Neće se ulagati u kvalitet nastave već u disciplinovanje nastavnika: Stručnjaci o predsednikovom planu za obrazovanje

Na meti su se našli i oni „koji nikad ništa ne bi da menjaju, a da ništa ne rade“, koji hoće da zadrže privilegije, ali i struka pred kojom je vlast poklekla, jer, kako je rekao Vučić, „trebalo je jednom progutati žabu, a ne da je žvaćemo sve vreme zato što se plašimo reakcije stručne javnosti“.

Kaže odlazeći predsednik da mu je obrazovanje najveća briga, da nije zadovoljan radom u ovoj oblasti, da ga je sramota kada pogleda gde je Srbija na rang-listama u odnosu na države iz regiona.

Rekao je i da suštinski ništa nije video u predlozima Ministarstva prosvete, te da reč nije dobio o kurikulumu u planovima do 2030.

„Razočaran sam pristupom svih nas. Ako su nam se sve ideje svele na skraćivanje časova na 35 ili 30 minuta i na to da popravimo škole, što radimo i radićemojoš brže…Sa kakvim znanjem će nam deca izaći“, upitao je Vučić.

Pritom je ideju o skraćivanju časova predložio upravo predsednik Srbije.

Kritikovao je i rezultate koje je naša zemlja postigla u dualnom obrazovanju, rekavši da su loši i da se kreću ka još gorim i zamolio nadležne da nastave da razvijaju ovaj model „bez koga ćemo načisto da propadnemo“.

– Pošto je on o svemu sam odlučivao u poslednjih 14 godina, on treba da se izvini javnosti, a ne da prebacuje odgovornost nekom trenutnom ministru. Čim je na sebe preduzeo da odlučuje o svemu, preduzeo je i odgovornost za sve. Skraćenje trajanja časa na 30 minuta je bila njegova inicijativa, dualno obrazovanje je uvedeno ad hok na osnovu njegove inspiracije onoga što je video u Švajcarskoj. To je bila totalno laička odluka nekoga ko misli da sve zna i ko veruje da je jedan primer koji je video dovoljan razlog da se sistem reorganizuje. Dualno obrazovanje je uvedeno kod nas u uslovima koji ne pogoduju njegovom uspostavljanju – ističe Aleksandar Baucal, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, napominjući da nastavak razvijanja ovog modela „ne da neće da nas izvuče, već je još više da nas unazadi“.

Ovo nije prvi put da predsednik Srbije iznosi predloge i kritike na račun obrazovne politike.

Na tematskoj sednici Vlade krajem januara izlaganje ministra prosvete Dejana Vuka Stankovića o planovima u obrazovanju Vučić je prekinuo komentarom da su naši rezultati ispod OECD proseka i da to „treba reći narodu“.

Za to je okrivio „blokadere“, iako dve decenije naši učenici postižu ispodprosečne rezultate u više međunarodnih istraživanja. Resornom ministru je poručio da krene sa „hitnim promenama“.

Prethodno je upravo predsednik izašao sa predlogom da treba razmisliti o skraćenju trajanja časa nakon čega je Stanković za kraj februara najavio održavanje regionalne konferencije na kome bi se o ovoj temi raspravljalo.

Taj skup do danas nije održan, a ministar je u međuvremenu u svojim nastupima počeo da govori da su prioriteti u radu Ministarstva unapređenje kvaliteta nastave, rešavanje problema manjka nastavnika za određene predmete i ulaganja u školsku infrastrukturu. Indikativno je da je za posete školama u prethodnom periodu birao obrazovne ustanove u kojima slede lokalni izbori, poput Bajine Bašte, Sevojna i Aranđelovca.

Dekani nekoliko fakulteta Univerziteta u Beogradu pre nekoliko danas su za Danas potvrdili da najavljeni sastanak sa premijerom i ministrom o rešavanju problema deficiranih kadrova u školama još uvek nije održan. Nisu optimisti.

Da će se time pozabaviti obećavala je i Stankovićeva prethodnica Slavica Đukić Dejanović. Takođe bez rezultata.

Kada je reč o promenama u obrazovanju, o kojima se sada govori, one nisu rezultat poteza aktuelne prosvetne vlasti već nešto na čemu se radilo nekoliko godina ranije. Suština tih promena je izrada novih planova i programa, prevashodno da bi se uskladili sa revidiranim standardima postignuća učenika.

– Govor predsednika Vučića vezan za obrazovanje prilkom predstavljanja strategije “Srbija 2030” bio je kratak i po njegovim rečima bez ideja od strane Ministarstva prosvete. Stvarno iznenađujuće da Dejan Vuk Stanković i Danka Nešović nemaju bolje ideje od skraćenja časova na 30 minuta. Čuli smo da će za zemlju koja je kandidat za članstvo u EU i već decenijama deo Erasmus programa uzori biti Kazahtstan i Uzbekistan. Da će biti uloženo celih 200 miliona evra za pet godina u obnovu škola, pominje se 70 objekata od preko 2.000 koliko ih u Srbiji ima. Poređenja radi, u stadione smo uložili i ulagaćemo više od miljardu evra. Takođe, čuli smo da se ne odustaje od ideje da se novcem poreskih obveznika finansiraju privatni fakulteti iz „inostranstva“, jer nam studenti odlaze. Zanimljivo bi bilo pitati one koji su otišli zašto su to uradili, teško da je razlog ono što je naveo kako je sebe nazvao “odlazeći predsednik” – ističe Nikola Ćurčin, potpredsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije, uz opasku da posle ove prezentacije više nema dvojbe da će sa aktuelnom politikom i političarima na vlasti obrazovanje u Srbiji  nastaviti nezaustavljivo da propada.

Dragica Pavlović Babić, profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu i nekadašnja dugogodišnja nacionalna koordinatorka PISA istraživanja, kaže da pomenute izjave Aleksandra Vučića o obrazovanju služe kratkoročnim ciljevima.

– Da napravi sebi prostor, da se pokaže da mi je stalo, da mislim, da brinem, pa se mi upecamo ili se ne upecamo. Ali kad prođe kampanja znamo šta su prioriteti. Neće se ulagati u obrazovanje i u kvalitet nastave. Ulagaće se opet da se nastavnici disciplinuju jer je to jedini metod koji oni vide kao instrument za povećanje efikasnosti obrazovanja, da nastavnici budu poslušni. Njihova trenutna investicija u obrazovanje je disciplinovanje nastavnika, a razmišljanje o kvalitetu obrazovanja je nešto što je mnogo složenije od takvih strategija. Za sada, za mene je to prazna priča – kaže Pavlović Babić.

Ni nju ne iznenađuje ocena o lošim rezultatima dualnog obrazovanje jer su, kako kaže, stručnjaci upozoravali da će taj model napraviti velike probleme.

– Sad je pitanje za građane da li će da poveruju nekome ko im 14 godina daje lažna obećanja i to baš pred izbore, a posle toga se sve zaboravi. Zašto bismo verovali da će neko baš sad da se opameti i da uradi nešto za društvo kada 14 godina nije uradio ništa? Kome je to dovoljno, taj će da prihvati, ali ja mislim da to nije razumno – smatra Aleksandar Baucal.