Zašto đaci izostaju sa časova fizičkog vaspitanja?

A upravo su najteže kliničke slike kod dece uzrasta 15, 16 godine obolele od kovida 19, zabeležene među onima sa viškom kilograma.

Problem izbegavanja časova fizičkog, bilo tako što se smišljaju razlozi da se „hvataju krivine“ ili nabavljaju lekarska opravdanja za oslobađanje, prisutan je decenijama u školskoj praksi.

U Ministarstvu prosvete rečeno je Danasu da nemaju podatke koliko je đaka oslobođeno od fizičkog.

– Nažalost, nijedan državni organ ne vodi evidenciju o tome. Primećeno je od strane nastavnika da su u sedmom i osmom razredu više oslobođene nastave devojčice nego dečaci. Ima i slučajeva kada roditelji traže od lekara da decu oslobodi nastave, ali ti isti učenici treniraju u klubu što je u najmanju ruku nelogično. Učenice često znaju da traže opravdanje kako ne bi „pokvarile“ veštačke nokte ili šminku, odnosno kako se ne bi ozojile. „Smara“ ih da vežbaju, a posle nekoliko meseci ili godina plaćaju da bi vežbale – navodi primere iz školske prakse Miroslav Marković, predsednik Srpskog saveza profesora fizičkog vaspitanja i sporta.

Mediji u regionu nedavno su preneli vest da je učenica osnovne škole u Sloveniji na fizičkom slomila veštački, a ispod njega i pravi nokat, zbog čega su se njeni roditelji žalili školskom veću, tvrdeći da je lično pravo njihove ćerke da ima veštačke nokte, a da je za povredu kriva – učiteljica.

Prema domaćim školskim propisima, učenik može biti privremeno ili za određenu školsku godinu oslobođen od praktičnog dela nastave fizičkog i zdravstvenog vaspitanja, u celini ili delimično na osnovu predloga izabranog lekara.

– Pocenat oslobođenih učenika kreće se od tri do 10 odsto, a najviše se oslobađaju zbog bolesti mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva (deformacija kičme, bolovi u zglobovima), bolesti sistema za disanje (upala pluća, astma, bronhitis), odnosno povreda, trovanja i posledica spoljašnjih faktora (prelomi, iščašenja). Dosta su česte i bolesti sistema krvotoka (srčane mane, problemi sa krvnim pritiskom, malokrvnost) – kaže za Danas Višnja Đorđić, profesorka Teorije i metodike fizičkog vaspitanja na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu.

Ona napominje da je i u struci i široj javnosti duboko uvreženo mšljenje da se jedan broj učenika „oslobađa“ od fizičkog jer je to zapravo jedini način da izbegnu pohađanje ovih časova, koji su obavezni za sve đake, počev od prvog razreda osnovne do završnog razreda srednje škole.

– Tu se, pretpostavka je, radi o nemedicinskim razlozima i svojevrsnom saučesništvu dece, roditelja i zdravstvenih radnika, što je izuzetno teško dokazati i što otvara brojna pitanja. U prilog ovoj pretpostavci govore podaci iz našeg istraživanja, da među oslobođenim učenicima ima znatno više devojčica (i do tri četvrtine svih oslobođenih učenika), zatim, da broj oslobođenih učenika raste sa uzrastom, pri čemu je ubedljivo najviše maturanata, tj. učenika završnog razreda srednje škole, a variranje broja uočava se i između škola i pojedinih nastavnika –  navodi Đorđić neke od rezultata istraživanja koje je radila sa kolegom Marjanom Butom.

Ona iznosi i podatak da se oko 70 odsto učenika oslobođenih od nastave fizičkog bavi fizičkom aktivnošću u slobodno vreme, a oko 40 odsto smatra da bi ukidanje ocenjivanja smanjilo broj oslobođenih učenika.

Deo šire slike, čine i učenici koji izostaju sa nastave, iako nisu oslobođeni.

Naša sagovornica navodi rezultate drugog istraživanja, koji pokazuje da više od polovine gimnazijalki ponekad ili redovno izostaje sa časova fizičkog vaspitanja (53 odsto), dok je taj procenat niži kod gimnazijalaca i dostiže 27 odsto.

– Konačno, i među učenicima koji su prisutni na času, ima onih koji ne donose opremu za fizičko (sede na klupi) ili se, jednostavno, ne trude dovoljno. Pojedine učenice izbegavaju da vežbaju u dane ciklusa, što devojčice, dodatno čini osetljivom grupom kada je reč o aktivnom učestvovanju u nastavi fizičkog vaspitanja – ističe profesorka Đorđić.

Ona smatra da je, generalno gledano, problem oslobođanja učenika od nastave adekvatno rešen u delu zakonske regulative, koja predviđa da i ovi učenici redovno pohađaju časove, uključuju se u čas kao merioci, sudije, zapisničari i slično, a za njih su predviđeni i posebni ishodi učenja koji se tiču, pre svega, edukacije o zdravlju, fizičkom vežbanju i sportu.

Ukoliko postoji sumnja da učenik želi da se oslobodi nastave fizičkog vaspitanja iz nemedicinskih razloga, ukoliko neredovno dolazi na časove, „zabušava“ na času i slično, to je, prema rečima naše sagovornice, signal za uzbunu. I za nastavnika i za roditelje.

Đorđić kaže da je neohodno utvrditi moguće uzroke takvog ponašanja i zajednički naći rešenje.

