ili opravdanosti konkretnih istražnih radnji“.