„Domaća privatna privreda je zarobljena“: Da li je Srbija upala u zamku srednjeg dohotka?

U SANU je na ovu temu održan panel „Da li je Srbija u zamci srednjeg nivoa dohotka?“ na kom je predstavljen je i izveštaj Svetske banke „Rast do visokog dohotka u Evropi i Centralnoj Aziji“.

Ivajlo Izvorski, glavni ekonomista Svetske banke za Evropu i Centralnu Aziju u predstavljanju izveštaja naveo je da je 27 zemalja širom sveta dostiglo nivo visokog dohotka od 1990. godine.

„Deset od njih je iz regiona Evrope i Centralne Azije i sve su ušle u Evropsku uniju“, ocenio je Izvorski. Poslednje zemlje iz regiona, koje su u julu prošle godine prešli nivo od 14.000 dolara BDP-a po stanovniku koji je granica Svetske banke između srednje i visoko razvijenih zemalja , su Poljska, Rumunija i Hrvatska.

Još 20 zemalja je ostvarilo napredak od 1990. ali je njihov ulazak među visoko razvijene zemlje odložen, pre svega od svetske finansijek skrize 2007-09. godine.
Razlozi su , navodi se u izveštaju, usporavanje u sprovođenju reformi i smanjenju uloge države u ekonomiji, kao i sporije uspostavljanje konkurencije iz koje bi izrasli efikasna inovativna preduzeća.

Ostatak zemalja koje su iz srednjeg dohotka prešli u klasu zemalja visokog dohotka su uglavnom zemlje bogate mineralnim resursima.

Gledano od 2000. godine privredni rast zemalja visokog dohotka iz regiona Evrope i Centralne Azije (ECA) je iz decenije u deceniju usporavao. U zemljama srednjeg nivoa dohotka, kom pripada i Srbija sa 11.447 dolara po stanovniku, privredni rast od 2010. u sroseku stagnira i znatno je ispod rasta zemalja Istočne Azije.

Prosečan godišnji rast BDP-a zemalja srednjeg dohotka je sa 4,8 odsto u periodu od 2000. do 2009. godine pao na 3,6 odsto u narednih petnaest godina.

Kupovna moć ovih zemalja je sa 22 odsto proseka SAD u 1999. godini porasla na 33 odsto 2009. godine, a zatim do 2022. na svega 38 odsto.

Konvergencija u dohocima srednje razvijenih zemalja visoko razvijenim je smanjena i na osnovu petnaestogodišnjeg proseka privrednog rasta po stanovniku samo nekoliko bi moglo do 2040. godine da preskoči prag između srednjeg i viskog dohotka.

„Javlja se zaabrinutost da su mnoge ECA zemlje upale u zamku srednjeg dohotka koju karakteriše usporavanje privrednog rasta, dok su dohoci po stanovniku sistematski ispod praga visokog dohotka“, navodi se u izveštaju.

„Srbija nije u zamci srednjeg dohotka, ali biće veoma teško doći do nivoa zemalja visokog dohotka“, poručio je Izvorski.

On je ukazao i da istraživanje Svetske banke pokazuje da se tranzicija ekonomija iz srednje u visokorazvijene odvija u dve faze.

Na primeru Južne Koreje, u prvoj fazi se investira što više, subvencionišu se investicije u razne sektore i privlači se što više stranog kapitala i njihovih znanja i tehnologije.
U drugoj fazi razvijaju se inovacije domaćih kompanija.

Izvorski navodi primer Brazila koji je preskćio fazu investicija i krenuo u razvoj inovacija i ostao uhvaćen u zamci srednjeg dohotka.

Kao jedan od velikih problema u zemljama srednjeg dohotka u Evropi Izvorski navodi obrazovanje i to posebno visoko obrazovanje koje zaostaje u odnosu na kvalitet osnovnog obrazovanja, ali i na kvalitet visokog obrazovanja u razvijenim zemljama.
Sudeći prema grafiku u izveštaju Svetske banke Srbija se nalazi malo iznad proseka kvaliteta bazičnog (osnovna i srednja škola) i visokog obrazovanja, dok ostale zemlje Zapadnog Balkana pa i članice EU, Rumunija i Bugarska zaostaju.

Pavle Petrović, akademik i bivši predsednik Fiskalnog saveta u svojoj prezentaciji ukazao je da Srbija sa trendom rasta od četiri odsto je ispred zemalja CIE (tri odsto), ali ukazuje i na problem koji nas možda očekuje.

Naime iza naglog ubrzanja privrednog stoji skokovit rast investicija. Sa oko 17 odsto BDP-a u periodu 2014. do 2016. investicije su došle do 23 odsto u periodu 2021. do 2023. godine.

„Rast investicija je dobar, ali zabrinjava što je najveći doprinos došao od države“, napominje on.

Od ukupnog iznosa investicija, 42 odsto su direktno državne investicije ili javnih preduzeća.

