Konfekcija je niskoakumulativna grana i svaki vetrić je potkači. Od samog početka krize snimamo situaciju da vidimo šta nam je činiti.
Predstoji nam veliko prestrojavanje i reorganizacija firmi. Trenutno imamo dosta zatvorenih firmi, radnika koji su ostali bez posla, puno zatvorenih maloprodajnih objekata. Ova 2010. godina nekako dođe kao ključna uopšte za privredu, a posebno za našu branšu, ocenjuje Tigrin Kačar, vlasnik renomirane Dečije konfekcije STIG u Novom Pazaru i član UO ASTEKS.
Gde se u celoj situaciji nalazi Novi Pazar i ovdašnji proizvođači?
-Novi Pazar kao grad koji ima veliku koncentraciju proizvođača džinsa, obuće i nameštaja, upadljiviji je po tim problemima i neko je merilo za dešavanja u Srbiji. I ovde imamo firmi koje su se prestrojile, u poslednjoj godini imamo pad prodaje i proizvodnje. Pokazalo se dobrim što smo krajem 2008. godine reorganizovali naše staro udruženje i formirali organizaciju ASTEKS. Sada združeni pokušavamo da lakše prebrodimo krizu. U tom udruživanju vidimo šansu ne samo na našem tržištu, već i da uđemo na velika tržišta. U prilog nam ide potpisivanje ugovora sa EU, Rusijom i Belorusijom i već smo počeli po nešto da radimo. Neminovno je da tržište mora da pretrpi neke promene i svaka firma pojedinačno mora da uđe u reorganizaciju, doškolovavanje i osnaživanje kadrova. Moja firma je druga generacija za proizvodnju džinsa i druge konfekcije u ovom gradu, a prva generacija na tržištu posle raspada SFRJ. Za 23 godine uradili smo koliko smo mogli i sada se pojavljuje potreba za osavremenjavanjem upravljanja firmom. U ovom gradu samo STIG i Bros imaju standard ISO 9001.To je malo za ovoliki broj firmi i radimo projekat u saradnji sa USAID da što više firmi iz Novog Pazara uđe u uvođenje standarda ISO 9001. To je neka preporuka za sva tržišta koja nam se otvaraju. Šansu vidim i u velikom interesovanju turskih i italijanskih firmi,kkoje su zainteresovane da fabrike iz Rumunije i Bugarske prebace u Srbiju. To je solidna šansa i za nas.
Šta bi od toga konkretno imali proizvođači sa ovog prostora?
– Oni bi radili u kooperaciji sa nama. Prošle godine u septembru smo dobili takvu ponudu i od španskih firmi. Za sve njih je interesantno ogromno rusko tržište. Mi od prošle godine nemamo carinu sa Rusijom i ako bi došlo do partnerstva sa njima, to bi iz Srbije išlo kao srpski proizvod. To je šansa da se uposle veliki instalirani kapaciteti u Novom Pazaru. Mogli bismo da snabdevamo dobar deo, ako ne i celu Evropu. Trudimo se da iz cele situacije izvučemo ono što je najpovoljnije za nas, da se prestrojimo i uđemo u novu šansu koja nam omogućuje da sa tržištima EU, Rusije i Belorusije obezbedimo posao za narednih mnogo godina. U oblasti konfekcije došlo je do velikih promena. U starom sistemu investirali smo u poslovni prostor, mašinski park i zapošljavanje što većeg broja ljudi, a ceo svet radi drugačije. Angažuju dizajn studije, a kapacitete angažuju na nekim iks teritorijama. Zato nije čudo što su uposlene Kina, Indonezija, Tunis i Maroko. Mi smo igru za lon poslove izgubili još kad se raspala Jugoslavija. Sa ASTEKS imamo šansu da vratimo tu vrstu poslova našim firmama koje pokrivaju tržište bivših jugoslovenskih republika, a nova tržišta za plasman na nova tržišta. Do sledeće godine u ovo vreme imaćemo potpuno jasnu sliku kojim putem da krenemo.
Koliki su instalisani kapacitetu u ovom gradu i kolika je njihova sadašnja iskorišćenost?
– I kad se najbolje radilo mi smo radili sa 30 do 40 odsto kapaciteta. Ne postoje firme koje rade u tri smene, uglavnom radimo jednu smenu. Ako je baš pojačan posao radi se sa nekim produženim satom radnog vremena. Nikada se nije radilo sa 100 odsto kapaciteta i to nam je napravilo zabludu da radimo punom parom, ali ne radimo punim kapacitetima. Zbog promene sistema plasmana, sada ulazimo u ozbiljniju priču. Nismo radili punim kapacitetom, zato što smo se, valjda, zadovoljavali tim nivoom proizvodnje kao prva generacija zbog dosta instaliranih kapaciteta. O broju zaposlenih u privatnom sektoru nemam tačan podatak, ali se procenjuje između 11 i 12 hiljada. U poslednjoj godini imali smo dosta lomova u firmama i preregistracija i zbog toga nemamo tačan podatak. Zvanično, ne znam da li imamo manje zaposlenih neko pre dvadesetak godina. Uvek u ovom gradu imamo problem sa radom na crno. Od ukupnog broja nezaposlenih sa evidencije, bar polovina radi negde na crno. To je specifičan problem Novog Pazara. Pokušali smo da skrenemo pažnju i da to rešimo, ali je to poseban problem, jer ti ljudi neće da rade regularno. Hoće sve beneficije po osnovu nezaposlenosti a platu da primaju na crno.
Vaše kolege su zarobile kapital podižući svoje prooizvodne i prodajne objekte, a tekstilna industrija u ovom gradu je u grdnom problemu sa neiskorišćenim kapacitetima i ne usposlenim radnicima. Kako ocenjujete privatizaciju tekstilnih fabrika u ovom gradu?
– Pre petnaestak godina molili smo odgovorne u državi da mi uđemo u prostore tekstilnog kompleksa, da kupimo, zakupimo otkupimo. To je tada bila nemoguća misija i zbog toga smo sagradili fabrike iznova i to je apsolutna šteta. Van pameti je da smo kapital zakucali u zidine pored postojećeg prostora koji nije ni sada definisan, niti prodat. To je naše finansijsko iscrpljivanje. Da su nam dali taj prostor ti ljudi se ne bi rasturali u dve stotine radionica, imali bi da rade i ne bi im bilo bitno koja im firma piše. To neko nije hteo iako su svi kapaciteti mogli da se instaliraju u tom prostoru gde postoji kompletna infrastruktura. Pored svega toga nas dvadesetak je napravilo fabrike u okolini tog kompleksa. Na taj način smo usporeni u razvoju. Nije problem investiranja u opremu i mašine, jer mašina kad se pusti u rad istog trenutka počne da vraća uloženo.
Koliko su novopazarski proizvođači spremni da odgovore zahtevima evropskog tržišta?
– Iz dana u dan unapređujemo kvalitet naših proizvoda. Odgovorno tvrdim da Novim Pazar ima apsolutno svetski nivo kvaliteta. Proizvodi iz ovog grada, posebno džins, može da se prodaje po celom svetu, na najprobirljivijim tržištima. Zbog pozicije države nismo mogli normalno da funkcionišemo za sva tržišta. Ali, sada nam se vrata otvaraju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
