Foto: EPA-EFE/MARKO DJOKOVICProfesorka Medicinskog fakulteta u penziji, pulmolog, Dragana Jovanović napravila je kratak vodič za obolele od kovida 19 na osnovu koga oni mogu da procene sopstveno stanje i da se jave lekaru na vreme. U nastavku prenosimo ovaj vodič koji može biti od pomoći posebno u vreme velikih gužvi i redova ispred kovid ambulanti.
Upozoravajući da PCR test može biti i negativan, a da osoba ima kovid, pošto postojeći testovi nisu sto posto pouzdani, dr Dragana Jovanović objašnjava da prvi korak podrazumeva da pacijent bude svestan koja su to stanja koja predstavljaju faktor rizika za razvoj teške bolesti.
Kako navodi faktori rizika su starost preko 65 godina, trudnoća, bolesti slabog imuniteta, imunosuprimirajuća terapija, hronična obolenja pluća, kardiovaskularne bolesti, karcinom, hematološki poremećaji, hipertenzija, gojaznost, dijabetes, hronične bolesti bubrega ili jetre, cerebrovaskularne bolesti, neurološki poremećaji…
Pored informisanosti o faktorima rizika pacijenti bi trebalo da ocene trajanje i težinu simptoma kao što su kašalj, temperatura, otežano disanje, malaksalost, jaka glavobolja, bolovi u telu, gubitak čula ukus i mirisa, loše opšte stanje.
Takođe navedena su i pitanja na koja bi pacijent trebalo da odgovori kako bi bolje procenio svoje stanje. Potvrdan odgovor na neko od navedenih pitanja govori u prilog težih simptoma.
Pitanja su: Da li postoje aktivnosti koje ste ranije mogli da obavljate bez problema a sada vas ostavljaju bez daha? Da li se to pogoršalo tokom poslednja tri dana? Da li brže dišete nego obično dok sedite? Da li sada ne možete više da obavljate domaće poslove zbog osećaja nedostatka vazduha? Da li pri hodanju osećate neku vrstu vrtoglavice?
Doktorka Jovanović objašnjava i kako pacijenti mogu da ocene da li i u kojoj meri imaju otežano disanje, odnosno kratak dah. Kako navodi, blaga dispnea (kratak dah) se ne ispoljava pri dnevnim aktivnostima, već samo na primer pri brzom hodanju ili penjanju na prvi ili drugi sprat. Umereno izražena dispnea znači da je osobi potreban odmor tokom penjenja na prvi sprat ili tokom lakih kućnih poslova, dok je nedostatak vazduha u miru znak teške dispnee.
Na kraju postoji nekoliko simptoma koji zahtevaju da se pacijent jave lekaru obavezno. Ti simptomi podrazumevaju kratak dah odnosno otežano disanje pri (manjem) naporu, broj udisaja jednak ili veći od 20 u minutu, zasićenost kiseonikom koja je 94 ili manja (što se meri pulsnim oksimetrom), poremećaj krvne slike ili drugih nalaza, promene mentalnog stanja, kao i postojanje faktora rizika za tešku formu bolesti. Takođe, treba obratiti pažnju i na pogoršanje simptoma pogotovu u drugoj nedelji bolesti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
