foto Aleksandar RoknićU Srbiji je do 7. januara veliki kašalj potvrđen kod 1.020 osoba, a svaki drugi slučaj je među decom od 10 do 14 godina, javlja danas Radio-televizija Srbije pozivajući se na podatke Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“.
Najviše obolelih prijavljeno je u Južnobačkom okrugu i Beogradu, gde je i prijavljena epidemija.
Stručnjaci to objašnjavaju smanjenim obuhvatom vakcinacije i time što vakcine štite u periodu od oko 10 godina.
U Beogradu je 2021. godine registrovano dvoje obolelih od velikog kašlja, a 2022. nije ih bilo, dok je u 2023. godini, zbog rasta broja obolelih, prijavljena epidemija.
Već početkom ove godine, Gradski zavod za javno zdravlje beleži 492 obolela.
Prema rečima rukovodioca Dečje klinike KBC „Dragiša Mišović“ Olivere Ostojić, od 12-13 pregledanih pacijenata u toku dana u ambulantni, trećina njih je sa simptomima velikog kašlja.
„Decu koju hospitalizujemo i kojih je do sada bilo petnaestak, su do četiri meseca života. To su ona deca kod kojih nije bila započeta vakcinacija ili je bila nepotpuna“, objasnila je Ostojić.
Kako je naglasila, ta deca su hospitalizovana zbog dugotrajnog, teškog kašlja sa zacenjivanjem, sa gubitkom daha.
Ona je ukazala na to da simptomi na početku podsećaju na prehladu, a da vremenom postaju teži.
„Bolest 100 dana, tako se zove i prolazi kroz tri faze. Prva faza je od dve do tri nedelje, kada ima opšte simptome respiratorne infekcije i tada su najzarazniji pacijenti. Sledeća faza traje nekoliko nedelja šest, osam ili 10 sa intenzivnim kašljem, sa salvama dvadesetčasovnim koje mogu da dovedu do zacenjivanja i poslednja faza je kada se smiruje“, rekla je Ostojić.
Tvrdi da je vakcinacija ono što zasigurno može obezbediti manji broj obolele dece i odraslih.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
