Stepski soko u Vojvodini sve više provodi život među električnim kablovima, koristeći dalekovode za svoje stanište, a do ove pojave došlo je jer su šumarci i visoko drveće uglavnom posečeni. I dok brojnost ove ptice raste u susednim zemljama, u Srbiji nezadrživo opada, uprkos opsežnim merama zaštite.
– Stepski soko kao vrsta nema više sigurnih mesta za gnežđenje kao što su to bili šumarci, pa se relativno skoro preselio na dalekovode, gde otima gnezda od sive vrane i gavrana, koji su redovne gnezdarice dalekovodnih stubova. Pošto u Vojvodini još uvek ima hrane za stepske sokolove ali ne i dovoljno mesta za gnežđenje, preostaje mu samo život u gvozdenoj šumi – objašnjava ornitolog Draženko Rajković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Da bi sačuvali brojnost ove retke i zaštićene ptičje vrste, ornitolozi uz pomoć zaposlenih u preduzeću Elektromreža Srbije brinu da gnezda budu sačuvana.
– Ljudstvom i tehnikom pomažemo ornitolozima da se očuva brojnost ove ptice. Naši radnici, koji održavaju dalekovode, edukovani su da štite ove retke ptice. Sem toga, našu saradnju započetu 2007. godine proširili smo na postavljanje kutija za gnežđenje sokolova kao što to rade preduzeća iz naše oblasti u Austriji, Slovačkoj, Mađarskoj i Rumuniji. Obezbedili smo 30 kutija za gnezda i naši radnici postaviće ih na dalekovode – objašnjava Maja Adamović, direktorka Pogona prenosa Novi Sad, JP Elektromreža Srbije.
U Društvu za zaštitu ptica Srbije upozoravaju da su najveći neprijatelji stepskog sokola ljudi, naročito odgajivači golubova koji proganjaju i ubijaju ovu pticu.
– Od nekadašnji 50 parova stepskog sokola sada je ostalo oko 17 i moramo paziti da ne dođe do njihovog uništenja – upozorava ornitolog Rajković, koordinator programa zaštite stepskog sokola u Srbiji.
Prve dve kutije – gnezda postavljene su protekle nedelje, a do kraja godine biće i svih 30 kutija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
