Umesto da rešava problem nedostatka nastavnika, prosvetna vlast ima važnija posla

Od 2022. godine grupa dekana sa fakulteta Beogradskog univerziteta koji školuju buduće nastavnike ukazuje na sistemske probleme u prosveti: hronični nedostatak nastavnika, dramatičan pad interesovanja za nastavničku profesiju i odsustvo državne strategije, ali odgovora druge strane do danas nije bilo.

Predlozi dekana, sažeti u Platformi za unapređenje nastavničkih studijskih programa i očuvanje obrazovnog sistema u Srbiji, iza kojih je stao i Univerzitet u Beogradu, i dalje nisu došli na dnevni red Vlade i Ministarstva prosvete, iako su premijer Đuro Macut i ministar Dejan Vuk Stanković u novembru prošle godine najavili razgovore o ovoj temi.

Dekani nastavničkih fakulteta osudili su početkom školske godine politički motivisana otpuštanja i pokretanja disciplinskih postupaka protiv nastavnika, a sada ponovo reaguje Univerzitet u Beogradu (UB), jer se sa starom praksom nastavlja.

Povod za najnovije oglašavanje Proširenog rektorskog kolegijuma UB su suspenzije i otkazi u Petoj beogradskoj gimnaziji, gde je, podsetimo, bivša v. d. direktorka Danka Nešović, a sadašnja pomoćnica ministra za srednje obrazovanje, suspendovala 12 zaposlenih, od kojih je četvoro nedavno dobilo i otkaz.

Za, kako navode, otvorenu represiju prema određenom broju nastavnika, čime su škole dovedene na ivicu opstanka, Prošireni rektorski kolegijum UB krivca vidi u prosvetnoj vlasti.

“Odgovornost za ovakvo, sada se to već bez zadrške može reći, sistematsko institucionalno razaranje ovih škola, od kojih su neke među najuglednijim u Srbiji, leži direktno na Ministarstvu prosvete i njegovom istrajavanju na odabiru i promovisanju kadrova koje odlikuje otvoreno neprijateljski odnos i prema nastavnom osoblju i prema društvenoj ulozi i dostojanstvu škole kao takve”, saopštio je Prošireni rektorski kolegijum UB.

Takvi kadrovi se, dodaje se, nagrađuju i unapređuju postavljanjem na više i odgovornije funkcije u obrazovnom sistemu.

“Postavlja se pitanje šta je krajnji cilj ovakvih skandaloznih unapređenja – da se razori i satre sve ono što je još od ugleda u obrazovnom sistemu”, istaknuto je u saopštenju.

– Situacija u kojoj se sada nalazimo je groteskna, jer umesto da se krene sa rešavanjem problema na koji smo ukazali u Platformi i predložili rešenja, na čelo jedne od najuglednijih i najboljih škola u Srbiji, a i šire u regionu – Pete gimnazije, postavlja se osoba koja se apsolutno ne uklapa u taj okvir. I umesto da se povukla, kada je videla da je kolektiv ne prihvata i kada ne ume da radi svoj posao, ona je suspendovala veliki broj uglednih nastavnika koji su izuzetno predano i čestito radili svoj posao i ostavili trag u Petoj gimnaziji. I ovako imamo problem s manjkom kadrova, a sada se suspenduju i otpuštaju ljudi koji vole svoj posao i umeju da ga rade. Nije Peta jedina, ali je najsnažniji izraz svega što se dešava u još nekim školama u Beogradu i Srbiji. To pokazuje nameru Ministarstva da ne želi da rešava problem manjka stručnih kadrova u školama već ide ka tome da uništi i ono malo dobrog što je ostalo – kaže Iva Draškić Vićanović, dekanka Filološkog fakulteta u Beogradu.

Prema njenim rečima, „unapređenje“ v. d. direktorke Pete pokazuje nameru da se satre do temelja srednje obrazovanje u Srbiji.

