Foto FoNet Aleksandar BardaPreporuku Ministarstva prosvete da se na nadoknadu neodržanih časova u ovoj školskoj godini lagano pređe kroz onlajn formu nastave zdušno su prihvatili mnogi direktori osnovnih i srednjih škola, kao da ništa nisu naučili iz perioda pandemije korone.
Iznenađuje, međutim, činjenica da su tu ideju prigrlile i uprave mnogih visokoškolskih ustanova, pa i pojedini medicinski fakulteti
Nastavi na daljinu žestoko su se usprotivili studenti niškog i kragujevačkog medicinskog fakulteta, kojima je ta odluka nametnuta, a podržali su ih i mnogi profesori.
Jer, nije samo sporno to što je odluka o tome nelegitimna, kao u Nišu, gde je o tomenije odlučivalo Nastavno-naučno veće već kolegijum dekana.
Nije jedini problem ni to što fakultet nije akreditovan za održavanje tog vida nastave.
Ni to što onlajn nastava uvek znači da neće biti pokriven ceo godišnji program, pa ni to što nema jasnog i preciznog plana koji bi teoretski mogao da pokrije određene segmente nastavnog procesa.
Na kraju krajeva, nije najveći problem ni što vlast ne uviđa da studenti i dalje traže ispunjenje svojih zahteva.
Ono što bi sve moralo da nas zabrine je činjenica da je možda matematiku i moguće učiti na daljinu, ali onlajn nastava jednostavno nije primenjiva u medicini.
Ni u mnogim drugim profesijama koje zahtevaju praksu i vežbu učenika i studenata. Ipak, ideja da budući lekari, oni koji odlučuju o ljudskim životima, stiču znanja samo gledajući u ekran ne samo da je apsurdna već je i zastrašujuća i bizarna.
S punim pravom su studenti medicine ustali protiv, ukazujući na sve navedeno, kao i da će to baciti ozbiljnu senku na njihove diplome stečene u budućnosti.
Podržao je taj otpor i Zbor medicinskih radnika koji su naveli da virtuelne učionice ne mogu zameniti obrazovanje budućih medicinskih radnika kroz praktičnu nastavu, komunikaciju sa pacijentima, laboratorijske vežbe.
Budućeg lekara formiraju kombinacija znanja, veština i neposrednog rada sa pacijentima kroz koji uče kako da razgovaraju sa pacijentom, pregledaju, uzimaju anamnezu, a sve to uz nadzor nastavnika i asistenata.
“Sve ispod toga je improvizacija koja direktno narušava standarde profesije, a posledično i poverenje građana u zdravstveni sistem”, ispravno konstatuje Zbor medicinskih radnika.
Kako je to slikovito skorašnji sagovornik Danasa upitao i vlast ali i građane, da parafraziram, da li biste prepustili svoje uši frizeru koji je završio onlajn kurs i nikada nije uzeo u ruke makaze ni tuđu kosu?
A da li biste imali poverenja u lekara koji je za ceo semestar otišao samo jednom na vežbe (i ipak dobio potpis profesora da ih je pohađao redovno)?
Jedino našoj vlasti to nije jasno ili je nije briga, u već ruiniranom zdravstvenom sistemu.
Takvi lekari, kakve oni misle da obrazuju, a u kakve, hvala višim silama, sadašnji studenti nemaju nameru da stasaju, neće lečiti njihovu decu i unuke. Oni će kod onih koje su već proterali u inostranstvo.
Zato je bitno da podržimo i pratimo studente. Jer oni neće dopustiti tako besmislenim idejama da se ostvare. Jer neće odustati od borbe za zahteve kojima će ovo društvio učiniti boljim.
U suprotnom, možda nam lekari neće biti potrebni. Jer u okruženju kakvo već godinama prave za nas, doći ćemo i do scenarija, poput nekog postapokaliptičnog filma, u kom, kad nas nešto zaboli, lečimo se sami…uz tutorijale na internetu, a ko ima sreće, uz beleške sa onlajn nastave nekog „studenta“ medicine.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
