Istorija vojske u Jugoslaviji: Ko nije služio vojni rok nije mogao da nađe posao ili da se oženi 1Foto: BETAPHOTO/MINISTARSTVO ODBRANE SRBIJE/Darimir Banda

Jedan od načešće korišćenih argumenata u prilog vraćanja obaveze služenja vojnog roka jeste da je takva praksa ukorenjena u tradiciji.

Istoričar Bojan Dimitrijević za Danas objašnjava da služenje vojnog roka u Srbiji postoji otkad je početkom 19 veka formirana stajaća vojska. Kako navodi, od Drugog svetskog rata postepeno je skraćivana dužina trajanja vojnog roka.

– U dvadesetom veku, u Jugoslovenskoj vojsci rok je trajao dve godine. Šezdesetih godina je dužina roka smanjena na 18 meseci. Osamdesetih je vojni rok skraćivan u dva navrata. Najpre je početkom osamdesetih rok skraćen na petnaest, a potom i na dvanaest meseci. To je trajalo do početka dvehiljaditih kada je doneta odluka da se rok skrati na osam meseci, da bi konačno 2010. godine skupština izglasala suspenziju, navodi Dimitrijević.

Kako navodi, dva su osnovna razloga za ovaj trend.

– Odluka o dužini trajanja zavisila je od procene vojnog vrha SFRJ. Kako je opadala opasnost od izbijanja međunarodne krize, tako je opadala i potreba za dužim vojnim rokom. Paralelno, vlasti su uviđale i potrebu da se ljudi školuju i privređuju pa je i to dovodilo do smanjenja dužine trajanja vojnog roka, kaže Dimitrijević.

Odziv je, navodi on, bio skoro stopostotan.

– S jedne strane, bila je to zakonska obaveza i ljudi su rizikovali zatvorsku kaznu ukoliko bi odbili da služe vojsku. Međutim, više od toga, neodzivanje je bilo društveno neprihvatljivo. Oni koji nisu služili vojsku nisu mogli da se zaposle, u ruralnim sredinama nisu mogli da se ožene… Oni koji nisu služili vojsku nisu mogli da dobiju društveno priznanje, to je posmatrano kao vid muške afirmacije. Retko ko se odlučivao da ne ide u vojsku, pa su čak i oni najpovlašćeniji, sportisti, muzičari, glumci odlazili na služenje vojnog roka, kaže Dimitrijević.

On podseća da je krajem osamdesetih godina, uvedeno nešto što može da se smatra pretečom prigovora savesti.

– Na insistiranje slovenačkog rukovodstva, omogućeno je ljudima da zbog verskih uverenja ne moraju da koriste oružje i ti ljudi su uglavnom bili kuvari ili vozači. Međutim, retko ko se odlučivao za tu opciju, svakako mnogo manje ljudi nego što se kasnije pozivalo na prigovor savesti i služenje civilnog roka, ističe Dimitrijević.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.