Različiti oblici nepoželjnog ponašanja, gde spada i nedonošenje opreme za fizičko, nedovoljno zalaganje, izostanci, nedisciplina, često su izraz potrebe dece za pažnjom ili reakcija na časove koji im nisu zanimljivi i lično relevantni, upozorava Đorđić.

– Naše istraživanje metodom fokus grupa, koje se kao takvo ne može generalizovati, pokazalo je da srednjoškolke pretežno negativno vrednuju časove fizičkog vaspitanja  (“Da se mi pitamo, nikad ne bismo radile fizičko”), predmet se, uz likovnu i muzičku kulturu, smatra najmanje važnim, učenice ne vole da se presvlače i nose opremu za čas (“Nema šanse da nosim patike od kuće”), a kamen spoticanja može biti i insistiranje na jednoobraznoj opremi (“crvena majica, beli šorts”), znojenje, presvlačenje, prljava sala, takmičarske aktivnosti na času (“Dečaci kao da se takmiče za Olimpijadu”), pošteda zbog ciklusa i drugo – kaže Višnja Đorđić.

Ona ističe da prevazilaženje barijera koje srednjoškolke sputavaju da aktivnije učestvuju i više uživaju u nastavi fizičkog vaspitanja, zahteva set mera različitog nivoa: od toga da se omogućiti veći izbor fizičkih aktivnosti na časovima (ili pojedinim delovima časa), da im se obezbediti pravo glasa u izboru i formatu aktivnosti, zatim  organizovanje edukativne radionice o fizičkom vežbanju i pravilnoj ishrani, stvoriti bezbedan ambijent, bez straha od fizičke povrede i verbalnog uznemiravanja, grubosti, superiornosti i kompetitivnosti dečaka…

Đorđić napominje i da bi nastavnici trebalo da budu autentični refleksivni praktičari, koji preispituju i koriguju svoju praksu i uobičajena rešenja i metode, vođeni profesionalnim entuzijazmom i odlučni da svoj deci pruže jedinstveno i dragoceno iskustvo kvalitetnog fizičkog vaspitanja.

Kovid i fizičko

– Kovid je svakako doprineo, posebno prošle školske godine, da se časovi fizičkog i zdravstvenog vaspitanja ne održavaju. Ove godine je bolja situacija i nastava se održava na osnovu preporuka Srpskog saveza profesora fizičkog vaspitanja i sporta koje je uvažilo Ministarstvo prosvete. Po izveštajima koji su dostupni kovid je uticao na povećanje broja gojazne dece kao i na pojavu kardio-vaskularnih bolesti kod dece kao i psiholoških poremećaja, posebno anksioznosti. U ovo vreme posebnu pažnju treba obratiti na kvalitet vazduha i aktivnosti napolju, jer je vazduh u većinini delova naše zemlje zagađen. Nastavnici znaju da fizičke aktivnosti u tim uslovima nisu dozvoljene na otvorenom – napominje Miroslav Marković.

Raste brooj gojazne dece

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) na nivou Evrope godinama unazad prati gojaznost među decom u pojedinačnim državama. Podaci za Srbiju, zasnovani na reprezentativnom uzorku školske dece uzrasta od sedam do devet godina pokazuju da je procenat dece koja imaju prekomernu težinu ili su gojazna porastao sa 30,7 odsto (2015.) na 34,8 odsto (2019.), kada se uzmu u obzir kriterijumi SZO.

Prekomerna težina između ostalog povezana je i sa lošim navikama u ishrani. Istraživanje u kome su učestvovali istraživači sa Instituta za sport i Fakulteta sporta iz Novog Sada, objavljeno ove godine, pokazuje da 84,5 odsto školske dece u Srbiji doručkuje, što je više od evropskog proseka (80 odsto), ali i manje u poređenju sa na primer nordijskim zemljama ili susednom Crnmom Gorom gde je taj udeo 90 odsto. Takođe procenat dece koja svakodnevno jedu voće (39,5 odsto) i povrće (37 odsto) je nešto manji od evoropskog proseka kada se radi o voću (42,5 odsto) i više kad se radi u unosu povrća (22,6 odsto). Na kraju, u poređenju sa evropskim prosekom veći broj dece u Srbiji svakodnevno jede slatkiše, gickalice, sokove.

SZO procenjuje da je prošle godine bilo 39 miliona dece mlađe od pet godina u svetu koja su imala prekomernu težinu ili bila gojazna. Takođe, gojaznost među najmlađima uzrasta od pet do 19 godina porasla je sa manje od jedan odsto tokom 1975 na šest odsto (devojčice) i osam odsto (dečaci) tokom 2016. M. R.

Šta kaže zakon?

„Učenik može biti privremeno ili za određenu školsku godinu oslobođen od praktičnog dela nastave fizičkog i zdravstvenog vaspitanja u celini ili delimično. Direktor donosi odluku o oslobađanju učenika od praktičnog dela nastave fizičkog na osnovu predloga izabranog lekara. Učenik koji je oslobođen praktičnog dela nastave se ocenjuje na osnovu teorijskih znanja, u skladu sa programom predmeta“, piše u Zakonu o osnovnoj školi.

Međutim, u propisima koji važe za srednje škole predviđeno je da učenik može biti zbog bolesti ili invaliditeta privremeno ili za određenu školsku godinu oslobođen, delimično ili u celini, nastave fizičkog vaspitanja. Odluku o oslobađanju i o ocenjivanju donosi nastavničko veće, na osnovu predloga izabranog lekara. Učenicima sa invaliditetom se nastava fizičkog vaspitanja prilagođava u skladu sa mogućnostima i vrstom invaliditeta.