Na pitanje kako razume poruku ministra da onaj ko nije zadovoljan radom Ministarstva prosvete može da potraži posao negde drugde, dekanka Filološkog fakulteta odgovara da je to „nemoćna izjava“.

– Čovek posegne za takvom jednom besmislenom izjavom kada nema nikakav argument ni za šta. To je očigledan izraz slabosti – ističe Draškić Vićanović.

Njen kolega Voja Radovanović, dekan Fizičkog fakulteta u Beogradu, kaže da ministar svima u prosveti šalje jasnu poruku zbog čega se Univerzitet u Beogradu i usprotivio.

– Ispada da je celokupna prosveta vlasništvo onoga ko je na čelu Ministarstva. To je pogrešan stav. Nosioci celokupnog obrazovnog procesa su upravo nastavnici, a ne onaj ko sedi u Ministarstvu, taj možda nikada nije ušao u učionicu. Mi smatramo da svako ima pravo da svoj stav jasno iskaže i da ne sme zbog toga da bude otpušten s posla. Ovde imamo problem sa zloupotrebom ovlašćenja od strane pojedinih direktora i Ministarstva prosvete – komentariše Radovanović dešavanja u Petoj gimnaziji i drugim školama.

Danas je nedavno pisao da u najmanje pet škola bukti „rat“ zbog toga što su na čelo obrazovnih ustanova postavljene osobe koje većinski ne žele ni zaposleni ni roditelji.

U beogradskoj OŠ „Banović Strahinja“ učionice su u petak bile prazne, jer je većina roditelja odlučila da ne pošalje decu na nastavu, u znak protesta protiv v. d. direktorke Vanje Antonijević, koja je, kako smo saznali, u međuvremenu imenovana za direktorku.

Radovanović deli naš utisak da Ministarstvo prosvete, umesto da svojim potezima smiruje nezadovoljstvo po školama, stalno ga još više raspiruje.

– To samo znači da vlastima nije stalo da se situacija smiri, da imamo kvalitetno obrazovanje nego želi da ima kontrolu i to isključivo u političkom domenu. Njih apsolutno ne interesuje ništa drugo, potpuno je nebitno ko će sutra da predaje toj deci, da li će uopšte imati ko da im predaje… Njima je jedino bitno da imaju poslušne ljude. Po mom mišljenju, to je pogrešan pristup, potpuno neodrživ. Ne možete vi kontrolisati celo društvo. To, prosto, ne ide. Društvo se mora pusti da „diše“, da ima pravo da slobodno kaže šta misli. Na kraju krajeva, vidimo da se bunt mlade generacije najviše javlja zbog toga što žele da jasno kažu šta misle i što žele da dobiju odgovore na mnoga pitanja – navodi Radovanović.

On smatra da se sadašnja prosvetna vlast neće baviti rešavanjem problema nedostatka kvalifikovanog kadra u školama.

– Poprilično je izvesno da neće, jer sve što su do sada uradili govori suprotno. Ne tvrdim da Ministarstvo nije inicijalno imalo ideju da reši taj problem, odnosno da ga ublaži, jer je suviše komplikovan i zahteva i dosta vremena i dosta angažovanja. Međutim, sada mi deluje da imaju preča posla, a to je, s njihove tačke gledišta, kažnjavanje neposlušnih u prosveti, što problem nedostatka nastavnika čini još izraženijim – kaže Radovanović.

Goran Roglić takođe nije optimista.

– Umesto da promovišete nastavnička zvanja, da poboljšate položaj nastavnika i da to zanimanje učinite atraktivnijim, ovakvim postupcima ne možete
da održite nastavničke fakultete. A šta će država raditi kada u nekom momentu deficit nastavničnog kadra postane još izraženiji nego što je sada, ne znam. Mi smo upozorili, od 2022. smo se vrlo intenzivno oglašavali u javnosti, ali niko u državi to ne želi da čuje. Ne može da bude odgovornost samo na fakultetima – zaključuje Roglić.