Za rumunsko-srpske veze preko Dunava

Predsednik opštine domaćina Dragan Milić je naglasio da saradnja susednih opština u narednom periodu treba da doprinese, između ostalog, adekvatnijem korišćenju fondova Evropske unije. Dva najznačajnija zajednička projekta u ovom trenutku vezana su za otvaranje graničnog prelaza u selu Usiju i neutralisanje prašine koja dolazi sa pepelišta iz Rumunije. -Prvi Protokol o saradnji je verifikovan 1972. godine odlukom Saveznog izvršnog veća a potpisali su ga tadašnji predsednici opština Žarko Sekulić i Damjan Georgi. Treba reći da su naše opštine i države prolazile kroz razne periode, i lepe i teške, tako da ovo više nije samo protokol, ovo je postalo prijateljstvo. To se pokazalo pogotovo u teškim trenucima kada smo se uzajamno pomagali. Nadam se da nam predstoji bolja budućnost i da će ovi sporazumi tek doći do izražaja, pre svega prilikom aplikacija kod evropskih fondova. Što se tiče pepelišta, koje se nalazi na rumunskoj strani, trenutno se ukopava sistem za polivanje kao privremeno rešenje, a očekujemo da u dogledno vreme dođe do potpunog rešenja ovog problema. Nadam se da ćemo saradnju i prijateljstvo u narednom periodu još više produbiti, istakao je Milić.

Predsednik opštine Nova Moldava Matei Lupu ocenio je da saradnja duga četiri decenije predstavlja pravi temelj bratskih odnosa. Takođe, izrazio je očekivanje da se teškoće u razvoju dve sredine neće ponavljati i da će u budućnosti ovo biti primer za sveukupnu srpsko – rumunsku saradnju. -Nadam se da su teška vremena ostala iza nas i da će nas ovaj Protokol navoditi samo na dobre i kvalitetne poslove. Želimo da vam se izvinimo što smo izazvali problem sa prašinom, nije krivac Grad, prolazili smo kroz velike ekonomske krize i Rudnik je bio zatvoren. Počeli smo da se razvijamo i da rastemo i sada smo u procesu privatizacije Rudnika i do potpisivanja ugovora trudićemo se da rešimo parcijalne probleme, kako više ne bi bilo prašine, rekao je Lupu.

Delegacije opština Nova Moldava i Veliko Gradište analizirale su dosadašnju saradnju i ocenile da program nije realizovan u potpunosti jer se odvijao između ostalog i u složenim uslovima opterećenim pre svega teškom ekonomskom situacijom u obe države. Ocenjeno je da se saradnja odvijala u izuzetno prijateljskoj i srdačnoj atmosferi i na taj način pružen je veliki doprinos učvršćivanju i razvoju prijateljskih i dobrosusedskih odnosa, ne samo ove dve sredine, već i ukupno Srbije i Rumunije. Postignuta je saglasnost da bi lokalne zajednice svojim aktivnostima trebalo da omoguće saradnju institucija narodnosti i nacionalnih manjina u obe države i da posebnu pažnju treba posvetiti zaštiti i unapređenju životne sredine.