Skupština Zrenjanina usvojila je odluku o uslovima i merama za uklanjanje građevinskih objekata na teritoriji grada, kojom se reguliše rušenje nebezbednih i objekata sklonih padu. Ovo je prvi put da se gradskim propisom reguliše ova materija, obrazloženo je prilikom donošenja odluke koja gradskoj upravi propisuje šta da radi sa objektima sklonim padu i koji ugrožavaju živote građana.
– Ne želimo ništa da rušimo. Ova odluka reguliše šta treba da uradi gradska uprava, šta inspekcije, Zavod za urbanizam, a šta građani, odnosno vlasnici. U Zrenjaninu postoji stotinak objekata sklonih padu, samo nekoliko njih je pod zaštitom države, a grad mora da postupi kada nastane problem sa urušavanjem, što znači da u krajnjem slučaju može da ruši po službenoj dužnosti – objašnjava Igor Virijević, načelnik komunalne policije i inspekcijskih službi.
Opozicija u zrenjaninskoj skupštini je podsetila vlast prilikom izglasavanja odluke o uslovima i merama za uklanjanje građevinskih objekata da bi prihode od rentiranja lokala u centru grada, koji godišnje iznose 80 miliona dinara, mogla da koristi za održavanje zgrada od velikog kulturnog značaja. Do sada se godišnje za ove svrhe izdvajalo u proseku četiri miliona dinara, a poslednje uspele restauracije fasada rađene su na Bukovčevoj palati i zgradi starog hotela „Vojvodina“, sadašnjoj Komercijalnoj banci.
– Jeste ovo odluka o svim objektima sklonim padu, ali nije slučajnost što mnogo nas reaguje i spominje objekte baš u centru grada. Odluka je manjkava, u prvom članu se kaže da se nalaže rušenje objekta ukoliko se utvrdi da se neposredna opasnost ne može ukloniti rekonstrukcijom objekta, odnosno u slučaju da rekonstrukcija nije završena u predviđenom roku. Odluka je nedorečena i treba ukloniti nejasnoće, da ne bi došli do toga da neko ruši jer bi nešto drugo gradio – upozorava Goran Ibrajter, odbornik Demokratske stranke.
Proteklih dana, uoči donošenja ove odluke pokrenuta je polemika o sudbini zgrada pod zaštitom države, inicirana predlogom građevinske inspekcije da se objekti skloni padu uklone. U samom centru Zrenjanina kritične su dve zgrade u glavnoj ulici, brojevi 26 i 40 koji su se već urušili, zatim zgrada solane u Žarka Zrenjanina, stara špiritana i još jedna objekat u Ulici brigadira Ristića. Pošto neki od pomenutih objekata koji su predloženi za rušenje imaju svojstvo spomenika kulture, Zavod za zaštitu spomenika u Zrenjaninu upozorio je da moraju postojati ozbiljni razlozi zbog kojih bi se jedan objekat koji je proglašen za spomenik kulture brisao iz Registra spomenika kulture.
– Zapuštanje i zanemarivanje građevine sigurno nije dovoljan razlog. U pojedinim slučajevima bi i sam Zavod pokrenuo postupak skidanja zaštite, ali zbog komplikovane procedure koja traje godinama to nije učinio kao na primeru rodne kuće narodnog heroja Servo Mihalja. Što se tiče zgrade Filkovaća, koja je jedna od najstarijih sačuvanih u izvornom obliku klasicističkih građevina sa početka 19. veka u Zrenjaninu, ne postoji nijedan uslov za pokretanje procedure skidanja zaštite – objašnjava Bojan Kojčić.
Zavod za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin zastupa sledeći stav – prvi korak je izrada temeljnog statičkog proračuna na osnovu koga bi se objekat restaurisao, sanirao i adaptirao da bi mu se vratio izgled iz vremena nastanka. U slučaju kada je građevina toliko ugrožena da se ne može sanirati ili restaurirati, pribegava se metodu rekonstrukcije, što znači ponovna izgradnja i vraćanje prvobitnog izgleda zgrade.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
