Foto: Z. S. M.
Rušenje kuće doktora Ilije Kolovića u Kragujevcu koja je pod zaštitom države kao kulturno dobro za sagovornike Danasa je zločin prema gradu i kriminalni čin a počinioci se će biti najoštrije kažnjeni. Ipak, kao da su svi samo gledali da se „otarase” zadanja iz epohe prve moderne srpske prestonice.
Iako se Kragujevčani neizmerno ponese prestoničkim periodom iz doba kneza Miloša Obrenovića, ono malo preostale materijalne baštine iz tog doba propada neadekvatno zbrinuto već decenijama.
Tako je i kuća dr Ilije Kolovića, u samom centru grada u Ulici Svetozara Markovića broj 9, koja je i gorela pre tri godina tavorila kao ruševina. Ipak, buldožer koji je počeo njeno rušenje 1. maja zapanjio je Kragujevčane. Mnogi su takav potez, kao i njegov „tajming” – neradan dan i proslavu Međunarodnog praznika rada odmah okarakterisali kao „kragujevačku Savamalu”.
Da se „sumnjivi tipovi muvaju oko kuće” i da se pojavio bager za 1. maj na lokaciji u Ulici Svetozara Markovića dežurnima u Komunalnoj policiji su javili građani, oni su odmah izašli na teren ali je prednji deo kuće već bio porušen.
– Odmah smo izašli na teren i momentalno obustavili sve radove. Pouzdano mogu da izjavim da niko od ljudi koji su rušili ovaj objekat koji je pod zaštitom države i od nacionalnog interesa nije imao nikakvu dozvolu za bilo kakvo izvođenje radova. Niti vlasnica kuće, kao i oni koji su počeli da izvode radove, kaže za Danas Veselin Jakšić, koordinator inspekcijskih službi Komualne milicije.
Jakšić priznaje da je ovim činom bio zapanjen.
– Ni na kraj pameti nam nije bilo da neko sme to da uradi, iskren je on.
Sada je lokacija ograđena trakama sa sve bagerom koji je Komunalna milicija zatekla prilikom rušenja.
– Kuća je već bila trula. Pod uradom bagera pao je njen prednji deo ali niko ništa nije uspeo da iznese i baci. Niko ni dasku ne sme da pomeri. Počinioci će morati da sve vrate u privobitno stanje, ističe Jkšić.
Po njegovim rečima građevinska inspekcija je utorak i sredu provela na terenu. Uzete su izjave od počinilaca a u slučaj je uključena i policija. Svi detalji biće poznati do petka a Jakšić „najavljuje” da će svi akteri ovog događaja dobiti krivične prijave.
Vlasnica kuće Nataša Ranisavljević izjavila je za medije da su u polusrušenu kuću ulazili beskućnici i palili vatru u njoj i da se prevashodno zbog toga odlučila na ovaj korak. Ona je rekla da je zajedno sa suprugom kupila tu kuću 1989. godine i da je htela da je rekonstruiše, ali da joj Zavod za zaštitu spomenika kulture nije dozvolio da bilo šta na njoj menja.
– Pošto je pored kuće rađena nova zgrada, kuća se delimično i sama urušila. Ja sam htela da napravim identičnu, ali od čvrstog materijala, ali mi Zavod to nije odobrio. Ceo prostor oko kuće je nebezbedan jer je ona, nakon požara, sklona padu, a ja ne bih želela da bilo ko strada, rekla je Ranisavljević, a preneli su mediji.
Za bilo kakve intervencije na zadnju koje je pod zaštitom države potrebna je saglasnost i Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i Ministarstva kulture, ali ona nije data ni od jedne od ovih institucija.
– Reč je o klasičnom kriminalnom delu, kaže za Danas Nenad Karamijalković, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kragujevac, koji je trenutno u inostranstvu.
Po njemu, u pitanju je „svesno rušenje kulturnog dobra”.
– Da je zaista postojao interes da se zaštite prolaznici, onda bi vlasnici ogradili kuću, umesto sto je ruše. To smo tražili od njih mnogo puta, pa i pre mesec dana, kada je poslat dopis da moraju da obezbede kuću i o tome je obaveštena i policija, ističe on.
I on kaže da „nebriga prema ovoj kući” traje već decenijama.
