Otvoreni univerzitet u Subotici ponovo je posle duže pauze pokrenuo tribinu Agora, sa ambicijom da se čuje glas građana i intelektualaca o problemima sa kojima se gotovo dve decenije suočavaju (i) građani Subotice, a tiču se procesa demokratizacije i evropeizacije našeg društva i lokalne mikrosredine. Ideja je, kako je istakao voditelj tribine sociolog Ljuba Đorđević, da se dobiju informacija o tome kako sami građani vide „gde se mi danas, pre svega građani Subotice, nalazimo u odnosu na najrazvijeniji deo Evropske unije, ne u privrednom nego u ljudskom, civilizacijskom smislu“.
Na prvoj raspravi u okviru Agore bilo je reči o političkoj sceni u Subotici, o tome kako su partije na lokalnom nivou organizovane, ali i na koji način doprinose, i da li doprinose, evropskom uređivanju društva.
Kako je navela sociološkinja Jasminka Dulić, a na osnovu svog doktorskog rada i u okviru njega urađenog istraživanja, lokalna politička scena je stvarana u koordinatama koje postoje na onoj državnoj razini, a glavne ose oko kojih su se stranke formirale u odnosu na postojeće strukturne podele u društvu, jeste ona prozapadna i antizapadna orijentacija. Tu se mogu nazreti neki osnovni pravci – uglavnom su oni obrazovaniji i bolje situirani slojevi građana prihvatili proevropske ideje, u smislu demokratskog i liberalnog, dok je ideje antievropejstva, pre svega oličene u nacionalnoj i socijalnoj državi, prihvatljivije za siromašnije slojeve građanstva. Istraživanje je išlo i za tim da utvrdi da li među etničkim zajednicama koje žive u Subotici postoji razlike u prihvatanju tih evropskih i antievropskih programa, a rezultati su pokazali da su hrvatska i mađarska zajednica u većem stepenu, mada ne i apsolutnom, pre okrenute demokratskim i liberalnim idejama, dok se srpska i bunjevačka, takođe ne u apsolutnom značenju, radije priklanjaju nacionalnom i radikalnom bloku. Takođe, socijalni status igra ulogu i pri prihvatanju ideja komunističkog modela društva. „Takav, izuzetno bogat za ovako malu državu, partijski pluralizam, koji karakteriše i državnu i lokalnu političku svakodnevicu, na žalost nije doneo očekivane prednosti“, navodi sociolog Boško Kovačević.
Prema njegovim rečima, partijski pluralizam je ostavio katastrofalne posledice po naš život.
– Rezultat je da imamo demokratiju, a nemamo posao i obezbeđenu egzistenciju. Svakako da su partije neminovnost, jer ne postoji drugi način organizovanja jednog društva, ali politički pluralizam treba da obezbedi individualno i socijalno dostojanstvo građana, kao i mogućnost da sami biramo one koji će društvo voditi – istakao je Kovačević.
Međutim, mi još nismo izašli iz tradicionalističke matrice, napomenuo je Kovačević, i dodao da su naše partije pretvorene u ratne štabove, „one se bore jedna protiv drugih, a ne za zajedničke interese“.
– U tim stranačkim timovima nema ni vizionarstva ni operativne sposobnosti za rešavanje problema koji nas pritiskaju. Politika je u stvari postala način da se najlakše dođe do ličnog profita. Partijski život je feudalizovan – moji ljudi su na svim bitnim mestima u društvu, i tako se kontrolišu svi procesi – dok su stranke, a zatim i vlast, organizovani po hijerarhijskom modelu – naglasio je Kovačević.
Ta vrsta centralizacije, kako je rekao, problem je koji ovde postoji i ne rešava se već dve decenije. U svemu tome, rekao je Kovačević, glas javnosti gotovo i ne postoji, iako se nijedna objektivna i uspešna vlast ne može zamisliti bez civilne sfere.
– Civilno društvo i građani su danas potpuno pasivni, a vlast radi na tome da to tako i ostane, umesto da stvori uslove za građanski aktivizam koji bi bio njen najbolji korektiv. Rezultat ovakvog stanja je da stranačke kadrove, to jest stranačko članstvo najčešće čine ljudi sa periferije društva, sa sumnjivim stvaralačkim potencijalima i moralnim integritetom, sa nikakvim znanjima i imaginacijom, niti osećajem odgovornosti. Zbog svega toga, jedan od prvih i najvažnijih zadataka trebalo bi da bude redefinisanje partijskog sistema, Ali, ne verujem da će partijski lideri to uraditi – istakao je Kovačević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
