Mihailo Krstić/Foto: Nenad Kovačević„Referendum o ustavnim promenama ponudiće kozmetičke izmene, koje nemaju veze sa nezavisnošću sudstva. Umesto toga, Srbiji je potrebna lustracija sudija“, kaže za Danas Mihailo Krstić, advokat iz Užica i član Upravnog odbora Advokatske komore Srbije.
On dodaje da „ne zna koja je svrha tog referenduma“ i navodi da je na njega izašlo oko 29 odsto upisanih u birački spisak.
„Od toga, za ustavne promene“, dodaje, „glasalo je oko 60 odsto, što znači da se izjasnilo svega 12,5 odsto ukupnog biračkog tela u Srbiji, od kojih većina ne zna za šta je glasala“.
Navodeći da su promene „minorne“, ističe da ih „takvima vidi i aktuelna vast, jer da su značajne verovatno bi referendumska kampanja vlasti bila i intenzivna i katastrofalalna“.
„Referendumom država pokušava da ispuni nalog Evropske unije i to na šibicarski način i reći će – evo, sada smo odvojili sudsku vlast od izvršne i zakonodavne vlasti, ali to je daleko od istine“, smatra naš sagovornik, koji je i predstavnik opozicione GG Užička odbrambena liga u užičkoj skupštini.
S druge strane, najavljuje problem izbora članova Visokog saveta sudstva, za čiji izbor će biti potrebna dvotrećinska većina u Narodnoj skupštini.
Kada se bude formirala normalna skupština, u kojoj će biti i predstavnici opozicije, kojih nema u aktuelnom sazivu, navdi da „praktično neće moći da se izaberu članovi Visokog saveta sudstva“
„U tom slučaju, većinom glasova, biraće ih petočlana komisija, a nju će činiti predsednici Narodne Skupštine, Ustavnog i Vrhovnog suda, budući Vrhovni javni tužilac i Zaštitnik gradjana. To je svega petoro ljudi, što znači da postoji rizik od moguće korupcije, jer je Srbija veoma pogodna za tako nešto“, upozorava naš sagovornik.
Navodi da je „stanje u srpskom sudstvu očajno od 2010. godine, kada su izmenjeni zaokoni“, i poručuje da „takvo stanje odgovara i vlasti i delu sudija“.
„Sudska vlast u Srbiji, praktično, ne postoji. Čast izuzecima, ali veliki broj sudija su poslušnici izvršne vlasti i odluke donose gledajući na to kako da reaguje izvršna vlast, osim ako su u sporu dve strane neutralne i sa njima se igraju na sudu“.
Kritikujući i zakone koji regulišu sudstvo, posebno onaj o izboru sudija, dodaje da u tom zakonu „ne postoji kriterijum stručnosti za izbor sudija“.
Kao ilustraciju za to navodi da se „preinačuju presude bez obrazloženja, da je Vrhovni kasacioni sud „izgubio kompas“ i da u Srbiji, nema onoga što se u uređenim državama naziva pravna sigurnost, nezavisnost sudske vlasti i suđenja u razumnom roku“.
„Iako za to ne postoje dokazi“, dodaje naš sagovornik, „dobar deo sudija je i korumpiran, tako da bez sveobuhvatne lustracije stanje ne može da se promeni“.
„Kroz taj proces trebalo bi da se proveri koliko sudija je svojim znanjem došlo na te pozicije, a koliko na osnovu stranačke i političke podobnosti, raznim marifetlucima, pa i nepotističkim vezama koje dosežu i van granica Srbije. To je“, poručuje Krstić, „suština problema, a ne namera vlasti da ustavnim promenama „šminka“ mrtvaca“.
Sadašnje stanje, kaže, odgovara i sudijama.
„Bez obzira na to što se ne slažem sa politikom Aleksandra Vučića, problem nije samo on, već i mnoge sudije koje smatraju da nezavisno sudstvo znači neodgovornost i sude kako hoće“.
„Sudije“, kaže, „nikome ne polažu račune i igraju se sa ljudima, ali u zemljama u kojima se poštuje zakon, takve sudije bi ne samo bile razrešene, već bi i krivično odgovarale, ali u Srbiji takvo ponašanje se ne sankcioniše“.
„Sudija može da donese sto presuda i da sve budu ukinute ili preinačene, da mu je svejedno da li će zakazati suđenje u razumnom roku. Sve to plaćaju poreski obveznici, ali za takve sudije nema sankcija, tako da je obraćanje sudu u Srbiji veoma mučno, gotovo Sizifov posao“.
„Čast izuzecima, onim poštenim, stručnim i vrednim sudijama, ali problem je u krajnoj neodgovornosti. Kada sudija bude izabran na tu funkciju, više nikome ne polaže račune ni za šta, osim stranačko-političkoj i nepotističkoj garnituri, koja mu je omogućila tu poziciju i kojoj servilno služi“, poručuje advokat Krstić.
Potrebna i dugovečnost
„Onaj ko se obrati sudu mora da računa i na sopstvenu dugovečnost, da bi dočekao kraj praničnog postupka, osim ako se ne radi o nekim manjim krivičnim postupcima protiv, opet, onih lica koja nemaju političku zaleđinu. Ako je imaju, onda se to pretvara u dugotrajne parnične postupke“, ocenjuje Krstić.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