– Nije istina da naš Zavod nije davao dozvole za njenu rekonstrukciju. Zavod samo nije davao da se za rekonstrukciju kuću koriste moderni materijali i da joj se menja autentični izgled, jer onda ne bi više bila autentično zadnje iz prestonog perioda, zbog čega je i utvrđena za kulturno dobro, naglašava Karamijalković.
Takodje, on podseća da kada je građena zgrada iza kuće doktora Ilije Kolovića investitor je bio dužan da restaurira ovo zdanje po uslovima Zavoda za zaštitu spomenika kulture što on nije uradio.
– Ta zgrada nema ni danas upotrebnu dozvolu. Svi su gledali samo kako da se otarase Kuce Kolovića, kritikujuci Zavod, koji nije dao da se ona menja, a nije imao ni mehanizam da je sam sredi, jer je privatno vlasnistvo, smatra on, tražeći da „odgovorni za ovaj nasilni čin budi sankcionisani”.
Za njega jedino rešenje je da vlasnici prodaju kuću Gradu Kragujevcu, koji onda može da je restaurira i da joj održivu namenu. Sve ostalo je samo nastavak agonije.
– Imam utisak da je Grad voljan da to uradi. Pričacemo i sa Ministarstvom kulture o tome, završiva Karamijalković.
Rušenje bagerom kuće iz prestoničke epohe kneza Miloša Obrenovića po sopstvenom priznanju zateklo je i Nikolu Dašića, gradonačelnika Kragujevca.
– Taj čin nas je zaista sve zatekao 1. maja. Baš zbog toga je taj trenutak smišljeno i odabran. Onog momenta kada smo to saznali na lice mesta su izletele komunalne službe i policijski organi ali šteta je već nastala, kaže Dašić za Danas.
I po njegovim rečima to je „zločin prema gradu” i „potpuno kršenje zakona”.
– U čitav slučaj je uključena policija i moj zahtev je da se najoštrije sankcionišu počinioci, ističe on.
Što se „povratka” kuće u „prvobitno stanje” tiče gradonačelnik Dašić kaže da čekaju da se iz inostranstva vrati dorektor Zavoda za zaštitu spomenika kako bi se konsultovali oko sairanja štete i rekostrukcije zanja starog dva veka.
– Postoje rešenja. Razmotrićemo sve opcije i dogovorćemo se kako da saniramo štetu nastalu ovim činom, optimista je Dašić.
Inače, kao što je Danas već pisao u požaru koji je 29. septembra 2020. godine izbio u kući ulici Svetozara Markovića broj 9, izgorela je unutrašnjost zdanja koja je proglašena za kulturno dobro pod zaštitom države.
Požar na kući iz 19. veka koja se nalazi pored Osnovne škole „Radoje Domanović” gasile su tri vatrogasne ekipe, a zbog požara je taj deo grada bio bez električne energije. U požaru, na sreću, nije bilo povređenih.
Prvomajski slučaj kuće dr Ilije Kolovića, jedne od šest privatnih kuća (neke su takođe u očajnom stanju poput one kneza Petra Tucakovića u Palilulama) preostalih iz doba kada je Kragujevac bio prestonica Srbije (1818-1841) možda na najbolji način govori o tome koliko nam je da očuvanj slavne prošlosti uopšte i stalo.
Ostaci arhitekture starog Kragujevca
Kuća u ulici Svetozara Markovića br. 9 u Kragujevcu, poznata kao kuća dr. Ilije Kolovića, potiče iz prve polovine 19. veka i pripada grupi građevina nastalih u ovoj ulici tokom Miloševog doba.
„One predstavljaju materijalne ostatke arhitekture starog Kragujevca na osnovu kojih se može naslutiti izgled grada u tom periodu. Ova kuća je tipična građevina srpske čaršije, sa tremom i doksatom na prilaznoj strani, višeslivnim krovom pokrivenim ćeramidom, zidovima rađenim u bondruku i svim drugim karakteristikama vezanih za ovaj period”, navedeno je na sajtu Zavoda za zaštitu spomenika Kragujevac.
Tu je istaknuto da su „najvredniji detalji zgrade svakako bogato ornamentisani stubovi na tremu i doksatu, zatim tavanice rađene od šašovca i autentična lučna vrata na pojedinim prostorijama”, kao i da „zgrada poseduje nesumnjive arhitektonske i etnografske vrednosti”.
Zgrada u Ulici Svetozara Markovića br. 9 u Kragujevcu utvrđena je za kulturno dobro-spomenik kulture Rešenjem Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kragujevac 1971. godine.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
