Članstvo (ne) sluša svoje lidere

– Sindikati s tom pričom da će te organizacije nešto da promene na partijskoj sceni Srbije, hoće sebi da kupe politički prostor i uticaj. Plaše stranke nečim što realno nema osnova, tvrdi Vuković. Upitan zašto onda stranke razgovaraju sa sindikatima, Vuković odgovara da svi razgovaraju sa svima.

– Uvek je dobro da pokažeš dobru volju. Sigurno stranke neće reći da neće da razgovaraju sa sindikatima. Oni su u vrlo nezgodnoj poziciji, jer kad uđu u takvu igru, moraju da se odluče, a oni jednako dobro znaju da je bilo kakva odluka za njih katastrofa. Ako se odluče za poziciju imaće problema s opozicionim strankama, ako se odluče za opoziciju, imaće probleme sutra kad ona dođe na vlast, objašnjava Vuković.

Slavica Savić, potpredsednica Veća Saveza samostalnih sindikata, kaže za Forum da „samostalci“ nikad dosad nisu pozivali članstvo da glasa za određenu partiju.

– Sada razgovaramo s političkim partijama o krizi i one govore o svojim programima. Kada se završe razgovori, na sednici Veća sindikata ćemo odlučiti da li nekog treba podržati ili da li ćemo sarađivati s nekom partijom. Članstvo pripada različitim partijama, i lično je pravo svakoga da odluči za koga će glasati, ali ako vidimo da neka partija ima iste stavove kao i mi, možda će se na osnovu toga odlučivati o podršci, kaže Savić.

Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, za Danas kaže da je ovaj sindikat počeo sebe i svoje glasove više da ceni.

– Više nikome nećemo davati blanko glasove. To ne znači da smo krenuli u neku trgovinu, jer je isuviše trgovine bez rezultata u zemlji, ističe Savićeva.

Na pitanje da li može da proceni koliko će se članova ASNS odazvati pozivu sindikata, ukoliko do njega dođe, da glasa za neku partiju, ona odgovara da je sigurno da odziv ne može da bude sto odsto.

– Potpuno sam sigurna da između 60 i 70 odsto članova može da posluša sindikat, pogotovo ako s velikim procentom glasova Glavni odbor donese takvu odluku. Glavni odbor je Srbija u malom, odnosno cela Srbija u njemu ima svoje predstavnike, procenjuje čelnica ASNS. Ona dodaje da sindikat mora da zainteresuje članove i radnike da uopšte izađu na izbore, jer je nezadovoljstvo veliko.

Tomislav Živanović, predsednik Granskog sindikata prosvete „Nezavisnost“, jednog od sindikata koji je bio najaktivniji u protestima i zahtevima ove godine, za naš list procenjuje da ukoliko njegova „centrala“ uopšte bude podržala neku stranku, to će biti na osnovu odnosa stranaka prema svetu rada. „Mi ćemo im postaviti određena pitanja i na osnovu odgovora donećemo neku odluku“, navodi Živanović.

Upitan da li će članstvo poslušati tu odluku, Živanović kaže da članovi „Nezavisnosti“ nisu veliko glasačko telo, ali da odluka jednog takvog sindikata može da ima jako veliki odjek u javnosti. On dodaje da je poverenje u rukovodstvo ovog sindikata od strane njihovih članova veće od 70 odsto i da to svakako ima uticaj na odluku članstva.

VUKOVIĆ: Nemaju ucenjivački potencijal

Sindikati zasad nemaju nikakav ucenjivački potencijal niti moć da odlučuju, tvrdi Đorđe Vuković, pa je prvo na tome potrebno poraditi. On podseća da je sindikalnim vođama još davno sugerisao da ako misle da su ozbiljna politička snaga, izađu na izbore sa samostalnom listom. Trenutno većina sindikalnih članova već ima svoje partijske preference, mada je moguće, ako ih neki funkcioner sindikata pozove, da promene svoje političko opredeljenje, ali to će se dogoditi u statistički zanemarljivom broju slučajeva.

Opozicija ne potcenjuje sindikate

Aleksandar Vučić, zamenik predsednika SNS, za Danas kaže da nikada ne bi potcenjivao sindikate, ali da članovi sindikata imaju svoj politički izbor i da njihovo glasanje za jednu stranku nije tako jednostavno.

Član Izvršnog odbora LDP Vladimir Kravčuk za naš list navodi da je u razgovoru sa sindikatima LDP insistirala na važnosti ideje modernizacije, koja je ključna za stvaranje normalne zemlje. „Prvo moramo biti spremni da se suočimo sa istinom, sa našim realnim problemima, a onda da beskompromisno na tim problemima zajedno radimo kako bi ih rešili. Prvi korak u tome je dogovor poslodavaca, predstavnika sindikata i države. Tog dogovora danas nema, i isključivo odgovornost za to snosi država koja svojom demagogijom društvo vraća u vreme komandne privrede“, kaže Kravčuk.