foto Miroslav Dragojević DanasKamere su postavljene, softver za prepoznavanje lica kupljen – jedina prepreka da policija počne sa biometrijskim nadzorom građana je nepostojanje zakonske odredbe koja bi takvu praksu učinila legalnom. Sa novim Nacrtom zakona o unutrašnjim poslovima predstavnici vlasti nastoje da odstrane i tu poslednju prepreku.
Nacrt koji je nedavno objavljen na sajtu Ministarstva unutrašnjih poslova predviđa korišćenje biometrijskog nadzora, odnosno tehnologije za prepoznavanje lica. Ova tehnologija će moći da se koristi zarad pronalaženja izvršioca dela koje se goni po službenoj dužnosti, lica za koja se sumnja da pripremaju krivično delo terorizma, kao i nestala lica.
Za razliku od prethodnog nacrta zakona, ovaj nedavno objavljeni ipak predviđa i određena ograničenja, pa propisuje da će se biometrijski nadzor koristiti po istom postupku kao i primena posebnih dokaznih radnji, među kojima su prisluškivanje komunikacije ili tajno praćenje.
Danilo Krivokapić iz Share fondacije ističe da bi ova odredba mogla da bude malo preciznije definisana kako bi se tačno znalo da li je za biometrijski nadzor potrebna sudska odluka ili ne. Ipak, kako napominje, sa odredbom postoji znatno dublji problem.
– Nezavisno od uslova koji su propisani za konkretnu obradu, da bi do nje došlo mora da postoji baza podataka iz koje se podaci uzimaju. Drugim rečima, policija mora da vrši snimanje i prikupljanje podataka svih osoba koje prolaze kroz snimanu lokaciju, da bi mogla da pronađe onu koju traži. Nemoguće je raditi biometrijski nadzor koji nije masovan i neselektivan, ističe Krivokapić.
Prema njegovim rečima, dodatan problem predstavlja i postupanje policije kod primene posebnih istražnih metoda.
– Jednom kada se ovaj sistem implementira, nebo je granica. Jedna je stvar uspostavljanja institucionalne kontrole, a sasvim druga njene primene. Tu smo onda na terenu vladavine prava, a tu je u prošlosti bilo problema. Primera radi, policija da bi pristupila podacima koje zadržavaju telekomunikacione kompanije mora da ima odobrenje suda. Međutim, u praksi, policija ima mogućnost direktnog pristupa tim podacima, pa im i pristupaju više stotina hiljada puta godišnje, ističe Krivokapić.
Legalizacija biometrijskog nadzora pokušana je i pre godinu i po dana tadašnjim Nacrtom zakona o unutrašnjim poslovima. Ipak, taj nacrt je ubrzo po objavljivanju povučen, nakon brojnih kritika javnosti na niz predviđenih rešenja. Nacrt je navodno povučen na molbu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, jer se, kako je obrazložio, tako važni zakoni ne donose šest meseci pred izbore.
Čitajući odrebe aktuelnog nacrta, Nevena Ružić iz Fondacije za otvoreno društvo naglašava da on predviđa da biometrijski nadzor pogađa svako lice koje se nađe na ulici.
– Spisak dela koja se gone po službenoj dužnosti je obiman i raznovrsan, a samim tim je osnova za korišćenje biometrijskog nadzora data isuviše neodređeno. Pored toga, u prošlosti kad god je došlo do povrede zaštite podataka o ličnosti po pravilu je izostajala odgovornost. Teško je poverovati da će se to sada promeniti, kaže Ružić.
Ona podseća da je ceo projekat instaliranja pametnih kamera počeo netransparentno.
– Ako je i postojao ikakav plan oko postavljanja kamera, on nije stavljen javnosti na uvid. Da ne spominjem da je većina kamera postavljena tokom vanrednog stanja, dok je većini građana bilo onemogućeno da napušta domove, navodi Ružić.
Pitanje neophodnosti ovakvog sistema je i prema Danilu Krivokapiću ostalo bez odgovora.
– Mi zapravo nemamo pojma šta će policiji ovakav sitem. Ne postoji, ili nisu dostupna nikakva istraživanja koja bi ukazala da je ovakav sistem neophodan da bi se razrešila određena krivična dela. Nijedna zemlja EU još uvek nije uvela ovakav sistem, a i u samim institucijama EU se vode oštre diskusije oko načina kako ovo pitanje legalno urediti, ističe Krivokapić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
