Zbog narušavanja prirodnog sklada svi smo u opasnosti

„Imajući u vidu zabrinjavajuće podatke koji ukazuju da biodiverzitet gubimo alarmantnom brzinom, njeno očuvanje mora postati prioritet svakog pojedinca“, naveo WWF.

Bioraznovrsnost podrazumeva sav život na Zemlji, uključujući životinje, biljke, gljive, mikroorganizme, pa i ljude. Svaka vrsta važna je nit u mreži koja održava prirodnu ravnotežu i pruža resurse neophodne za život – hranu, pitku vodu, čist vazduh i mesto za stanovanje.

Poslednji Izveštaj o životu na planeti svetske organizacije za zaštitu prirode WWF pokazuje da smo od 1970. godine izgubili 68 odsto populacija sisara, ptica, gmizavaca, vodozemaca i riba.

Organizacija je ukazala da zagađivanjem sredine uništavamo prostor za život sebi i drugim živim bićima, krčenjem šuma direktno utičemo na smanjenje biološke raznovrsnosti i narušavamo sklad između ljudi i životinja, preteranim izlovljavanjem pustošimo okeane, a regulacijom reka dovodimo brojne vrste do ivice izumiranja.

Izvršna direktorka WWF Adrije Nataša Kalauz rekla je da ljudski pritisak na planetu i njene resurse raste. i da danas gotovo svakih sat vremena izgubimo jednu vrstu.

„Iako to zvuči zastrašujuće, pozitivno je da smo sada svesni svog uticaja na planetu i znamo da to možemo promeniti. Znamo da bez prirode ne možemo, ali pitanje je šta ćemo preduzeti da je očuvamo“, navela je Kalauz.

Ona je dodala da je naš region bogat bioraznovrsnošću, o čemu puno govori i podatak da od čak 20.000 vrsta pčela u svetu, kod nas živi čak 1.000, a samo sedam od njih pripada medonosnim pčelama, dok su sve ostale solitarne pčele.

„Iako se veruje da je njihova najvažnija ekonomska vrednost pravljenje meda, to je zapravo – oprašivanje. Jedna solitarna pčela tokom svog života opraši onoliko biljaka koliko čak 120 medonosnih pčela. One su odgovorne za svaki naš treći zalogaj, zbog čega od njih zavisi i sigurnost hrane, a time i naša budućnost“, rekla je Kalauz.

„Svako od nas ima važnu ulogu u očuvanju bioraznovrsnosti. Pčelama možemo pomoći vrlo lako – tako što ćemo saditi medonosno i začinsko bilje u svojim baštama i na terasama, ili izgradnjom naseobina od bambusa ili trske za solitarne pčele“, navela je Kalauz i dodala da se i ostalim vrstama na planeti može pomoći održivijim korišćenjem resursa koje priroda svakodnevno pruža.