Alternativa za ugalj u proizvodnji struje su hidroelektrane i nuklearke 1Foto: EPA/KOCA SULEJMANOVIC

Dok u ovom trenutku Srbija najveći procenat struje, oko 70 odsto, dobija iz termoelektrana koje rade na ugalj u budućnosti će naša zemlja struju dobijati iz hidropotencijala ali vrlo moguće i iz nuklearne energije, smatra domaća stručna javnost.

S obzirom da Evropska unija od Srbije traži da smanjuje stopu zagađenja životne sredine koju izazivaju termoelektrane, da su pojedini proizvodni pogoni u njima zastareli i pred gašenjem, kao i da uglja odgovarajućeg kvaliteta za proizvodnju struje neće biti večito, nadležni u zemlji već razmišljaju o tome čime će termoelektrane biti zamenjene u procesu proizvodnje električne energije.

U Ministarstvu rudarstva i energetike kažu za Danas da će Integrisanim nacionalnim energetskim i klimatskim planom, čija izrada je počela, i novom Strategijom razvoja energetike biti određeni ciljevi, struktura i dinamika promena za sledeće tri decenije, do 2050. godine.

– Borba protiv klimatskih promena i briga o zaštiti životne sredine su ključni činioci ovih promena. Nesporno je da će one, kao i u celom svetu, voditi ka postepenom smanjivanju korišćenja uglja i njegovoj zameni niskougljeničnim, zelenim tehnologijama i energentima. Oslanjaćemo se pod brojem jedan, na preostali hidropotencijal, iskoristiv ekonomski po propisima o zaštiti životne sredine i korišćenju voda. Pod brojem dva na sve dostupniju, to jest jeftiniju energiju sunca i vetra, imajući u vidu i ograničenja vezana za njihovu integraciju u sistem. Zatim, na prirodni gas kao prelazno rešenje, u meri koja ne dovodi u pitanje sigurnost snabdevanja i prekomerno uvećava druge rizike. Takođe i na skladištenje energije u reverzibilnim hidroelektranama kao i na energiju vodonika u skladu sa njegovom komercijalnom dostupnošću – navode u Ministarstvu rudarstva i energetike.

Naglašavaju da je postojećom Strategijom razvoja energetike dugoročno obuhvaćena i mogućnost korišćenja nuklearnih postrojenja. Ipak, poručuju, prvi prioritet će biti povećanje energetske efikasnosti. Pri tome, moraju biti ispunjeni ključni ciljevi, obezbeđenje energetske bezbednosti i sigurnog snabdevanja energijom i potpuno pokrivanje potreba Srbije u električnoj energiji sopstvenom proizvodnjom.

Takođe ističu da će sposobnost Srbije da prati EU energetske i klimatske ciljeve i Zeleni dogovor, zavisiti i od raspoloživosti finansijske podrške Unije, srazmerne onoj koju imaju njene članice sa visokim udelom uglja i sličnim stepenom ekonomske razvijenosti. Na tim osnovama i principima će biti urađeni Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan i nova Strategija razvoja energetike i projektovan ukupan energetski razvoj i struktura proizvodnje i utvrđene mere za njihovo ostvarivanje, poručuju iz Ministarstva.

Izvor blizak Vladi Srbije koji je želeo da ostane anoniman kaže za Danas da kabinet premijerke Ane Brnabić očekuje dogovor sa partnerima iz EU vezan za izgradnju novih postrojenja za proizvodnju struje u Srbiji. U slučaju da evropski partneri ne pokažu interes za to, Vlada će se odlučiti na saradnju sa Kinezima koji čekaju svoju šansu u poslu izgradnje Hidroelektrane „Buk Bijela“ koju Srbija planira da gradi u saradnji sa Republikom Srpskom.

– Kinezi pokazuju interesovanje i za izgradnju hidroelektrane na Bistrici kod Nove Varoši. Takođe, Rusi nude izgradnju gasnih termoelektrana-toplana čiji će ogledni primer biti ona koja će biti podignuta u Pančevu. Što se tiče nuklearnih elektrana zbog svoje specifičnosti, u prvom redu zbog cene projekta, to je ipak odluka koju Srbija sama ne može da donese – ističe naš sagovornik.

Ekspert za energetiku Goran Radosavljević kaže za Danas da kada je reč o tome iz kojih će se energenata proizvoditi struja u Srbiji u narednom periodu stvari treba sagledavati kratkoročno i dugoročno.

– Dok god ima uglja, Srbija će biti prinuđena da ga koristi u proizvodnji struje jer je to dominantan resurs kojim raspolaže. Naravno, to znači da se vodi računa o opremanju i modernizovanju termoelektrana kako bi se maksimalno sprečilo zagađenje životne sredine. Međutim, Srbija će vrlo brzo zbog zastarelosti morati da gasi neka proizvodna postrojenja u termoelektranama. To znači da treba razmišljati o alternativama. U Srbiji to može da bude struja dobijena iz novih velikih hidropotencijala koji treba da se grade. U planu je izgradnja hidroelektrane „Buk Bijela“ i u partnerstvu sa Republikom Srpskom kao i još dve hidroelektrane na Drini. Dugo već postoji plan izgradnje hidroelektrane „Đerdap 3“. Kad se sve to uzme u obzir može se izvući jasan zaključak da će na duge staze Srbija moći da se snabdeva strujom iz hidroelektrana u procentu od oko 70 odsto – objašnjava Radosavljević.

Prema njegovim rečima ostatak struje potrebne potrošačima u Srbiji bi mogao da se dobija iz nuklearne elektrane.

– Takav objekat Srbija ne bi svakako mogla da gradi sama ali u partnerstvu sa susednim zemljama to bi bio izvodljiv projekat koji bi našoj zemlji obezbedio značajne količine električne energije iz tog izvora – zaključuje Radosavljević.

Višedecenijski proces

– Struktura kapaciteta kojim će se zamenjivati ugalj i brzina dekarbonizacije zavisiće od raspoloživih energetskih resursa, razvoja energetskih tehnologija, njihove ekonomske povoljnosti i uticaja na cene električne energije, privredni rast i regionalni razvoj, tehnološki razvoj, zaposlenost, socijalna pitanja, potrebne investicije, uvoznu zavisnost, funkcionisanje tržišta energije. Kao i u bilo kojoj zemlji koja ima visok udeo uglja u proizvodnji električne energije kakav ima Srbija, oko 67 odsto, njegova zamena je višedecenijski proces. Poljska koja jedina u Evropskoj uniji ima nešto veći udeo uglja, planira da prestane njegovo korišćenje 2049. godine i pored velike podrške EU. Treba imati u vidu i da su praktično sve niskougljenične tehnologije kapitalno intenzivne, odnosno da zahtevaju visoke investicije – navode u Ministarstvu rudarstva i energetike.