Više od 25.000 prosvetara zaposleno na određeno

Sindikati nemaju podatke koliko je ljudi primljeno za stalno na osnovu konkursa koje je odobrila Vladina komisija za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje, niti je zaposlenima u školama poznato po kom osnovu se nekima to dozvoljava, a drugima ne. Nezvanično se procenjuje da je u poslednjih godinu dana u osnovnim i srednjim školama odobreno oko pedesetak konkursa, a oko 200 u celom obrazovnom sistemu.

Zaposleni na određeno vreme godinama unazad su u zapećku, jer su sindikati prevashodno bili usmereni na zbrinjavanje tehnoloških viškova, koji i dalje imaju prednost prilikom preuzimanja. Na pitanje otkud u poslednje vreme briga za radnike koji rade na određeno, Dobrivoje Marjanović iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, odgovara da ne želi da se bavi motivima drugih sindikata, napominjući da je stav Unije odavno poznat.

On za Danas ukazuje da borba Unije za rešavanje pitanja tehnoloških viškova i uvođenje reda u zapošljavanje traje punih devet godina i da se ne protive raspisivanju konkursa, ali smatraju da oni moraju biti kontrolisani. Marjanović kaže da su više puta tražili podatke od Vladine komisije koja odobrava nova zapošljavanja, ali da odgovor nikad nisu dobili. Ipak, on veruje da u prosveti nije bilo mnogo odobrenih konkursa. Naš sagovornik navodi da je prema poslednjim podacima iz juna, u školama u Srbiji 20.187 normi na određeno vreme, što znači da je u tom statusu više od 25.000 zaposlenih.

Prema njegovim rečima, Unija se zalaže za raspisivanje konkursa i primanje u stalni radni odnos nastavnika koji godinama rade i čije su struke deficitarne, poput matematike, informatike, fizike, nemačkog… Unija smatra da bi u odobravanje konkursa trebalo da budu uključene Centralna radna grupa i radne podgrupe pri školskim upravama za praćenje angažovanja zaposlenih u školama, jer bi nekontrolisano raspisivanje konkursa obrazovanje dovelo u situaciju u kakvoj je nekad bilo.

Sindikati su mnogo puta ukazivali da je mogućnost angažovanja ljudi na određeno vreme masovno zloupotrebljavana, naročito posle 2.000 godine. Dešavalo se da direktori škola na jedno slobodno radno mesto primaju više zaposlenih sa rasparčanim normama, kako bi u svojim kolektivima obezbedili sigurne glasove. U obrazovnom sistemu i danas ima dosta ljudi koji rade na određeno deset i više godina, odnosno pre stupanja na snagu zabrane zapošljavanja u javnom sektoru, a upućeni kažu da je u tim slučajevima odgovornost prevashodno na direktorima škola koji su ih u tom statusu tako dugo držali. Navode i da je ogroman broj ovakvih radnih mesta, koja se vode kao slobodna, odgovarao sindikatima, jer su na njih mogli da zbrinu tehnološke viškove.

– Utisak je da se zabranom zapošljavanja o ograničavanjem maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru nadležni nisu ozbiljno bavili već je prosveta tome priključena zbog MMF-a, a da nije sagledano realno stanje. Zaposleni na određeno vreme rade na konkretnim radnim mestima i potreba za njihovim angažovanjem postoji. NJima se uplaćuju porezi i doprinosi kao i stalno zaposlenim i država nema nikakve uštede što te ljude drži u statusu zaposlenih na određeno vreme – objašnjavaju naši sagovornici.

Ministarstvo prosvete: Kada nastavnici zloupotrebljavaju položaj

Organizacijom putovanja (kampovi, letovanja, zimovanja, planinarenja…) koja nisu planirana u školskom programu i godišnjem planu rada škole, nastavnici zloupotrebljavaju svoj položaj, a privatno promovisanje turističkih aranžmana u prostorijama škole predstavlja neovlašćeno korišćenje školskog prostora, što se smatra težom povredom radne obaveze. To se, između ostalog, navodi u dopisu koji je Ministarstvo prosvete uputilo direktorima osnovnih i srednjih škola. U dopisu se ističe da se roditelji učenika koji prihvataju privatne ponude nastavnika dovode u zabludu da su ove aktivnosti organizovale škole. Napominje se da sve vannastavne aktivnosti moraju da budu sadržane u školskom programu i godišnjem planu rada škole i da je za njihovu realizaciju neophodna saglasnost saveta roditelja.