Pored toga 22 odsto je učešće stranih direktnih investicija koje su često podržane subvencijama, pa i na njih na neki način utiče država.
U odnosu na ovo, investicije domaće privrede su svega 19 odsto ukupnih investicija. Poređenja radi, investicije domaćinstava u stanove i druga ulaganja su 17 odsto BDP-a.

Investicije domaće privrede čine tek 4,5 odsto BDP-a.

„Ovaj model rasta nije održiv. Dovešće do pada investicija, usporavanja rasta BDP-a i neće doći do očekivanog rasta dohotka stanovništva“, ocenio je Petrović dodajući da imamo rast vođen državom, naspram onoga što se u izveštaju SB promoviše, rasta vođenog preduzetništvom.

Petrović ukazuje da i pored vržeg privrednog rasta Srbije o zemalja CIE, naša produktivnost sporije raste. Recimo, dok je u Srbiji rast produktivnosti oko 2,5 odsto, u zemljama CIE to je 2,8 odsto, a u balkanskim zemljama koje su članice EU, Rumuniji, Bugarskoj i Hrvatskoj to je oko pet odsto.
Petrović zaključuje da investicije u Srbiji iako visoke, ne dovode do tehnološkog progresa. Razlog je što je većina investicija, pa i stranih, u tradicionalne sektore.

Domaće investicije odlaze dominantno u poljoprivredu, trgovinu, garđevinarstvo, prehrambenu industriju, tradicionalne sektore. Čak i u tehnološkim sektorima, primećuje Petrović, postoje firme koje rade poslove niske dodate vrednosti.

„Domaći privatni sektor je zarobljen. Razlog su institucije, vladavina prava, morupcija. Srbija od 2014. godine zaostaje u tim oblastima. Indeksi građanskih sloboda opadaju, a od 2017. godine imamo svake godine građanske proteste. Postavlja se teza da protesti utiču loše na ekonomiju, ali prvo su građani reagovali na smanjenje sloboda“, ocenio je Petrović.

Na ovo se nadovezala Kori Udovički, predsednica Centra za visoke ekonomske studije u Beogradu (CEVES) ističući da nivo korupcije ovog režima prevazilazi sve što smo videli u našoj istoriji.

Ona je ocenila da, iako imamo visok nivo stranih direktnih investicija, nema dokaza da dolazi transfera tehnologije ka domaćim kompanijama.

„Neke strane kompanije donse tehnologije, ali centrale, rukovodstvo su u inostranstvu. Potrebne su domaće kompanije koje investiraju i inoviraju“, poručila je ona.
Prema istraživanjima CEVES-a samo 258 je novih domaćih kompanija, koje nisu nastale privatizacijom, koje imaju više od 250 zaposlenih. Udovički ocenjuje da postoji problem da kompanije pređu nivo od 100 zaposlenih.

„Ima dobrih kompanija koje ne žele da rastu, jer to može biti opasno“, ocenjuje ona.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu dodao je naše kompanije često troše vreme i resurse da nađu vezu, da dobiju posao od države, umesto da inoviraju.

Arsić je ustanovio da je Srbija u poslednjih 150 godina smanjila zaostajanje za dohotkom Nemačke sa 30 odsto na 40 odsto.
U odnosu na Bugarsku situacija je čak i pogoršana psolednjih desetak godina.

On je u svom istraživanju ustanovio nekoliko faktora koji doprinose tako sporom približavanju dohotku razvijenih zemalja.

To je izneđu ostalog, istorijski niska domaća štednja. Prema njegovim rečima, neka istraživanja pokazuju povezanost domaće štednje i domaćih investicija i kod otvorenih ekonomija.

Arsić takođe ukazuje i da rast količine stranog kapitala, kroz investicije znači i rast odliva kapitala kroz dividende.
S druge strane, mi dobar deo i državnih investicija finansiramo stranim kapitalom pa imamo odliv po osnovu kamata.
Odliv po ova dva osnova prošle godine skoro je dostigao priliv kapitala po osnovu stranih investicija.

Drugi faktor su slabe institucije, za šta Arsić kaže da vuče korene još od dugotrajne okupacije od strane Osmanskog carstva.
„Posle smo bili i u Jugoslaviji, a istraživanja pokazuju da heterogene države sporije rastu. Osim toga i komunističko nasleđe je stranputica za razvoj institucija“, ocenio je on.

Možda i najvažniji faktor je unutrašnja i regionalna stabilnost, kojom Srbija nije mogla da se preterno pohvali poslednjih vek i po.

„Srbija je, uz Grčku, najviše vremena provela ratujući, a tome možemo da dodamo i sankcije, od Austrougarske do UN devedesetih. I dlaje imamo žarišta u regionu, Kosovo i BiH. Velika energija vlada odlazi na rešavanje toga u,esto na privredni rast“, zaključio je Arsić.