Foto: Biljana LjubisavljevićZnate kako se kaže: Ponuđen, k’o počašćen. Žao mi je što te porodice nisu rešile svoj stambeni status, ali za Grad je to završena priča. I ne vidim razlog da se uopšte vraćamo na tu temu, bila je kategorična gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski, u pauzama poslednjeg zasedanja Skupštine grada.
Na ovonedeljnu sednicu su “nezvano” došle predstavnice deset porodica čije je domove pre skoro osam meseci požar pretvorio u prah i pepeo.
– Mi smo želeli, kao odgovorno gradsko rukovodstvo, da im ponudimo krov nad glavom, dok se ne nađe bolji i adekvatniji smeštaj, iako su nam i stečajni upravnici “Građevinara” potvrdili da je “Građevinar” vlasnik baraka koje su izgorele, a oni samo njihovi korisnici. Oni su odbili stanove u vlasništvu grada koje smo im ponudili, pa smo im onda pomogli finansijski- zaključila je “slučaj” Sotirovski.
Predsednik Skupštine grada Boban Džunić prethodno je “zamolio” predstavnice ovih porodica da napuste skupštinsku sednicu, na koju su došle kako bi apelovale da im se obezbedi trajni smeštaj.
Morale su da napuste salu- inače punu odbornika, gradskih funkcionera i službenika, zbog “potrebe da se poštuju epidemiološke mere”. Džunić im je “zauzvrat” obećao razgovor u svom kabinetu već u toku dana.
Obećanje nije ispunio, što ih, kako kažu, nije iznenadilo, jer susrete sa njima već mesecima izbegavaju svi lokalni zvaničnici.
Neispunjena obećanja o trajnom i privremenom smeštaju
Barake u Ulici Aleksandra Medvedeva progutao je požar 8. aprila ove godine, nakon što se zapalio dimnjak u jednom od stanova.
Bez krova nad glavom ostalo je 40 ljudi, koji nisu stigli da iznesu ni lična dokumenta, novac i uspomene.
Svi su bivši radnici “Građevinara” ili njihovi naslednici, koji su u barakama živeli skoro 45 godina, pošto su ih, dok su još radili u toj firmi, dobili kao privremeni smeštaj, do dodele stanova, koji su im obećani.
Stanove nikada nisu dobili, a “Građevinar” je otišao u stečaj.
U noći kada je izbio požar gradonačelnica Sotirovski, njena zamenica Dušica Davidović i još neki lokalni funkcioneri su postradalim porodicama, koje su inače slabijeg imovnog stanja, obećali “trajni smeštaj”.
Na to su ubrzo zaboravili, pa su im ponudili smeštaj u gradskim socijalnim stanovima na dve godine, uz plaćanje mesečne zakupnine od 8.000 dinara.
Odustali su i od tog obećanja kada je jedna od stanarki spaljenih baraka, koja je prva dobila gradski socijalni stan na korišćenje, i to zbog svoje bolesti, javno ukazala da je on potpuno neuslovan.
Stanove nisu ponudili preostalim porodicama, već su saopštili da će Grad za svaku porodicu izdvojiti po 250.000 dinara.
– Pošto su neodlučni i nezadovoljni ponudom Grada da pređu u gradske stanove po subvencionisanih cenama, i nakon što je jedna porodica ukazala na loše higijenske uslove u stanu koji je dobila na korišćenje, ti stanovi im više neće biti dostupni. Ovo nije pijaca da se premišljaju i prepucavaju. Da se ne bismo igrali miša i mačke, odlučili smo da im damo novac… Pa, izvolite, veliki je Niš, birajte privatne stanove, plaćajte 100, 200, 300 evra, koliko god. I birajte koji vam konfor odgovara. Ako već birate, evo, 250.000 dinara, pa birajte. Živite i u Hajatu, ja nemam ništa protiv- rekla je Sotirovski u maju ove godine.
Vučić im odgovorio da njihov problem treba da reši Grad
Vesna Stojanović, jedna od stanarki izgorelih baraka koja je udaljena sa zasedanja sednice Skupštine grada, kaže da će dolaziti na te sednice sve dok njihov problem ne bude rešen.
