Cena gasa Srbiji ni „neverovatna“ ni „najniža“, ali dobra

Predsednik Aleksandar Vučić je cenu od 270 dolara za 1.000 kubnih metara gasa ocenio kao „neverovatnu“, dok ministar finansija Siniša Mali tvrdi da će Srbija imati najnižu cenu gasa u Evropi.

Da je Vučić izborio navodno najbolju cenu gasa u Sočiju tokom razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom tvrde i mediji koji podržavaju politiku koju sprovodi Vlada Srbije.

Međutim, dostupni podaci pokazuju da nema ničeg „neverovatnog“, a još manje da je cena koju ima Srbija „najniža i najbolja“.

Time da njegova zemlja najjeftinije kupuje gas u Evropi može se pohvaliti predsednik, ali ne Srbije, već Belorusije Aleksandar Lukašenko, pošto će Minsk za ruski gas i dalje plaćati ubedljivo najnižu cenu od 128 dolara za 1.000 kubnih metara.

Nakon Belorusije, najpovoljniju cenu ima Turska sa 210 dolara za 1.000 kubnih metara gasa a nakon toga Nemačka, koja takođe plaća nižu cenu od Srbije, a ona iznosi 230 dolara za 1.000 kubnih metara.

Sve ostale evropske zemlje imaju višu nabavnu cenu ruskog „plavog energenta“ od naše, ali treba istaći i to da se neke pozivaju na tajnost ugovora koje su potpisale sa Moskvom te ne objavljuju koliko novca daju za taj energent.

Shodno tome, niko sa sigurnošću ne može da tvrdi da i među njima nema onih koje plaćaju nižu cenu od Srbije.

Predsednik Vučić je posebno apostrofirao to što je cena gasa iz Rusije za Srbiju ostala ista u uslovima kada njena vrednost na berzama dostiže više od 1.000 dolara.

Međutim, većina evropskih zemalja za ruski gas plaća znatno niže sume od berzanske koju je naveo predsednik Vučić.

Naime, dobar deo njih, poput Srbije, ima dugoročne ugovore o snabdevanju koji im znatno snižavaju cenu.

I nakon skoka cene na berzama, većina zemalja koje imaju dugoročne ugovore, prema dobro obaveštenim izvorima u gasnom sektoru, „plavi energent“ ne plaćaju više od 500 dolara za 1.000 kubnih metara gasa.

Paprenu berzansku cenu plaćaju samo kompanije iz onih zemalja koje nisu naručile dovoljne količine ruskog gasa pa ga sada spekulantima na berzi plaćaju znatno skuplje.

S druge strane, nepromenjena veleprodajna cena ruskog gasa i to u toku zimske sezone kada se on najviše troši, predstavlja ogromnu utehu za potrošače u Srbiji.

Kako domaćinstva tako i privreda gas će dobijati po nepromenjenim cenama.

Da je cena ruskog gasa povećana to bi se sasvim sigurno odrazilo na maloprodajne cene „Srbijagasa“ a privreda bi podigla cene svojih proizvoda. To bi se pak negativno odrazilo i na opšte cene.

Sada, ekonomskog razloga da privrednici povećaju svoje cene zbog „gasnog šoka“ nema.

Ono što je ostalo otvoreno pitanje je šta će biti sa cenom u drugoj polovini sledeće godine.

Naime, neizmenjena cena važi za šest meseci.

Da li će nakon toga ona biti povećana i za koliko ostaje da se vidi.

Stručna javnost o tom pitanju ima različite stavove.

– Mi tačno i ne znamo o čemu su sve pričali Putin i Vučić tokom susreta u Sočiju. Iz saopštenja ruske strane se ne vidi ono što je rekao predsednik Vučić, da je dogovor postignut, već da će nadležni ljudi sesti i dogovoriti cenu gasa za Srbiju. Ona se i ne dogovara u razgovorima dvojice predsednika države. Sa druge strane nema sumnje da će biti onako kako je Vučić rekao u vezi cene gasa. Za potrošače je to svakako dobra vest jer se njihovi računi neće povećati. Šta će biti nakon što predviđeni period istekne je pitanje. Ne bi trebalo isključiti mogućnost da se cena tada poveća i to znatno – kaže za Danas ekonomista Milan R. Kovačević.

S druge strane Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije, ne veruje da će ta korekcija u julu biti velika.

– Ruski gas za Srbiju tada može da poskupi ali neznatno. Cena će se povećati u onoj meri u kojoj to predviđa naftna formula po kojoj se vrše korekcije. Očekujem i da će tada cena za Srbiju biti povoljna i da će se ići na sklapanje ugovora od 10 ili 20 godina, kakav imaju pojedine zemlje u Evropi poput Mađarske – zaključuje naš sagovornik.