Udruženje porodica kidapovanih i nestalih lica na KiM: Neizvesna sudbina 563 lica

„Upravo se navršava 21 godina od osnivanja našeg Udruženja sa ciljem rasvetljavanja sudbina i pronalaženja otetih i nestalih lica na Kosovu i Metohiji u periodu od 1998. godine do danas“, objašnjavaju iz Udruženja.

Oni ističu da teško podnose teret dvodecenijske neizvesnosti, manipulacije, nečinjenja, zataškavanja, uništavanja dokaza, nepronalaženja otetih niti njihovih ostataka, te da „sve nestaje u lavirintima laži i obmana“.

„Svedoci smo velikih nesreća koje su pripadnici našeg naroda doživeli krajem 20. veka. Bili smo predmet otmica, progona, osetili tragediju izbeglištva, bili akteri kolona i drama“, dodaju oni.

Objašnjavaju i da su prekršeni su svi zakoni civilizovanog društva, rezolucije i konvencije.

„Ubistva, proterivanje, tortura i nečoveštvo nad srpskim narodom započinje januara 1998. godine, a nastavlja se tokom aprila, maja, juna masovnim kidnapovanjem rudara površinskog kopa Belaćevac i jula meseca žitelja sela Retimlja i Opteruše, Velike Hoče i Orahovca, a nastavlja se agresijom NATO snaga 24 marta1999. godine na Republiku Srbiju i AP KiM. Najveći broj otmica, zločina, ubistva dogodio se nakon potpisane Rezolucije Saveta Bezbednosti UN 1244 od juna 1999. do kraja 2000. godine, da bi se 17 marta 2004. godine dogodio pogrom još 4.000 lica srpske nacionalnosti“, ističe Udruženje porodica kidapovanih i nestalih lica na Kosovu i Metohiji.

Prema njihovim rečima, dokumentacija o zločinima je i dalje u bazama zemalja misija koje su bile 1999.-2000. god. na KiM.

„Porodice i dalje čekaju rezultate istraga. One ne posustaju u svojim zahtevima da pronađu svoju decu, braću sestre, supružnike, roditelje… Dok se ne rasvetle svi zločini i sud donese pravedne presude, ostaćemo zarobljeni u prošlosti i vremenu koje preti da generiše nove mržnje i nove nesreće“, zaključuju iz Udruženja.