Zašto na spomeniku nevinim žrtvama 1944. i 1945. godine u Novom Sadu neće biti mesta za hrvatski jezik

Lavina oštrih reakcija pokrenuta je nakon obnarodovanja spiska Komisije za tajne grobnice koji je u početku ove inicijative za postavljanje spomenika dostavljen kao referetna tačka od koje treba krenuti kada je pokrenuta priča oko nevinih žrtvava krajem Drugog svetskog rata.

Na njemu su se našla raznih imena, ali je javnost ubrzo saznala da su tu i na desetine osuđenih ratnih zločinaca koji su odgovorni za ubijanje civila tokom Drugog svetskog rata, saradnici okupatora i na kraju i same ubice iz Novosadske racije, jednog od namračnijih događaja u istoriji grada.

Na samom spornom spisku pronađeni su vojnici ustaških i domobranskih jedinica, a istoričar Milovoj Bešlin objašnjava:

„Pa ima neke logike što će na spomeniku biti samo ova tri jezika. Zbog toga što je to u osnovi spomenik kolaboraciji i kvislinštvu, a upravo je najviše kolaboranata sa fašizmom i kvislinga bilo iz redova, nemačkog, mađarskog i srpskog naroda u Vojvodini. Možda jedina šteta što spomenik neće biti ispisan i na hrvatskom, pošto u „nevine žrtve“ inicijatori za podizanje spomenika, sudeći prema spisku koju su priložili, ubrajaju i određeni broj pripadnika ustaškog pokreta i domobrana“, rekao je istoričar Milovoj Bešlin.

On dodaje da je „svrha spomenika da komemorira stradale hrotijevce, foksdojčere i srpske kvislinge“.

Sa njim je saglasan i sociolog Miloš Perović koji ironično kaže kako on ne bi ispisivao druge jezike na ovaj spomenik, te da on treba da bude baš ovakav kakav jeste.

„Pretpostavljam da je reč o simbiozi između sprskog i mađarskog nacionalizma, odnosno sprega između dva istorijska revizionizma. Oni su se na ovom spomeniku našli na zajedničkom poslu, a to je borba protiv sećanja na zločin koji je u crno zavio ovaj grad i borba protiv komunizma i nasleđa koje je ostavio na ovom prostoru. Da se nađe i hrvatski jezik ne bi bilo baš zgodno, onda bi verovatno priznali što je Antifašistički front 23. oktobar i saopštio, da na spornom spisku za podizanje spomenika ima i ustaša“, rekao je Perović.

Spisak Komisije za tajne grobnice je, kako on dodaje, nabolji dokaz kako funkcioniše ono što se naziva „crnom internacionalom“ međunarodnim pokretom ekstremnih desničara koji dobro funkioniše na terirotoriji Evrope.

Goran Radojev bio je odbornik Demokratske stranke u Skupštini grada kada se donosila ova inicijativa i do detalja je upoznat kako je tekla procedura.

Kako kaže, sporni spisak Komisije za tajne grobnice koja se zapravo samo bavila time gde su ljudi i na koji način ubijeni, a ne da li je to učinjeno po volji pravde ili ne, na sednicu Saveta za kulturu Skupštine grada 2018. godine doneo je Đula Kiš, odbornik Saveza Vojvođanskih Mađara.

Savet za kulturu usvojio je ovaj predlog zajedno sa spiskom žrtava. Međutim kada je spisak „pretresen“ i na njemu pronađeni osuđeni ratni zločinci, nakon pritiska javnosti, sporna lista imena nestaje.

Kada su odbornici grada usvajali odluku o podizanju spomenika njega više u materijalima nije bilo, samo zaključak Saveta za kulturu da spomenik treba podići.

„Tada sam odmah pitao zašto nema i drugih jezika sem mađarskog i nemačkog, ako već odajemo počast svim nevinim žrtvama. Predlagao sam da se stavi i romski, jevrejski i drugi jezici. Spomenik je ovako fokusiran na mađarsku i nemačku nacionalnu manjinu“, kaže Radojev.

On smatra da država Srbija ovim potvrđuje da je zločina bilo, a pošto je inicijativa krenula sa spornim spiskom koji se dostavljen na Sednici saveta za kulturu, čiji su ga članovi posle usvojili, potomci svih tih ljudi sada mogu tražiti odštetu od naše države, što nas uvodi u ozbiljan problem.

„Politika prema Hrvatima je delom takva da nam sada nije u nikakvom interesu da se oni pojave u ovom kontekstu. Ovo je dogovor SNS-a i Mađara, odnosno Vučića i Orbana, samo je odluka spuštena na lokalne vlasti, da one to odrade“, objasnio je Radojev.

Kako je Danas već pisao, pre dve nedelje pokrenuta je peticija kojom se traži ukidanje odluke o podizanju spornog spomenika „nevinim žrtvama 1944/45“, na Limanu u Novom Sadu.

Grupa političkih organizacija i udruženja građana navela je tada da će učiniti sve da sramni spomenik ne bude podignut u glavnom gradu pokrajine.

„Peticiju pokrećemo revoltirani činjenicom da se na spisku žrtava, koji čini deo spomeničke dokumentacije, pored imena stvarnih žrtava, nalaze brojna imena nalogodavaca, saučesnika i izvršilaca Novosadske racije i drugih stravičnih zločina počinjenih u okupiranoj Bačkoj i Novom Sadu 1942. godine, kada su hiljade ljudi mučki ubijene“, saopštavaju pokretači peticije.

Kako dodaju, na ovaj način, gradske vlasti podižu spomenik fašistima i krvnicima, te relativizuju zločine počinjene u godinama okupacije, krše zakon, afirmišu ideologiju zla i rugaju se stvarnim žrtvama i njihovim porodicama.

Prvi put u istoriji jedan naprednjak glasao protiv

Radojev se priseća i da je prilikom izglasavanja ove odluke u Skupštini grada, sem opozicije, protiv bio i jedan odbornik sa liste SNS. To se desilo tada prvi put i nikad više.

„On je već na sledećoj sednici dao ostavku, ne navodeći razloge, ali možemo pretpostaviti da je to bilo zato što se oglušio o partisku disciplinu i glasao po svojoj savesti“, kazao je Radojev.

Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Šest filmova sa prostora nekadašnje Jugoslavije u selekciji „Filmski krugovi“ Sterijinog pozorja: Koliko nas muči nasleđe bivše države?

Ofenbach, Alok i Oliver Tree donose hitove teške milijardama strimova na glavnu binu EXIT festivala

Otvorena fabrika kineske kompanije „Lianbo“ u Kaću, radna mesta za oko 500 ljudi

Skupština Vojvodine dobila novog predsednika, formiranje Vlade odmah nakon praznika: Balint Juhas prvi čovek pokrajinskog parlamenta