Danas krajnji rok za plaćanje paušalnog poreza 1Foto: FoNet/ Božidar Petrović

Danas ističe krajnji rok za plaćanje paušalnog poreza za preduzetnike i to prvog za koji neće stići rešenja u poštansko sanduče, bar ono klasično.

Naime, na snagu je stupio novi sistem po kome se poreska rešenja za paušalce, kojih ima oko 115.000 u Srbiji, dostavljaju isključivo elektronski preko portala ePorezi Poreske uprave.

Prema saopštenju Poreske uprave, u januaru je oko 95.000 preduzetnika paušalaca dobilo poresko rešenje za celu 2020. godinu u svoje elektronsko sanduče. Međutim, prema podacima od pre nedelju dana, tek oko 40.000 paušalaca je zavirilo u svoje elektronsko sanduče na ovom portalu.

Na hiljade preduzetnika čiji posao nema veze sa kompjuterima, poput frizera ili taksista, može i da ne zna da od ove godine poštar više ne donosi rešenja na kućnu adresu.

Osim toga, ako i zna, za otvaranje naloga potrebno je da instaliraju aplikaciju sa sajta ePorezi, kao i da pribave kvalifikovani elektronski sertifikat. Za ulazak na portal ePorezi i sanduče u kome je poresko rešenje potrebna je lična karta sa čipom, uz koju se besplatno u MUP-u dobija šifra, odnosno PIN kod. Pored MUP-a, kvalifikovani elektronski sertifikat izdaju i Privredna komora Srbije, PTT, Halcom i E-Smart Systems, ali oni naplaćuju izdavanje elektronskog potpisa.

Đerđ Pap, predsednik Upravnog odbora Udruženja vlasnika računovodstvenih agencija i potpredsednik Upravnog odbora Udruženja poreskih savetnika Srbije, objašnjava da su do ove godine poreska rešenja dostavljana od juna do kraja godine, a da svojevremeno neki paušalci tri godine nisu dobili rešenja.

„Ovo sada je izuzetno olakšanje, ali treba se navići na elektronski način rada, na elektronski potpis i komunikaciju sa Poreskom upravom preko interneta. Kod određenog broja ljudi postoji uverenje da sve mogu sami, ali se naiđe na problem kao što je sada prelazak na ePoreze. Deo paušalaca nije ni obavešten, a neki ni nemaju tehničkih mogućnosti, nemaju elektronski potpis… Ipak oni već imaju podatke o pozivu na broj na koji treba uplatiti porez“, napominje on.

Naime decembarski porez koji se plaća u januaru se uplaćuje na jedan pozivni broj, a u februaru se plaća na drugi poziv na broj.

Pap objašnjava da i se i taj poziv na broj nalazi u prošlogodišnjem rešenju, ali mnogi to ne znaju pa nastavljaju da plaćaju obaveze na stari broj, da bi tek onda ušli u peripetije preknjižavanja sredstava sa jednog na drugi račun. U Poreskoj upravi se nalaze desetine, ako ne i stotine hiljada ovakvih zahteva, napominje Pap.

Drugi problem je visina poreza koji treba platiti. Ako se i nema rešenja, kao što ga i nije bilo prethodnih godina u ovo doba, preduzetnici su mogli da uplaćuju akontaciono jednu dvanaestinu prošlogodišnjeg razrezanog poreza. Međutim, ako je ovogodišnji porez veći, onda idu kamate na razliku.

Kako god, po prvi put u paušalnom oporezivanju je uveden neki red. Napravljen je kalkulator obračuna poreskih rešenja, pa budući preduzetnici mogu da provere da li uopšte mogu da plaćaju paušalno porez, kao i da unapred izračunaju koliki će im porez biti u naredne. Takođe, ovim je ceo sistem za preduzetnike automatizovan pa paušalci mogu da registruju firmu, započnu poslovanje, dobiju poresko rešenje, plate poreze i doprinose bez odlaska u poresku filijalu.

U Poreskoj upravi kažu da će novoosnovani preduzetnici u roku od 48 sati od dana registracije u APR-u moći da dobiju rešenje o poreskoj obavezi u elektronskoj formi.

Zajedno sa automatizacijom nova Uredba za paušalno oporezivanje donosi i promenu poreske osnovice, što će posebno da pogodi IT sektor u kom veliki broj preduzetnika posluju kao paušalci. Faktor pri određivanju osnovice više neće biti opština u kojoj je firma registrovana, već tržišni uslovi u kojima se delatnost obavlja.

Takođe, mlađi od 30 godina i stariji od 55 godina će imati olakšice, kao i oni koji su preduzetnici manje od tri godine. S obzirom da se osnovice značajno povećavaju, država je odlučila da ograniči rast od 10 odsto u naredne tri godine. Šta će biti posle te tri godine sa poreskim obavezama ajtijevaca ostaje da se vidi.

Milan Šolaja iz Vojvođanskog IKT klastera ističe da je automatizovano određivanje visine paušala pozitivno „jer tako nećemo morati da čekamo po dve godine da vidimo koliki nam je paušal. Mislim da to nisu prevelika davanja i ne očekujem da će pravim preduzetnicima to predstavljati problem“, prokomentarisao je povećanje poreskih osnovica za IT preduzetnike Šolaja.

Ono što je krajem prošle godine izazvalo najveću pažnju (i kritike) paušalaca je test samostalnosti koji bi trebalo da utvrdi da li poslodavci koriste status paušalca da plate manje poreze i doprinose umesto da ih zaposle na neodređeno. Ovaj propis stupa na snagu od 1. marta.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.