Foto: Uprava carinaOd goluba u rukavu, pa do flaše azijskog napitka sa zaštićenom zmijom koja drži škorpiju u čeljustima. Ukratko, nema šta krijumčari nisu pokušali da prenesu preko državne granice. Ipak, iz Uprave carina kažu da je ovakvih slučajeva sve manje, a da jedan od razloga može biti sve rigoroznija kontrola.
Poslednji takav slučaj zabeležen je u aprilu ove godine, kada je na graničnom prelazu Gradina sprečen pokušaj krijumčarenja 37 tek izleglih mladunaca papagaja, među kojima su bila i dva ptića koja pripadaju zaštićenoj vrsti “Pyrrhura molinae”.
Krajem prošle godine, takođe, na Gradini, carinici su sprečili pokušaj krijumčarenja 105 živih primeraka raznih vrsta ptica, a među njima su bile i četiri Crvene rozele (Platycercus Eximius), koje se nalaze na CITES listi strogo zaštićenih vrsta.
“Ako posmatramo širu vremensku perspektivu, iskustva iz carinske prakse su brojna i vrlo slikovita, od goluba u rukavu, tukana u koferu, majmuna i krokodila u auto – prikolici, pa do slučaja sa šest preplašenih i zagrljenih makaki majmuna pronađenih u gajbicama ispod gomile odeće u gepeku automobila na graničnom prelazu Horgoš pre desetak godina”, kažu za Danas iz Uprave carina.
Kako objašnjavaju, krijumčari pokušavaju da prenesu zaštićene vrste na različite načine, pa su tako carinici u jednom autobusu, koji je iz Češke išao u Bugarsku preko Srbije, u prostoru između sedišta pronašli plastične kutije za hranu pune živih zmija, guštera i žaba, a sličnih primera skrivanja životinja u fabričke šupljine automobila i autobusa, kao i njihovog pakovanja u prtljag je bilo dosta.
“Na aerodromu ‘Nikola Tesla’ svojevremeno su zaplenjivane flaše azijskog napitka sa zaštićenom zmijom koja drži škorpiju u čeljustima. U koferima putnika carinici su pronalazili prepariranu glavu zaštićene vrste srndaća, prepariranu glavu zaštićene vrste vuka (Canis lupus), skupa krzna zaštićenog afričkog leoparda (Panthera pardus), kožu i lobanju crnog medveda. Bilo je i živih primeraka poput afričkog sivog žako papagaja (Psittacus erithacus) koje je pokušala da prokrijumčari putnica koja je doletela iz Angole”, navode iz Uprave carina.
Zaštićenih vrsta bilo je čak i u pošiljkama, poput preparirane glave i šape zaštićene vrste američkog aligatora, koja je pronađena u Pošti Beograd ili mlade tarantule koju su otkrili carinici novosadske pošte.
Iz Uprave carina napominju da se životinje, odmah po otkrivanju, zbrinjavaju u najbližim zoološkim vrtovima u saradnji sa Veterinarskom graničnom inspekcijom, ali da mnoge od njih uginu još tokom transporta.
“Mnoge životinje tokom transporta uginu izmučene, zbog stresa, ili ubrzo potom, jer ne mogu da se prilagode i oporave. Krijumčari ih prevoze u lošim uslovima, često ih imobilizuju na različite načine, ptice drže u skučenom prostoru, u potpunom mraku, kako ih ne bi odale prilikom prelaska granice”, predočavaju iz Uprave carina.
Ipak, krijumčarenje zaštićenih vrsta, bilo da je reč o živim primercima ili ne, opada iz godine u godinu, pokazuju podaci carinske službe Srbije, a uzrok tome mogu biti sve rigoroznije kontrole, kao i to da se u Srbiji tom problemu sve ozbiljnije pristupa.
“Jedno od mogućih objašnjenja zašto je to tako je i činjenica da se javnost redovno informiše o takvim prekršajima, te da i to dodatno odbija krijumčare od namere da se ovim vidom šverca intenzivnije bave”, objašnjavaju iz Uprave carina.
U Odeljenju za suzbijanje krijumčarenja Uprave carina rade oficiri za vezu zaduženi za sprovođenje CITES Konvencije koji sarađuju sa drugim službama koje se bave istim problemom, posebno sa Grupom za CITES Ministarstva zaštite životne sredine.
Naša zemlja je potpisnica Konvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje flore i faune i sprovodi je od 2002. godine, a njom je regulisano izdavanje uvoznih, izvoznih i tranzitnih dozvola za preko 33.000 zaštićenih vrsta životinja i biljaka.
Neke od tih vrsta su često meta krijumčarenja, što je neke od njih dovelo gotovo do istrebljenja, navode iz Uprave carina.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
