Ujedinjenje Rusije kao ujedinjenje Nemačke

Putin je u svom govoru u Kremlju, pred najvišim državnim rukovodstvom, poslanicima i vođama sa Krima, rekao da je odluka doneta na osnovu rezultata referenduma na Krimu i volje „apsolutne većine Rusa“. Očekuje se da Duma odmah ratifikuje ovaj sporazum. „Ne verujte onima koji vas plaše Rusijom i viču da će za Krimom uslediti drugi regioni Ukrajine. Mi ne želimo podelu Ukrajine“, rekao je Putin.

Sedam najrazvijenijih država Zapada suspendovalo je članstvo Rusije u G8, a Rusija je najavila kontramere. Nemačka kancelarka Angela Merkel je juče ponovila da su „takozvani referendum“ na Krimu i uključivanje tog regiona u Rusku federaciju protivni međunarodnom pravu.

Vlasti u Kijevu su saopštile da Ukrajina nikada neće priznati pripajanje Krima Rusiji, a stranka Vitalija Klička traži prekid diplomatskih odnosa s Moskvom. Potpredsednik SAD Džozef Bajden i premijer Poljske Donald Tusk osudili su juče u Varšavi „aneksiju Krima kao korak bez presedana koji menja celu geopolitičku situaciju i predstavlja izazov celom svetu“.

Da bi potvrdio kako je referendum na Krimu bio u skladu sa međunarodnim pravom, Putin je naveo primer Kosova, koje se uz podršku Zapada i protivljenje Rusije otcepilo od Srbije. On je, takođe, uporedio secesiju Krima sa otcepljenjem Ukrajine od Sovjetskog saveza 1991. Putin se osvrnuo i na ujedinjenje Nemačke, rekavši da se nada da će Nemci podržati Rusiju u slučaju Krima kao što su Rusi podržali ujedinjenje Nemačke 1990. godine.

„Krim je bio i ostaje u srcu Rusa kao integralni deo Rusije“, rekao je Putin, poručivši da se to „uverenje, zasnovano na istini i pravdi, prenosi sa generacije na generaciju“, prenosi Beta. Prema njegovim rečima, „zapadnjaci su prešli crvenu liniju i ponašali se neodgovorno u ukrajinskoj krizi“. Putin je zapadne zemlje optužio za „cinizam“, delovanje po „zakonu jačeg“ i za „ignorisanje međunarodnog prava“.

Na referendumu u nedelju 97 odsto građana Krima glasalo je za pripajanje tog poluostrva Rusiji. Krimski parlament proglasio je nezavisnu Republiku Krim, a nova vlada je proglasila nacionalizaciju svih dobara ukrajinske države u tom regionu. Takođe, nove proruske vlasti na Krimu smatraju da Tatari „ilegalno“ zauzimaju zemlju na Krimu. Putin je juče pak rekao da Krim „pripada Rusima, Ukrajincima i Tatarima“. Na Krimu živi oko 2 miliona ljudi, od čega 58 odsto čine Rusi, 24 odsto Ukrajinci, a 12 odsto krimski Tatari.

Kako tvrdi AP, Putin želi široku autonomiju za regione sa ruskim stanovništvom i garancije da Ukrajina nikada neće ući u NATO. Agencija navodi da posle referenduma na Krimu počinje da se nazire slika šta osim crnomorskog poluostrva ruski predsednik želi kao nagradu u svojoj igri moći. U tekstu pod naslovom „Ukrajina – šta dalje“, AP navodi da je veliko pitanje hoće li Putin zauzeti i druge oblasti istočne Ukrajine da bi ostvario te ciljeve. Za Zapad se, navodi agencija, sve svodi na dilemu da li pokušati kompromis sa Moskvom kako bi se izbegao vojni sukob ili zauzeti čvrst stav i rizikovati rusku invaziju Ukrajine.

Poslanici Dume, donjeg doma ruskog parlamenta, usvojili su juče deklaraciju u kojoj traže od Evropske unije i SAD da i njima uvedu sankcije, kao što su to već učinili za nekoliko ruskih funkcionera zbog situacije u Ukrajini. Sankcije zapadnih zemalja izazivaju „podsmeh i čak sarkazam“, izjavio je juče savetnik ruskog predsednika Jurij Ušakov, prenosi Beta.

I Japan je Rusiji juče uveo blage sankcije zbog priznavanja Krima kao nezavisne države tako što je suspendovao razgovore o ublažavanju viznog režima, istraživanju svemira i vojnoj saradnji.

Francuski ministar spoljnih poslova Loran Fabijus je potvrdio otkazivanje svoje posete Moskvi gde je trebalo da putuje s ministrom odbrane Žan-Ivom Le Drijanom. Upitan o otkazivanju prodaje francuskih vojnih brodova tipa „mistral“ Rusiji, Fabijus je precizirao da je „razmatrana suspenzija“, ali, kako je dodao, „to bi bilo za treći nivo sankcija, a do sada se nije došlo do toga“.

GORBAČOV: Srećan dan

Bivši predsednik SSSR Mihail Gorbačov pozdravio je ishod referenduma na Krimu, ocenjujući to kao „srećan događaj“, prenosi AP. Gorbačov je rekao portalu Slon.ru da je ishod referenduma odraz slobodne volje stanovnika Krima. Nedeljno glasanje je pokazalo da „građani zaista žele da se vrate Rusiji“, ocenio je Gorbačov. On je kritikovao autoritarnu politiku Vladimira Putina, ali je podržao njegov kurs u slučaju ukrajinske krize. FoNet

Ko je sledeći – Pridnjestrovlje?

Ujedinjenjem Rusije i Krima pokreće se pitanje šta će biti sa Pridnjestrovljem, Južnom Osetijom i Abhazijom, de fakto nezavisnim državama koje snažno podržava Moskva. Prema pisanju ruske štampe, Pridnjestrovlje je ruskoj Dumi uputilo zahtev za integraciju sa Rusijom. Kao navode Vedomosti, rukovodstvo Pridnjestrovlja je očigledno inspirisano akcijama Krima da se ujedini sa Rusijom, te je apelovalo na Dumu da proširi osnov usvajanja novih teritorija.

Pridnjestrovlje je 50 godina bilo u sastavu Moldavije, a po raspadu SSSR ta oblast je, uz rusku podršku, 1992. proglasila nezavisnost. Na referendumu 2007. čak 97 odsto građana se izjasnilo za ujedinjenje sa Rusijom. Južna Osetija, de fakto nezavisna država na Kavkazu, otcepljena je od Gruzije 1991. Do sada ju je priznalo pet zemalja – Rusija, Nikaragva, Nauru, Venecuela i Tuvalu. Kao i Južna Osetija, i Abhazija, faktički nezavisna, proglasila je nezavisnost početkom devedesetih. Posle rata u Južnoj Osetiji 2008, Abhaziju je priznalo je šest država – Rusija, Nikaragva, Venecuela, Nauru, Vanuatu i Tuvalu.