Zatvorenici iz Gvantanama u zatvorima EU

Prethodno se spekulisalo da će umesto Italije, Belgija otvoriti vrata za zatvorenike, ali je očigledno došlo do promene plana. Američki mediji navode da su i Bermudi i Palau u Pacifiku takođe pristale da preuzmu neke zatvorenike, kao i da je Vašington održao „pozitivne razgovore“ povodom ovog pitanja sa Australijom i Gruzijom.

Prema pojedinim neimenovanim izvorima iz SAD i pisanjima Vašington posta i EUObservera, Vašington je formalno predao zahtev ili planira da započne pregovore o smeštanju zatvorenika iz Gvantanama i u pojedine balkanske države, čime su indirektno potvrđena nedavna saznanja Danasa da bi zatvorenici osumnjičeni za terorizam iz Gvantanama, mogli kaznu da izdržavaju i u Srbiji, odnosno u posebnom odeljenju Kazneno-popravnog zatvora Zabela u Požarevcu. Kako je za naš list tada objasnio izvor iz Vlade Srbije, koji je zahtevao anonimnost, predlog je preko Ambasade Srbije upućen vladi SAD „kao predlog koji bi popravio odnose sa Amerikom“. Prema njegovim rečima, Srbija neće imati formalnih ograničenja da primi zatvorenike iz Gvantanama od momenta kada bude usvojen zakon o specijalnom zatvorskom režimu osuđenih za terorizam i organizovani kriminal. Ovaj zakon je u proceduri u parlamentu i očekuje se da bude usvojen u septembru. Sličan zahtev Vašington je podneo ili će podneti i vladama zemalja Persijskog zaliva, Južne Amerike i bivšeg Sovjetskog Saveza. Nezvanično, iz Bele kuće se može saznati da još pet država članice EU razmatra da prihvati zatvorenike iz zatvorskog centra na Kubi. Jedine zemlje koje su do sada odbile da prime zatvorenike iz Gvantanama su Australija, Austrija, Švedska, Danska i Holandija.

Kamp Gvantanamo uspostavljen je u vreme Bušove administracije 2002. kao „dom zatvorenika iz rata protiv terorizma“. Od tada, više od 540 zatvorenika prebačeno je iz Gvantanama u najmanje 30 zemalja. U američkom zatvorskom centru na Kubi nalazi se još 229 zatvorenika, a predsednik Obama obećao je da će zatvoriti kamp do januara 2010. SAD već duže vremena imaju poteškoće da pronađu zemlje koje će preuzeti zatvorenike, a Kongres se protivi da oni budu dovedeni na američko tlo. Oko 50 zatvorenika su iz Alžira, Kine, Libije i okupiranih palestinskih teritorija, ali i Rusije, Sirije, Tadžikistana, Tunisa i Uzbekistana, koji ne mogu biti vraćeni svojim matičnim zemljama zbog straha da bi tamo naišli na loš tretman.