Do novca danas stižu samo ranoranioci

Iako se u poštama očekuju redovi građana koji će želeti da što pre prodaju svoje hartije i dobiju novac, treba znati da se prodaja ne obavlja odmah, odnosno da niko neće moći da dobije novac na šalteru. Nalozi koje vlasnici akcija NIS-a budu dostavili u pošti do 9.30 časova realizovaće se u toku dana, dok će oni, predati posle tog vremena biti pušteni na berzu tek sutra. Vrednost akcija će se odrediti na samoj Beogradskoj berzi, pri čemu će početna cena biti 505 dinara po hartiji. Cena akcija na berzi formira se na osnovu ponude i tražnje, pa kako poručuju iz ove institucije, cena koja je postignuta u jednoj transakciji ne mora biti ista kao cena ostvarena u drugoj. To znači da se može dogoditi jedno lice svoje akcije proda po jednoj ceni, a njegov komšija po drugoj.

Prilikom predaje naloga, građani će službeniku morati da kažu koliko akcija žele da prodaju (svako je dobio po pet akcija), po kojoj minimalnoj ceni i na koji račun žele da im novac legne, ukoliko prodaja bude uspešna. Iako berzanska pravila predviđaju da tokom prvog dana cena može da raste i do 300 odsto ili da padne do 20 procenata, prevelike oscilacije ne treba očekivati. Naime, pošto akcije poseduje skoro pet miliona građana i pošto se očekuje da će najveći broj zahteva biti za prodaju akcija NIS-a, a ne za kupovinu, to će pod pritiskom ponude cena verovatno ostati u blizini početne vrednosti od 505 dinara. Doduše, moguće je da će biti i transakcija po znatno višim cenama ili da će neki investitor većom kupovinom trenutno podići cenu akcija, naročito ako bude male tražnje, ali ako se održi znatno veća ponuda od tražnje, viša cena akcija će teško biti postignuta.

S druge strane, sigurno je i da cena neće padati ispod 505 dinara, pošto vlasnik NIS-a Gaspromnjeft prema ugovoru sa državom ima obavezu kupovine akcija građana po ceni od 4,8 evra po akciji, tako da nije logično da neko želi da svoje akcije proda ispod tog iznosa.

Zanimljivo je, međutim, da prema anketama na veb sajtu Danasa, rađenim pre nekoliko dana i pre godinu dana, većina građana ne želi da proda svoje akcije. Prošle godine više od 60 odsto anketiranih je nameravalo da zadrži deonice, dok je u poslednjoj anketi taj broj porastao na preko 80 odsto. Iako se ne radi o reprezentativnom uzorku, ovakvi podaci ipak ukazuju na to ima mnogo onih koji veruju u razvoj NIS-a i uprkos njegovim sadašnjim gubicima očekuju povećanje vrednosti njegovih akcija u dužem roku. S druge strane, verovatno je malo onih koji nameravaju da zadrže akcije kako bi uzeli dividendu, mada je upravo to motiv koji bi mogao da navede krupne institucionalne investitore, poput penzionih ili investicionih fondova, da ulože u ovu akciju.

NIS je u prvih šest meseci ove godine izgubio 9,6 milijardi dinara, najviše zbog kursnih razlika, odnosno velikog pada dinara u odnosu na dolar, ali je istovremeno povećao proizvodnju i unutrašnju efikasnost zbog čega mu analitičari predviđaju dobre rezultate u budućnosti.