Zašto je el Sisi dobio počasni doktorat?

To je navedeno u obrazloženju Fakulteta bezbednosti, na čiji predlog je Senat doneo odluku o počasnom doktoratu.

Predlog je prethodno podržala Komisija za univerzitetska priznanja, kojom predsedava prorektor UB Petar Marin.

Pojedini mediji ocenili su ovu odluku spornom, a Sisija označili kao „egipatskog diktatora“, poznatog po hapšenju i progonu aktivista za ljudska pravam novinara i profesora fakulteta.

Dekan Fakulteta bezbednosti Vladimir Cvetković nije bio dostupan za komentar, a u poruci nam je poručio da je na putu.

U obrazloženju u koje je Danas imao uvid piše da su delovanje i stavovi predsednika Sisija značajno unapredili regionalnu bezbednost na Bliskom istoku, kao i ukupnu bezbednost u neposrednom susedstvu, na Mediteranu i u Evropi.

„Stavovi predsednika Sisija zasnovani su na ideji o ukidanju stranog vojnog prisustva u regionu Bliskog istoka u kome bi se izbeglo nuklearno naoružavanje. Egipat je očuvao i poboljšao bezbednosnu koordinaciju sa Izraelom, a istovremeno je ohrabrio druge arapske zemlje na normalizaciju odnosa sa Izraelom, što je tokom 2020. godine i realizovano. Egipat kontinuirano unapređuje dijalog sa svim palestinskim frakcijama u cilju postizanja jedinstvene platforme i uspostavljanja saradnje i mira u regionu. Pored toga, Egipat u lokalnim i međunarodnim okvirima nastoji da poboljša uslove za život stanovnika Gaze, pa je 2014. bio domaćin međunarodnog skupa za obnovu ove teritorije“, piše u obrazloženju.

Navodi se i da centralni aspekt unapređenja bezbednosti u regionu i na širem međunarodnom planu predstavlja odlučna i energična borba protiv terorizma.

„Egipat, na čelu sa predsednikom Sisijem, naglašava sveobuhvatni pristup antiterorizmu koji je zasnovan na suprotstavljanju svim društvenim, ekonomskim, ideološkim i verskim uzrocima terorizma. Egipat je u oktobru 2015. izabran za privremenog člana Saveta bezbednosti. Želeći da iskoristi to članstvo u najvećoj mogućoj meri, Egipat je predsedavao Komitetom Saveta bezbednosti za borbu protiv terorizma, koji utvrđuje politiku borbe protiv terorizma na međunarodnom nivou, ali i posebnim komitetom za praćenje sprovođenja specijalnih rezolucija u vezi sa borbom protiv terorizma. Predsednik Sisi je značajno unapredio mehanizme borbe protiv terorizma na političkom, ekonomskom i idejnom planu“, ističe se u obrazloženju.

Među zasluge za dodelu počasnog doktorata navodi se i to da je Egipat izdejstvovao da Savet bezbednosti po prvi put razmatra terorističku ideologiju i propagandu, kao vrlo osetljive teme u kontekstu njihovog stalnog korišćenja od strane terorističkih organizacija radi izvođenja terorističkih akcija.

Takođe, suštinski je doprineo rastu učešća država u akcijama borbe protiv terorizma i globalnom suprotstavljanju terorizmu.

Pored toga, Egipat se snažno zalagao za sprovođenje i poštovanje usvojenih rezolucija koje se tiču borbe protiv terorizma, navodi se u obrazloženju.

Predsednik Sisi je označen kao jedan od „najznačajnijih boraca za reformu islama“ i čovek koji se zalaže se za umereni islam i aktivno se suprotstavlja islamskom ekstremizmu kao ideologiji, a ne veri.

U obrazloženju za dodelu počasnog doktorata se ističe da je Sisi uvideo da su siromaštvo i ekonomske nejednakosti jedan od važnih izvora terorizma, te je učinio sve na prevazilaženju ekonomskih teškoća Egipta iz perioda 2011-2014. i ostvarivanju velikih i značajnih razvojnih projekata u energetici, infrastrukturi, stanogradnji i smanjenju siromaštva.

Takođe, predsednik Sisi je dao veliki doprinos u pokretanju reformi kako osnovnog, tako i visokog obrazovanja po međunarodnim standardima, a svi ti napori su, kako se navodi, rezultirali kandidaturom predsednika Sisija za Nobelovu nagradu za mir od strane Federacije parlamenata severne Afrike.

Što se tiče njegovih zasluga u akademskoj sferi u obrazloženju za dodelu počasnog doktorata se napominje da je uz posredovanje Ambasade Egipta u Beogradu iniciran protokol o saradnji između našeg Fakulteta bezbednosti i Fakulteta za ekonomiju i politiku Univerziteta u Kairu, kao i Centra za dijalog, uspostavljanje i održavanje mira iz Kaira.

U međuvremenu je formiran i predlog o osnivanju Centra za afričke studije pri Univerzitetu u Beogradu, koji bi funkcionisao u saradnji sa Fakultetom za visoke afričke studije Univerziteta u Kairu.