Umesto ustavnih promena, potrebna je lustracija sudija 1Mihailo Krstić/Foto: Nenad Kovačević

„Referendum o ustavnim promenama ponudiće kozmetičke izmene, koje nemaju veze sa nezavisnošću sudstva. Umesto toga, Srbiji je potrebna lustracija sudija“, kaže za Danas Mihailo Krstić, advokat iz Užica i član Upravnog odbora Advokatske komore Srbije.

On dodaje da „ne zna koja je svrha tog referenduma“ i navodi da je na njega izašlo oko 29 odsto upisanih u birački spisak.

„Od toga, za ustavne promene“, dodaje, „glasalo je oko 60 odsto, što znači da se izjasnilo svega 12,5 odsto ukupnog biračkog tela u Srbiji, od kojih većina ne zna za šta je glasala“.

Navodeći da su promene „minorne“, ističe da ih „takvima vidi i aktuelna vast, jer da su značajne verovatno bi referendumska kampanja vlasti bila i intenzivna i katastrofalalna“.

„Referendumom država pokušava da ispuni nalog Evropske unije i to na  šibicarski način i reći će – evo, sada smo odvojili sudsku vlast od izvršne i zakonodavne vlasti, ali to je daleko od istine“, smatra naš sagovornik, koji je i predstavnik opozicione GG Užička odbrambena liga u užičkoj skupštini.

S druge strane, najavljuje problem izbora članova Visokog saveta sudstva, za čiji izbor će biti potrebna dvotrećinska većina u Narodnoj skupštini.

Kada se bude formirala normalna skupština, u kojoj će biti i predstavnici opozicije, kojih nema u aktuelnom sazivu, navdi da „praktično neće moći da se izaberu članovi Visokog saveta sudstva“

„U tom slučaju, većinom glasova, biraće ih petočlana komisija, a nju će činiti predsednici Narodne Skupštine, Ustavnog i Vrhovnog suda, budući Vrhovni javni tužilac i Zaštitnik gradjana. To je svega petoro ljudi, što znači da postoji rizik od moguće korupcije, jer je Srbija veoma pogodna za tako nešto“, upozorava naš sagovornik.

Umesto ustavnih promena, potrebna je lustracija sudija 2

Navodi da je „stanje u srpskom sudstvu očajno od 2010. godine, kada su izmenjeni zaokoni“, i poručuje da „takvo stanje odgovara i vlasti i delu sudija“.

„Sudska vlast u Srbiji, praktično, ne postoji. Čast izuzecima, ali veliki broj sudija su poslušnici izvršne vlasti i odluke donose gledajući na to kako da reaguje izvršna vlast, osim ako su u sporu dve strane neutralne i sa njima se igraju na sudu“.

Kritikujući i zakone koji regulišu sudstvo, posebno onaj o izboru sudija, dodaje da u tom zakonu „ne postoji kriterijum stručnosti za izbor sudija“.

Kao ilustraciju za to navodi da se „preinačuju presude bez obrazloženja, da je Vrhovni kasacioni sud „izgubio kompas“ i da u Srbiji, nema onoga što se u uređenim državama naziva pravna sigurnost, nezavisnost sudske vlasti i suđenja u razumnom roku“.

„Iako za to ne postoje dokazi“, dodaje naš sagovornik, „dobar deo sudija je i korumpiran, tako da bez sveobuhvatne lustracije stanje ne može da se promeni“.

„Kroz taj proces trebalo bi da se proveri koliko sudija je svojim znanjem došlo na te pozicije, a koliko na osnovu stranačke i političke podobnosti, raznim marifetlucima, pa i nepotističkim vezama koje dosežu i van granica Srbije. To je“, poručuje Krstić, „suština problema, a ne namera vlasti da ustavnim promenama „šminka“ mrtvaca“.

Sadašnje stanje, kaže, odgovara i sudijama.

„Bez obzira na to što se ne slažem sa politikom Aleksandra Vučića, problem nije samo on, već i mnoge sudije koje smatraju da nezavisno sudstvo znači neodgovornost i sude kako hoće“.

„Sudije“, kaže, „nikome ne polažu račune i igraju se sa ljudima, ali u zemljama u kojima se poštuje zakon, takve sudije bi ne samo bile razrešene, već bi i krivično odgovarale, ali u Srbiji takvo ponašanje se ne sankcioniše“.

Umesto ustavnih promena, potrebna je lustracija sudija 3
Foto: N. Kovačević

„Sudija može da donese sto presuda i da sve budu ukinute ili preinačene, da mu je svejedno da li će zakazati suđenje u razumnom roku. Sve to plaćaju poreski obveznici, ali za takve sudije nema sankcija, tako da je obraćanje sudu u Srbiji veoma mučno, gotovo Sizifov posao“.

„Čast izuzecima, onim poštenim, stručnim i vrednim sudijama, ali problem je u krajnoj neodgovornosti. Kada sudija bude izabran na tu funkciju, više nikome ne polaže račune ni za šta, osim stranačko-političkoj i nepotističkoj garnituri, koja mu je omogućila tu poziciju i kojoj servilno služi“, poručuje advokat Krstić.

Potrebna i dugovečnost

„Onaj ko se obrati sudu mora da računa i na sopstvenu dugovečnost, da bi dočekao kraj praničnog postupka, osim ako se ne radi o nekim manjim krivičnim postupcima protiv, opet, onih lica koja nemaju političku zaleđinu. Ako je imaju, onda se to pretvara u dugotrajne parnične postupke“, ocenjuje Krstić.

 

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.