Đacima dati jeftine udžbenike, a ne novac par dana pred izbore: Ekonomisti o novoj podeli 10.000 dinara srednjoškolcima

Tako je u susret izborima 17. decembra, predsednik Srbije Aleksandar Vučić sinoć najavio još jednu, kao i do sada, neselektivnu podelu novca.

Ovog puta će srednjoškolci dobiti po 10.000 dinara i to će isplata biti obavljena već u narednih 10 dana, što će reći pre izbora.

U Srbiji ima oko 235.000 srednjoškolaca, što znači da će iz budžeta biti podeljeno oko 2,35 milijardi dinara ili oko 20 miliona evra.

Dodatno, milošću državnih službenika na čelu administracije i studenti koji se prijave za studentsku karticu dobiće, umesto ranije najavljenih 500, po 1.000 dinara.

S obzirom da studenata ima oko 250.000, to znači da ukoliko bi se svi prijavili za studentsku karticu, to bi koštalo državu još oko dva miliona evra.

S obzirom na relativno skroman iznos sredstava koji će ovog puta biti potrošen, ekonomisti ocenjuju da niti će imati nekog ekonomskog efekta, niti je to cilj ove mere.

U saopštenju koje je poslalo Ministarstvo finansija ministar Siniša Mali, navodi da je to „još jedna mera države kategoriji građana koja je do sada možda bila preskočena i isključivo predstavlja pomoć države grupi mladih koja je ostala nepokrivena dosadašnjim pomoćima“.

Šoškić: Iza deljenja 10.000 dinara stoji politički marketing

Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i nekadašnji guverner Narodne banke ističe da iza ovog deljenja novca stoji politički marketing pred izbore.

„Ako se želi pomoći učenicima, treba pojeftiniti obrazovanje. Treba obezbediti da udžbenici budu kvalitetni i jeftini i da ih izdaju domaći izdavači. Treba podići standard učitelja i nastavnika. Ovako kako su predstavljene mere, to su predizborni potezi“, ocenjuje Šoškić.

Predstavnici vlasti često ističu da država ima na računu pet milijardi evra, odnsono 540 milijardi dinara, prema poslednjoj izjavi ministra finansija, te da novac nije problem.

To je dobrim delom posledica prekomernog zaduživanja u prvoj polovini godine. Od početka godine do kraja septembra javni dug je povećan za 2,1 milijardu evra, sa 33,3 na 35,4 milijardi evra.

Istovremeno, država je ostvarila suficit budžeta od 15,8 milijardi dinara ili oko 135 miliona evra.

Doduše za ovu godinu je rebalansom budžeta predviđen deficit od 227,5 milijardi dinara, pa je za očekivati da će dobar deo tog novca do kraja godine biti potrošen, pošto se često za decembar ostavljaju razna plaćanja države dobavljačima, za izgradnju infrastrutkure itd.

Šoškić ističe da to što postoji višak novca na računu nije nikakva indikacija uspeha.

„Država ne treba da akumulira pasivna sredstva na računima, kao ni građani ni privreda. Nepotrebno gomilanje novca nije nikakav dokaz solidnosti i uspeha.

Mnogo bolji pokazatelj bi bio ako bismo mogli da smanjimo nivo javnog duga, i relativno i apsolutno, a kod nas on stalno raste“, zaključuje Šoškić.

Da li se ovom podelom novca kupuju glasovi?

Nekada se podrška birača pred izbore sticala deljenjem džakova krompira, paketima sa hranom, asfaltiranjem ulica ili baš kad je gusto, povećanjem penzija.

Mihailo Gajić, ekonomista Libeka, ukazuje da to što se ove pare dele baš nekoliko dana pred izbore znači da se kupuju glasovi.

„Srednješkolci ne glasaju, ali glasaju njihovi roditelji, njihove bake i deke. Poruka Srbije protiv nasilja je da se pokaže kako je nedekvatno država reagovala posle Ribnikara i Mladenovca, kako nije učinila dovoljno za bezbednost dece i kako je i sama odgovorna, jer je raspirivala atmosferu u kojoj je nasilje normalizovano.

Na ovaj način vlast šalje poruku da oni brinu o deci“, tumači Gajić najnoviju ad hok meru državne administracije.

Sa ekonomske strane, ona neće imati mnogo efekta.

„S obzirom na visinu sredstava, ova mera neće imati nekog efekta, niti će biti problem za isplatu. Osim toga ne prati je ni neka analiza zbog čega se to radi. Koji to problem u društvu ona rešava. Nastavljena je i neselektivnost davanja. Oni promašuju najugroženije. Najsiromašniji sloj stanovništva ili ni ne završi osnovnu školu ili ako završi ne upisuje srednju školu, nego počinje da privređuje. Oko pet odsto đaka ne završi osnovnu školu. Oni su najsiromašniji, a neće dobiti novac. Zato će tih 10.000 dinara dobiti i dobrostojeće porodice“, ocenjuje Gajić.

Mali je u svom saopštenju podsetio i da je prošle godine mladima od 16 do 29 godina dva puta isplaćeno po 100 evra, potom još 5.000 dinara, da je ove godine majkama dece do 16 godina isplaćeno po 10.000 dinara za svako dete, te da će 30. novembra pomoć biti isplaćena penzionerima po 20.000 dinara i kategoriji socijalno ugroženih po 10.000 dinara dan kasnije.

Recimo pomenutih 20.000 dinara penzionerima obećano je bukvalno dva dana nakon usvajanja rebalansa budžeta u kom se to davanje nigde ne pominje.

„Najveći problem ovde je potpuno dezavuisanje odgovornosti pri vođenju fiskalne politike. Nedavno smo imali rebalans budžeta, a sada se uvodi nova potrošnja. Tako je bilo sa davanjima penzionerima. Tako je bilo i kada su vanredno povećane penzije mimo fiskalnih pravila, koja su usvojena nekoliko meseci ranije. Više se ne upravlja zakonima već uredbama vlade. Nema nikakve društvene kontrole ili debate o trošenju javnih sredstava, već se fiskalna politika vodi prema tome kakav rejting vladajuće stranke pokazuju istraživanja kod različitih grupa“, napominje Gajić.

Za Božu Draškovića, profesora na Fakultetu za primenjenu ekologiju Futura, „sve je jasno kao dan“.

„Po ko zna koji put Aleksandar Vučić je istovemeno i socijalna služba i vlada, i ministar finansija. Odlučuje o državnim sredstvima na svoju ruku u propagandne svrhe. To deljenje novca pred izbore nema nikakve socijalne dimenzije, iza toga ne stoji nikakva analiza.

Služi samo za popravljanje rejtinga i imidža i predstavljanje njega kao svemogućeg. Umesto da se vodi socijalna politika, da se pomogne ljudima koji su stvarno u oskudici, dele se pare svima svakih šest meseci. Ne postoji socijalna politika, nego politika Aleksandra Vučića. Socijalna davanja moraju biti deo ekonomske i socijalne politike države, a ne nehumano manipulisanje potrebama ugroženih delova stanovništva“, ocenjuje Drašković.

Prema računici Danasa, od 2020. do danas je građanima u nekoliko navrata podeljeno iz budžeta više od dve milijarde evra.