foto Nadica Jakovljev/DanasZrenjanin doživljava urbanističku promenu čije se posledice osećaju već sada, a tek će ih osećati generacije koje dolaze. U delovima grada u širem centru, koji su decenijama bili namenjeni porodičnoj gradnji, niču višespratnice bez posebnog reda i plana.
Na udaru se delovi grada „Jugoistok“ i „Dolja“, čiji se planovi detaljne regulacije, na zahtev investitora, menjaju i nekoliko puta godišnje, a stanovnici ulica u ovim delovima saznaju da će dobiti nekoliko desetina komšija.
Zgrade koje niču u delovima grada karakterističnim po porodičnoj gradnji ugrožavaju osnovne standarde stanovanja.
Ugrožavanje privatnosti, kada u dvorište porodične kuće gledaju prozori sa nekoliko stanova, nedovoljan razmak između zgrada, pa ljudi gledaju jedni drugima u dnevne sobe, nedovoljni kapaciteti infrastrukture, od kišne kanalizacije do nedovoljnog broja parking mesta, građenje po dubini placa koje ugrožava komfor stanovanja u novim objektima, samo su neki od problema koje proizvodi stihijska, neplanska gradnja skoro bez pravila.
„Važeći pravilnik je vrlo štur i on kaže samo da je dozvoljena gradnja višeporodičnih stambenih objekata na placu površine većoj od 2.000 kvadrata. Kako to izgleda u praksi možemo videti u najugroženijim delovima grada danas, ulici Koče Kolarova, Toše Jovanovića, Đure Jakšića – objašnjava Milica Kovač, potpredsednica Društva arhitekata Zrenjanina, koje je nedavno skrenulo pažnju na urbanističku situaciju u gradu na Begeju.
Prema njenim rečima, investitori i projektanti na papiru, odnosno u projektnoj dokumentaciji, zadovolje sve ono što gradski urbanisti od njih traže a pitanje je ko radi nadzor onoga što se izgradi.
„Posebno je pitanje da li želimo razvoj grada na ovakav način. Zrenjanin se nalazi na ogromnoj površini, ima mesta za gradnju. Ne mora se graditi u srcu grada na ovakav način“, kaže ona.
Formalno, svi su uslovi zadovoljeni, od oglašavanje izmena, javnog uvida, sednica nadležne komisije. U projektu postoji i dovoljno parking mesta i zakonski određenih površina namenjenih zelenilu.
S druge strane, višeporodični objekti grade se u ulicama u kojima infrastruktura nije osposobljena da prihvati nekoliko desetina novih stanovnika.
Kišna kanalizacija je već „prenapregnuta“, isto važi i za vodovodnu i kanalizacionu mrežu. Višespratnice niču pored prizemnica, kojima zaklanjaju sunce i prirodno svetlo, a o privatnosti da se i ne govori.
Standardi gradnje po kojima su građena naselja u Zrenjaninu kao što su Bagljaš, naselja D2 i D3, Brigadira Ristića, polako su napuštena krajem 90-tih da bi danas bili potpuno zaboravljeni.
„To je jugoslovenska škola stanogradnje od koje su učili u svetu. Tada se znalo kako treba da izgledaju zgrade, kako stanovi, kako naselja. I to je bilo humano stanovanje. Ti standardi su počeli da nestaju 90- tih prošlog veka a danas ih više nema“, kaže arhitekta Jelka Đorđević i dodaje da Zrenjanin sada prolazi kroz ono što je Beograd proživeo pre dve decenije, a Novi Sad pre 15 godina i na šta su zrenjaninski arhitekti upozoravali.
Investitorima su važni kvadrati i važna im je prodaja. Danas se grade višespratnice po istom modelu, hodnik i iz hodnika stanovi. Takvi stanovi u najvećem delu imaju prozore samo sa jedne strane, što znači i sunce i prirodno svetlo samo sa istoka ili zapada.
„ Najviše se projektuju stanovi do 50 kvadrata. Takvi se najlakše prodaju. Svi su isti. Kupatila bez prirodne ventilacije, odnosno prozora, kuhinja, dnevna soba i trpezarija spojene a spavaća soba da jedva stane krevet sa dušekom. I u takvim stanovima nekad treba da žive tri generacije. To nije humano stanovanje ali to se traži pa se to i gradi, kaže arhitekta Milica Kovač.
Poseban problem ovakvog načina gradnje jeste nesigurnost vlasnika porodičnih kuća. Na terenu se dešava da prizemnica ostane zarobljena između dve višespratnice. Bilo je slučajeva, kažu arhitekti, da neko izgradi novu kuću i tek tada sazna da će mu pored niknuti višespratnica.
Društvo arhitekata Zrenjanina ove je godine uputilo više desetina primedbi na izmene planova koji su bili na javnoj raspravi.
Retke su usvojene, a kako kažu, reč je o tehničkim a ne suštinskim primedbama. One primedbe koje su odbijene, odbijene su iz formalnih razloga.
„Nećemo prestati jer smatramo da se red mora uvesti. Mislimo da se prvo mora doneti novi pravilnik, u kom moraju biti definisani mnogi faktori a ne da jedini uslov kao što je to sada bude kvadratura placa. Građani moraju biti sigurni da će moći svoju nekretninu da koriste normalno i komforno. I oni koji žive u kućama ali i oni koji kupuju stanove. Imali smo bezbroj primera da ljudi ne mogu da vizuelizuju kako će im stan koji kupuju u izgradnji, na kraju izgledati. Za sve ovo što planiramo potrebna nam je i veća podrška javnosti“, navodi Kovač.
Koliko su građani spremni da se angažuju veliko je pitanje. Stanovnici zrenjaninske ulice Toše Jovanovića protivili su se izgradnji višespratnica, pisali peticije i od toga nije na kraju bilo ništa. Samo u delu ove široke ulice, koja je poznata po starom drvoredu, niču tri zgrade sa nekoliko desetina stanova.
Jednostavno, placevi u ovoj ulici su široki i dugački a kako je u pitanju jedna od najstarijih ulica u gradu, u većini prvih vlasnika skoro i da nema. Naslednici imovinu prodaju po više nego dobrim cenama ili ih pretvaraju u kvadrate u zgradama koje niču.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
