Dinar će nastaviti da pada

Ali uprkos tolikoj koincidenciji, ekonomisti ipak veruju da je ovonedeljno slabljenje dinara pre rezultat opšte slabosti privrede, neizvesnosti po pitanju ekonomske strategije buduće vlade i činjenice da banke i firme kupuju evre kako bi vraćale kredite ili iznosile profit iz zemlje nego ishoda izbora održanih ovog vikenda.

Kako bi smanjila kursne oscilacije, centralna banka je u ponedeljak prodala 40 miliona evra, što treba dodati na još 75 miliona, koliko je prodala tokom prošle nedelje. Uprkos tome, dinar neumoljivo slabi, pa je isti trend nastavljen i danas, jer je dostigao iznos od 114,7419.

Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, smatra da su izbori bili neutralnog karaktera po devizni kurs, pošto je „samo došlo do pogoršanja već negativnih tendencija“, što se i očekivalo.

– Pad dinara može da traje najmanje dok nova vlada ne izađe sa jasno skrojenim ekonomskim programom, koji bi trebalo da deluje pozitivno na investitore. Nerealno je očekivati da se kurs stabilizuje pre toga. Kad kažem vlada, mislim na vladu koju bi formirala stranka koja je osvojila najviše glasova na izborima, odnosno na koaliciju SNS-DS, koja bi jedino garantovala dovoljnu većinu u parlamentu da obezbedi pun mandat nove vlade. Biće neophodno da se sprovedu rezovi i ostvare uštede u javnom sektoru i da se realizuju strukturne reforme koje prethodne vlade nisu uspele da izvedu – kaže Nikolić, dodajući da to neće biti dovoljno, zbog čega će buduća vlada morati da se pozabavi privrednim rastom, koristeći sva moguća sredstva, „koja su u ovom slučaju legitimna, jer je stanje alarmantno“.

Dragovan Milićević, saradnik portala makroekonomija.org, takođe smatra da predsednički izbori nisu bili faktor koji je uticao na slabljenje dinara, „jer da je bio u pitanju špekulativni udar, on bi bio mnogo veći od ovog koji smo videli“. Umesto toga, ovaj ekonomista smatra da je trenutni pad dinara posledica povećane tražnje za devizama zbog toga što banke verovatno kreću sa prebacivanjem sredstava svojim matičnim kućama u inostranstvu, zbog čega su im potrebni evri.

– Činjenica je da se predsedničkim izborima ništa nije promenilo i da su obe opcije, i DS-a i SNS-a, odavno poznate javnosti i čak su njihovi programi prilično slični. Banke, međutim, imaju pravo da svojim vlasnicima u inostranstvu transferišu profit, a istovremeno im vraćaju i kredite koje su uzele od njih. U kojoj meri je to slučaj, videćemo kada se objavi aprilski i posle majski izveštaj o platnom bilansu. Poslednji izveštaj iz marta, pokazuje da su banke u određenoj meri već tada prebacivale sredstva u inostranstvo, ali ne u velikom obimu, između ostalog i zato što tada završni računi nisu bili gotovi, pa se transfer novca uglavnom ograničavao na isplatu dugova prema matičnim kućama – objašnjava Milićević.

Prema njegovim rečima, ovakav trend pada dinara mogao bi da se nastavi dokle god postoji povećana tražnja za evrima, što kako kaže, nije lako proceniti, jer se ne zna kada svim firmama dospevaju obaveze prema inostranim kreditorima. Jedan od generatora ovakvog klizanja kursa je i država, koja periodično mora da kupuje devize, kako bi isplatila novac kupcima svojih obveznica.

– I to što je aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom odložen, takođe deluje ekonomski negativno – dodaje Milićević.

Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište, kaže da su sva ekonomska dešavanja ovde plod politike, ali da su izbori „možda i ponajmanje“ uticali na sadašnje slabljenje domaće valute.

– Imamo određeni kursni režim, imamo određenu fiskalnu politiku, značajan nedostatak kapitala i zamrznut sporazum sa MMF-om. Kada se to sve spoji, dobijemo ovakvo kretanje – jasan je Stevanović.