– A rešenja ima. Ima gradskih socijalnih stanova, ali nam ih, izuzev jednoj bolesnoj komšinici, koja je i sada u bolnici, niko nije ponudio. Parcela na kojoj su se nalazile naše barake je državna, a koristi je vojska, tako da Grad lako može da se dogovori da se na njoj izgrade barake ili montažne kuće. Nije to preskupo, tim pre što su temelji ostali. Pa stalno slušamo kako u Niš i Srbiju stižu brojni investitori- kaže ona za naš list, apelujući na sve koji mogu da pomognu da to učine.
Ona kaže da su porodice koje su sve izgubile u požaru pisale i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, ali da im je iz kabineta odgovoreno da taj problem treba da rešava lokalna samouprava.
– Umesto da to rade, gradonačelnica stalno ponavlja da smo tamo živeli “na divlje”, što je netačno. Našu baraku je, recimo, 1978. godine dobila moja majka, koja je u “Građevinaru” radila 40 godina, kao privremeni smeštaj, a u njoj sa porodicom živim i ja, koja sam u toj firmi radila 25 godina. “Građevinar” nam je i renovirao te barake, a ulagali smo i mi, koliko god smo mogli. One su bile uslovne za stanovanje, bile su naši domovi. Sve vreme smo plaćali struju, vodu, porez. Kako smo mogli da plaćamo porez za nešto “divlje”?- kaže Stojanović.
Ljiljana Jovanović dodaje da se postradali ljudi iz baraka sada nalaze kod rođaka ili stanuju privatno, ali uz tešku muku, jer mnogi nemaju novca za kiriju.
Neki od njih su i bez osnovnih sredstava za život.
– Izašli smo iz stanova koji su goreli samo u papučama, bez ičega što smo 30 godina stvarali. Nemamo para decu da obučemo, obujemo, jedne patike nemaju za školu… Ja imam 70 godina i moram da radim da bi plaćali kiriju za neuslovan stan, koji košta 150 evra mesečno- govori ona kroz plač.
Vlast bahata i nehumana, oni sami i razočarani
Predstavnici ovih porodica dodaju da od trenutka kada su dobili po 250.000 dinara niko iz Grada nije hteo da ih sasluša.
Sva vrata su se zatvorila, a oni su ostali sami i razočarani, kažu.
– Ponašaju se prema nama bahato i nehumano, treba da ih bude sramota. Ovo nije samo grad gradonačelnice i njenog kabineta, ovo je i moj grad, u njemu sam odrasla, a sad nemam gde da legnem. Mi smo praktično na ulici, mi smo izgubljene duše, gradjani desetog reda. Ne znamo šta više da uradimo da uđe humanost u njihova srca…- kaže Stojanović, na ivici suza.
Ona dodaje da je njena majka teško bolesna, a da joj se nakon požara stanje pogoršalo.
– Ne daj bože da mi majka umre. Ako se njoj nešto desi, neću im se “skinuti sa grbače” sve dok živim. A ako misle dođu da grade nešto na zgarištu gde su bili naši domovi, prva ću stati ispred bagera. Spremna sam da izgubim i život, ako već tako mora- kaže ona.
Naša sagovornica dodaje da bezizlazna situacija u kojoj se nalaze utiče na sve njene bivše komšije, među kojima ima starih, ozbiljno bolesnih i dece.
Jedan od njih, Igor Stefanović, mlad čovek, preminuo je nedavno, čekajući rasplet svoje muke, kaže ona.
Opozicija: Treba im hitno pomoćiOdbornik opozicione odborničke grupe „Niš moj grad“ Miodrag Stanković apelovao je ove sedmice sa skupštinske govornice da se hitno pomogne ovim porodicama.
On je nekoliko meseci ranije u odborničkoj inicijativi predložio da Grad oštećenim porodicama da deset gradskih stanova u zakup bez naknade, u Ulici Majakovskog, ili da se na nekoj gradskoj parceli izgadi zgrada u kojoj bi one dobile stanove.
Povratak na zgarište?– Komšije predlažu da udjemo u menzu “Građevinara”, koja je u okviru dvorišta gde su bile naše barake, a koja nije izgorela. Da je sredimo, ubacimo stvari i tu živimo, na smenu, pošto nas je dosta. Nemaju ljudi para da plaćaju privatne stanove, a ide zima- kaže Vesna Stojanović.
Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
