“Znamo šta se dešava kad se prave takvi spiskovi”: Direktori škola u neverici nakon patrijarhove objave na Instagramu 1Foto: FoNet/Milica Vučković

Neverica i iznenađenje. To su prve reakcije više direktora škola koje smo pitali da prokomentarišu objavu patrijarha SPC Porfirija, koji je na svojim profilima na društvenim mrežama napisao da je „veoma razočaran“ informacijom da direktori više osnovnih i srednjih škola u Srbiji svesno obeshrabruju i čak sprečavaju učenike i roditelje da se opredele za versku nastavu.

I oni koji su pristali pod imenom i prezimenom da za Danas govore i oni koji su molili da ih ne pominjemo kažu da nikad nisu čuli da njihove kolege na bilo koji način utiču na učenike da biraju versku nastavu ili građansko vaspitanje, te da direktori i nemaju takvu moć.

Neprijatno su iznenađeni patrijarhovim rečima da će se „posavetovati sa braćom arhijerejima i predstavnicima drugih crkava da li da javno objave imena direktora i škola koje na takav način diskriminišu sopstvene učenike“.

Da li to patrijarh najavljuje spiskove nepodobnih direktora škola, odakle mu informacije da se u školama tako nešto događa i da li iza svega stoje pojedinci koji se bore za svoj status pa patrijarhu prenose netačne i nepotpune informacije, samo su neka od pitanja koja se nameću.

Dario Hajrić, sociolog religije, kaže za Danas da je, bez obzira na to da li je informacija o navodnom obeshrabrivanju upisa na versku nastavu tačna ili ne, potpuno neprimereno da patrijarh preko Instagrama preti nekakvim objavljivanjem imena direktora.

– Znamo šta se dešava kad se prave takvi spiskovi: uvrede, pretnje i proganjanja. U društvu ogrezlom u verbalni linč, javno označavanje sa takve pozicije predstavlja prekomernu reakciju koja može vrlo lako da se otme kontroli, tako da bi bilo dobro da se držimo regularnih procedura i da izbegavamo raspisivanje poternica – smatra Hajrić.

Prema njegovim rečima, što se neko nalazi na odgovornijoj funkciji, to bi više trebalo da obrati pažnju na moguće posledice svojih reči.

– Poštujem parijarha, ali su ovo teške reči. U životu nisam ni čuo, ni video da neki direktor utiče na učenike da ne pohađaju versku nastavu, tim pre što se deca pri upisu u srednju školu opredeljuju za versku nastavu ili građansko vaspitanje i imaju pravo samo jednom do kraja školovanja da promene svoj izbor – kategoričan je Dejan Nedić, predsednik Skupštine Društva direktora Srbije i direktor Druge ekonomske škole u Beogradu.

Za njega su patrijarhove tvrdnje koje je izneo u objavama na društvenim mrežama – neočekivane. Nedić kaže da bi naša crkva prevashodno trebalo da se pozabavi statusom veroučitelja koji i dalje u školama rade na određeno vreme.

– Ja sam 16 godina direktor i veroučitelj u mojoj školi 16 godina radi na određeno i svakog 1. septembra potpisuje ugovor koji mu traje do 31. avgusta. Zaista ni u kuloarima nisam čuo da neki direktor utiče na đake i za mene je ovo veliko iznenađenje – navodi Nedić.

I direktor Trinaeste beogradske gimnazije Bojan Vučković nema saznanja o pritiscima da se bira građansko vaspitanje umesto veronauke.

– Nikad nisam čuo da se tako nešto desilo, a ako je i bilo, to su pojednačni slučajevi koji su poprimili velike dimenzije. Ne verujem da neko organizovano sprovodi kampanju da deca ne idu na versku nastavu. U Srbiji ima oko 2.000 direktora i možda je neko nekim okupljenim đacima rekao nešto neformalno, ali ne verujem da bi se bilo ko usudio da utiče na učenike. Treba imati na umu i da se učenici nekad opredeljuju i po tome koji nastavnik im više prija, a ne samo po tome da li su verujući ili ih interesuje religija – kaže Vučković.

Upućeni kažu da nema logike da se građansko vaspitanje nameće učenicima, tim pre što je taj izborni program, prema podacima za školsku 2020/21. godinu, pohađalo 34 odsto učenika osnovnih i srednjih škola u Srbiji, a dve trećine ide na versku nastavu. Kažu i da se u nekim sredinama dešava upravo suprotno – da su roditelji pod pritiskom da decu upisuju na veronauku.

– Što je sredina manja pritisak je veći, jer se svi poznaju, pa ima primera da se ljudi plaše da im sveštenik ne bi dolazio u kuću ako bi im dete išlo na građansko – kaže sagovornik Danasa.

Verska nastava bila je u žiži javnosti u novembru prošle godine, kada je patrijarh na skupu na Bogoslovskom fakultetu povodom 20 godina od vraćanja verske nastave u škole saopštio da je nekoliko meseci ranije saznao da „veronauka formalno više uopšte nije školski predmet, nego nastavni program“.

U pitanju je, naime, bila samo  terminološka izmena jer su promenom Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja 2018. godine verska nastava  i građansko vaspitanje umesto obaveznih izbornih predmeta postali izborni programi,  ali se njihov status u školama nije promenio.

Namera ovih izmena nije bila da se verska nastava i građansko degradiraju, već je tadašnja prosvetna vlast terminološkim promenama našla način da reši dugogodišnji problem neusklađenosti propisa kojima je regulisano opterećenje učenika brojem časova na nedeljnom nivou.

S druge strane, predstavnici SPC su isticali da je pomenuta promena donela nove probleme u praksi.

Posle skupa na Bogoslovskom fakultetu predstavnici svih crkava i verskih zajednica uputili su zajednički dopis najvišim državnim instancama sa nizom predloga kako da se reše problemi u vezi sa verskom nastavom, a šta je od toga usvojeno nismo uspeli da saznamo u vreme pisanja ovog teksta, jer je radno vreme Ministarstva prosvete bilo završeno.

Građansko vaspitanje ugroženije

– Trenutno mnogo veći broj učenika u školama bira versku nastavu, a u školskoj 2020/2021 godini samo 34 odsto, od ukupnog broja učenika je odabralo građansko vaspitanje. Dakle možemo da zaključimo da je nastava građanskog vaspitanja ugroženija u odnosu na prethodne godine. Pored toga, mi neretko dobijamo informacije od roditelja da đaci nisu dobro informisani o mogućnosti izbora kada su ova dva predmeta u pitanju, pa se tako dešava da se jednom odeljenju predstavi samo verska nastava na početku prvog razreda – kaže za Danas Ksenija Nikić, iz Građanskih inicijativa.

Ona dodaje da očigledno postoje problemi u načinu predstavljanja i odabira izbornih programa, ali bi to trebalo rešavati dijalogom, jer „ovakav ton i način komunikacije samo doprinosi atmosferi polarizacije koja postoji već godinama kada su u pitanju građansko vaspitanje i verska nastava“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.