Bitkoin od sada uz "državni pečat" 1Foto: Pixabay/ marvelmozhko

Od kako je negde krajem maja prepolovljena njegova maksimalna vrednost od 60.000 dolara uzbuđenje izazvano bitkoinom i drugim kriptovalutama možda jeste splaslo, ali je u Srbiji od 1. jula počela primena Zakona o digitalnim valutama kojim se faktički legalizuje stanje na terenu, odnosno rudarenje, kupovina i prodaja kriptovaluta.

Ovim je Srbija ušla u red malobrojnih zemalja koje su regulisale kriptovalute, na ovaj ili onaj način, pošto su ih neke i zabranile, ali ovaj zakon zahvata i šire od kriptovaluta i reguliše i digitalne tokene kao finansijske i investicione instrumente koji se mogu koristiti i za finansiranje malih preduzeća i startapova.

Za građane kao kupce ili prodavce kriptovaluta ovaj zakon ne donosi mnogo promena, osim možda veće sigurnosti, pošto se veliki deo propisa odnosi na uslove koje posrednici u trgovini digitalnom imovinom i virtualnim valutama (u zakonu ne postoji izraz kriptovalute) moraju da ispune, kao i na sprečavanje manipulacija i zloupotreba.

Marija Bešlić iz Beogradske kripto zajednice ističe da za obične kupce ostaje sve što je i bilo.

„Reguliše se obavezna verifikacija na berzama, ali većina berzi je to već tražila i ranije u vidu adrese, skeniranog ličnog dokumenta koji se posle verifikovao ili slikom ili video pozivom. Takođe, ovim se uređuje i plaćanje poreza na prihode od trgovine kriptovalutama“, objašnjava ona.

Porez na trgovinu kriptovalutama je utvrđen početkom godine zakonima o porezu na dohodak građana, o poklonu i porezu na dobit. Kod trgovine i rudarenja plaća se porez od 15 odsto na razliku između kupovne i prodajne cene, a kod poklona u skladu sa propisima o oporezivanju poklona.

Zakon predviđa i obavezu platformi za trgovinu kriptovalutama da utvrde identitet svih lica koji kupuju digitalne valute. Takođe, oni imaju obavezu i da Narodnoj banci dostave podatke o pravnim licima i preduzetnicima koji poseduju kriptovalute. Treba reći i da je NBS jasna po pitanju da kriptovalute nisu zakonska sredstva plaćanja. Uostalom, zakonom se decidno skida odgovornost sa države i bilo kog njenog organa za vrednost ili druge probleme u trgovini kriptovalutama.

Iako će formalno preduzeća moći da prodaju svoju robu i usluge za kriptovalute, u stvarnosti to baš neće biti tako. Prema zakonu, trgovac će moći da proda robu za digitalnu imovinu, ali tako što će kupac uplatiti svoje npr. bitkoine posredniku koji će trgovcu isplatiti odgovarajući iznos u dinarima, s obzirom da je jedino zakonsko sredstvo plaćanja u Srbiji dinar. U članu 97. ovog zakona postoji zabrana da se digitalna imovina prenosi neposredno sa potrošača na trgovca.

NBS ističe da u ovom trenutku nijedno pravno lice nije dobilo dozvolu za pružanje usluge prihvata ili prenosa digitalne imovine sa potrošača na trgovca, pa samim tim nije ni moguće da prodavci u Srbiji prodaju robu i usluge u zamenu za virtuelne valute.

Prvi efekti novog zakona se vide već ako odete na sajt jedne od berzi sa ovih prostora Balkan kripto eksčejndž koja je prestala sa radom od 1. jula, jer još nije dobila licencu Narodne banke Srbije.

Po zakonu, za sprovođenje ovog zakona nadležni su NBS – u delu koji se odnosi na kriptovalute i Komisija za hartije od vrednosti – u delu koji se odnosi na digitalnu imovinu.

U odgovoru na pitanje novinara u NBS ističu da su već dobili zahteve za davanje dozvole za pružanje usluga povezanih s virtuelnim valutama i u toku je razmatranje tih zahteva u zakonom propisanim rokovima.

„Prema licima koja neovlašćeno pružaju usluge povezane s virtuelnim valutama Narodna banka Srbije je već pokrenula odgovarajuće postupke u skladu s članom 131. Zakona o digitalnoj imovini, a podsećamo da je odredbama Krivičnog zakonika kao posebno krivično delo propisano obavljanje delatnosti bez dozvole nadležnog organa“, napominju oni.

U obrazloženju zakona navodi se da je jedna od ključnih novina mogućnost da se učesnici na tržištu kapitala, pre svega brokersko-dilerska društva i berza, uključe na tržište digitalne imovine.

„Usvajanje ovog zakona će dovesti do unapređenja tržišta kapitala, budući da se omogućava izdavanje finansijskih instrumenata u obliku digitalne imovine, korišćenjem digitalne tehnologije, pod određenim uslovima, bez primene pravila koja propisuje Zakon o tržištu kapitala. Da bi potpala pod ovaj olakšani režim, digitalna imovina koja ima sve odlike finansijskih instrumenata mora da ispuni sledeće uslove: da nema odlike akcija, da nije zamenljiva za akcije i da ukupna vrednost digitalne imovine koju tokom perioda od 12 meseci izdaje jedan izdavalac ne prelazi iznos od 3.000.000 evra“, navodi se u pratećem dokumentu uz očekivanje da će to dovesti do značajnog povećanja broja inicijalnih javnih ponuda finansijskih instrumenata, pre svega obveznica i to pre svega malih i srednjih preduzeća.

Kada se radi o investicionim tokenima koje bi startapi mogli da izdaju i na taj način prikupljaju novac za svoje projekte, Milan Marinković iz Fima investa ističe da je to sjajno, ali za razvijena finansijska tržišta.

„Na razvijenim finansijskim tržištima gde postoji baza investitora i tražnja za takvom vrstom proizvoda to je odlično. U Srbiji gde se dve decenije tržište kapitala sistematski uništava i berza guši birokratijom ovakve stvari će se pojavljivati sporadično u uskom krugu ljudi, ali se neće stvoriti likvidno tržište. Digitalna imovina, kriptovalute su sofisticirani i rizični investicioni proizvodi, a mi nemamo razvijenu trgovinu ni osnovnim kao što su akcije“, napominje Marinković.