Foto: Dušan Pešić/DanasDelegacije UNICEF-a i UNHCR-a posetile su Centar za azil u Vranju, da bi se lično uverile kako izbeglice iz Ukrajine žive u ovom gradu, na kom je nivou zdravstvena zaštita, da li su deca uključena u obrazovni sistem Srbije i da li je pružena šansa izbeglicama pobeglim od rata da budu punopravni članovi zajednice.
Visoke goste kroz Centar sprovodi Slobodan Savović, koordinator Komesarijata za izbeglice i migracije (KIRS) za jug Srbije, te ih vrlo pedantno vodi kroz sektore i, manirom iskusnog turističkog vodiča, predstavlja svaki kutak Prihvatnog centra.
„Bilo koju zamerku koju korisnici imaju, prenesu nam“, priča Savović i dodaje da „ne postoji sujeta, tu smo da olakšamo jedni drugima.“
Ruta najpre kreće od ambulante koja je u zgradi odvojenoj od one u kojoj se nalaze sobe i kantina. Tamo radi doktorka Julija, koja je iz Ukrajine.
„Ne želimo da remetimo pregled, trebalo bi da poštujemo privatnost pacijenta, najbolje bi bilo da odemo iz ambulante“, predloži koordinator Savović.
Iz KIRS-a govore da žene koje vežbaju u hladovini ne žele da budu snimljene ili fotografisane, pa ih mimoilazimo bespogovorno.
Rekoše da „gospođe vole da vežbaju svako prepodne ovde“ i dodadoše da je briga o telu jednako bitna kao i briga o duhu.
Slobodan napomenu svojoj saradnici Mariji da odvede goste u obilazak Dečjeg kutka, uz podsećanje da trenutno u Centru za azil boravi 21 dete
Od tog broja, prema njegovim podacima, njih 11 do raspusta su išli u osnovnu školu, a dvoje u srednju.
U Dečjem smo kutku, a gostujuće delegacije zanima kakva je procena psihološkog stanja mališana.
„U redu je, i sada, baš i kao kada su deca stigla u Centar. Mislimo da su srećna ovde. Imaju prijatelje u kampu, kao i u školi“, odgovori gospođa iz Komesarijata.
Iz prostora za decu odlazi se do soba i trpezarije, a put do ovog objekta, koji je odvojen od ambulante i Dečjeg kutka, Savović je iskoristio da objasni gostima da je Centar „renoviran“, „uslovi boravka poboljšani“, a da je kapacitet za „150 do 160 ljudi, ne može da se smesti više, jer su porodice sa malim brojem članova, a ne mogu se spajati dve porodice“.
„Trudimo se i objašnjavamo korisnicima da ne jedu u sobama“, dodade Slobodan, „plašimo se da ne dođe do infekcije ili zaraze.“
„Vodič“ dalje objašnjava gostima da se u podrumu nalazi magacinski prostor, tu je i vešeraj sa mašinama za sušenje.
„Ljudi iz Komesarijata peru posteljinu, a, ako žele, korisnici Centra mogu sami da operu svoj veš. Na spratu su, kao i u prizemlju, sobe. Ajde, Marija, otvorite gore jednu sobu“, autoritativno „zapovedi“ Slobodan.
„Broj 218“, suflira mu neko od saradnika.
Gosti primećuju da „vrlo udobno i veselo izgleda“ dnevna soba i da bi „svako poželeo ovakav nameštaj u svojoj kući“.
U njoj se održavaju radionice, a jedna je upravo u pripremi.
Deca sede oko stolova, a na njima papiri sa smernicama na maternjem jeziku, bojice, flomasteri i stikeri, pored je i interaktivna tabla na kojoj su ispisana imena dece.
Najmlađi se ovde osećaju kao kod kuće, ako je suditi po tome što neki od njih govore srpski, a i koncept radionice čini se zabavnim, takav utisak odaje njihova facijalna ekspresija.
Iz UNHCR-a komentarišu da je „prostor oplemeljen“, baš tu gde je napravljen dnevni boravak koji su „začinile“ police i igračke.
Ovaj interaktivni događaj, pod nazivom „Nađi svoju snagu“, decu je okupio kako bi se upoznala sa „karakteristikama“ vršnjaka koji u njoj učestvuju, „kroz razgovor i razmenu iskustva“, a jedna od tema je i „koliko se međusobno i na koji način razlikujemo“.
Ovo „ogoljavanje“ najmlađima prija, a neka od pitanja koja su postavljena deci su i „Kako biste opisali sebe sa dve reči pre dve godine?“ ili „Koji vam je omiljeni predmet u školi?“.
