Zakon o sezonskim poslovima neustavan 1foto Medija centar

Ukoliko bude usvojen u predloženom obliku, novi zakon o sezonskim poslovima biće neustavan, jer ne garantuje radnicima ona prava koja bi država morala da im obezbedi s obzirom da je prihvatila i potpisala niz međunarodnih konvencija, kaže Mario Reljanović, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo.

– To nepoštovanje hijerarhije akata veće pravne snage potiče iz krovnog Zakona o radu, koji je u primeni već dve decenije. On sadrži odredbe o privremenim i povremenim poslovima iz kojih je „izvučen“ sadašnji zakon o sezonskom radu, ali i novi čije se usvajanje najavljuje. Međutim, to kako je kod nas zamišljen rad van radnog odnosa, postoji samo još u Bosni i delimično Crnoj Gori, dok se drastično razlikuje od zakonodavstva u zemljama Evropske unije. Tačno je da i kod njih postoje oblici kratkotrajnog angažovanja radnika, ali tamo ljudi uživaju osnovna radna prava bez obzira na formu u kojoj rade. Oni imaju nesumnjivo pravo na ograničeno radno vreme, na minimalnu ili uvećanu zaradu, plaćeno odsustvo, porodiljsko ili radi nege deteta, godišnji odmor, sindikalno organizovanje, kolektivno pregovaranje, pravo na štrajk. Kod nas, radnici van radnog odnosa takva prava ne uživaju – kaže Reljanović za Pravo Danas.

Dodaje da su nacrtom novog zakona neka od tih prava predviđena, na primer, na ograničeno radno vreme, ali je neshvatljivo i ironično da radnik ne može da ostvari i pravo na plaćeni prekovremeni rad. Praktično, poslodavac može da naredi radniku da radi duže od osam sati a nema obavezu da to dodatno plati.

– U nacrtu tog zakona dobro je zamaskirano to da ne postoji pravna zaštita radnika iz režima rada van radnog odnosa. On ne može da pokrene radni spor, što je veoma važna razlika u odnosu na stalno zaposlene. Dalje, ne postoji nezakonit otkaz, poslodavac može u bilo kom trenutku da raskine ugovor, ne mora da navodi razlog, pa na sudu ne može da se traži utvrđivanje da je otkaz bio nezakonit. Moguće je zatražiti neku nadoknadu štete, ali naši sudovi nisu skloni da takvu štetu vide, osim ako je baš neka vrlo specifična situacija u pitanju, na primer, ako je ugovor raskinut dok je radnik bio na bolovanju. Oni su to probali nevešto da prikriju, navodeći da može da se pokrene postupak kod Agencije za mirno rešavanje radnih sporova. Međutim, prema zakonu koji reguliše tu oblast, to ne može da pokrene jedna strana, potrebno je da poslodavac pristane, a on to, naravno, neće učiniti. Znači, pravna zaštita sezonskih radnika je manjkava, praktično ne postoji – objašnjava naš sagovornik i dodaje da je i u tom delu naš zakon bitno različit od propisa koji štite radnike u EU.

Navodi da u delu zaštite radnika van radnog odnosa gotovo da ne postoji razlika u odnosu na rad na crno, ali da drugi oblik čak pruža i veću izvesnost.

– Onaj ko radi na crno je u nelegalnom statusu i on može da traži da pređe u legalni oblik. Može da prijavi poslodavca inspekciji, da na osnovu toga pokrene sudski spor, koji jeste dug i neefikasan, ali će na kraju poslodavca primorati da plati ono što je pokušao da izbegne. Onaj ko radi sezonski, prema ovom zakonu radi u legalnom obliku i tu je „zakopan“, ne može ništa da traži, ne može ništa da obezbedi. Zakon, istina, kaže da zaposleni koji ima maksimalan broj radnih dana u tom režimu može da traži od poslodavca da razmotri da li će da ga primi u radni odnos. A to ne znači ništa. Poslodavac ničim nije obavezan da to razmotri niti da usvoji. Praktično, ovako predložen zakon ide naruku samo poslodavcima, koji ničim nisu motivisani da radnike zaposle na neodređeno vreme. Naprotiv, nema nikakve garancije da poslodavci neće otpustiti sve zaposlene za stalno a potom iste radnike angažovati kao sezonske, na privremenim i povremenim poslovima, što će za njega biti značajno jeftinije – zaključuje Reljanović.

Da nema javnog sektora...

– I u doba SFRJ postojao je rad van radnog odnosa, privremeni i povremeni poslovi isto kao sada, ali razlika je bila u svemu ostalom. Preko 90 odsto zaposlenih bilo je na neodređeno vreme, na određeno je bilo ljudi u nekim specifičnim profesijama, na primer za radnike u nastavi, gde se biraju na osnovu stečenih zvanja, dok su povremeni poslovi činili jedan do dva odsto, gotovo na nivou statističke greške. Sada imate tendenciju da će manje od polovine ljudi biti u radnom odnosu. U privatnom sektoru se to već bliži odnosu pola-pola i da nema javnog sektora, ovi oblici radnog angažovanja bi progutali radni odnos – kaže Mario Reljanović.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.