„Matematika i biologija“, kao da su u dosluhu pa skoro uglas rekoše.
Strane delegacije iz dnevne sobe „vodič“ upućuje ka trpezariji i kuhinji koje su „u produžetku“ prostora u kome se održava radionica.
„Što se tiče ishrane, kantina se može koristiti bilo kada u toku dana“, reče Slobodan, „imaju dva obroka u obliku keteringa. Imamo dosta dece ali i donatore, pa smo kuhinju snabdeli namirnicama tako da korisnici mogu sami sebi da spreme večeru, kako bi se osećali kao kod kuće. Postoje dežurna osoba koja vodi računa o kuhinji.“
„Prijatna je atmosfera“, dodade volonter KIRS-a, „na raspolaganju su im pećnice, tosteri, mikrotalasna, kuvala. Čistom se održava kuhinja, sudovi su čisti, žene su jako uredne.“
„Ajde, izađimo, da im ne smetamo“, predloži Slobodan koji „kolonu“ preusmeri na drugu stranu, ka dvorištu i sportskim terenima.
„Imamo sportske terene za košarku i fudbal, mogu da voze bicikl, verujem da im je zanimljivo“, istaknu Savović.
KIRS održava dvorište Centra za azil, „dovijaju se na različite načine“.
„Evo, našli smo čoveka, lokalca, kome je neophodna trava za njegove krave, a onda on nama kosi u zamenu za travu koju mi njemu dajemo“, objasni Slobodan.
„Savršena fleksibilnost i simbioza“, nadoveza se gošća iz UNHCR-a.
Savović reče da KIRS ima još planova, ali da „svaki povlači puno novca, a nema ga mnogo na raspolaganju“.
„Ovde je sportski teren, a ovde“, okrenu se Slobodan na drugu stranu, „biće letnja učionica, i to vrlo brzo.
Puno je žena iz Ukrajine koje su zainteresovane da nauče srpski, a unutra imamo jednu učionicu koja je mala. Obezbedili smo neophodno za izgradnju letnje učionice, da mogu da se održavaju časovi u prirodi.“
Nakon obilaska, usledi deo za zvanične izjave.
Koordinator KIRS-a za jug Srbije, Slobodan Savović, zaključi da u vranjskom Prihvatnom centru trenutno boravi 79 izbeglica, od kojih je 21 dete.
U toku posete stranih delegacija moglo se čuti da su se Ukrajinci lako uklopili u vranjsku sredinu „zbog mentaliteta i sličnosti u karakteru i jeziku dva naroda, jer isto razmišljamo, imamo ista shvatanja i potrebe“.
Viktorija iz Donjecka je u Vranju sa sinom i majkom
„Radim onlajn, sin je išao u školu, sad je na raspustu, ja čitam knjige u slobodno vreme. Sin tokom raspusta sa zadovoljstvom uči engleski jezik na časovima, a pored toga i on voli da čita. Sa nama ovde je i moja majka“, kaže Viktorija koja je u Vranje stigla iz Donjecka.
„Vranje dobar primer upisa dece u škole“
Direktorka UNICEF-a u Srbiji, Dejana Kostadinova, zahvalila se rukovodstvu Centra za azil koji ih je ugostio zajedno sa UNHCR-om, i što im je „pružio priliku da se susretnu sa decom i njihovim porodicama koji su puno propatili“.
„U Srbiji smo nabavili higijenske pakete za majke sa decom, a Vranje predstavlja dobar primer upisa dece u škole u lokalnoj zajednici. Lepo je videti kako je Srbija primila izbeglice širom raširenih ruku. Vlada vaše zemlje je brzo obezbedila privremenu zaštitu, a zdravstveni i obrazovni sektor bio spreman da izađe u susret potrebama izbeglica“, reče Kostadinova.
„Izbeglicama u Vranju pružena šansa“
Stefani Kraus, v. d. šefice Predsedništva UNHCR-a za Srbiju, nadoveza se rečima da je rat u Ukrajini „uzrokovao najveće iseljenje od Drugog svetskog rata“.
„UNHCR se zahvaljuje građanima Vranja na dobrodošlici. Iz prve ruke smo videli kako ukrajinske izbeglice žive, kako im je pružena šansa da budu uključene u zajednicu i da deca pohađaju školu. Jako je važno da pomognemo izbeglicama Ukrajine da izgrade svoje živote ovde“, istaknu Kraus.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
