Ekonomista: Nafta već oko 90 dolara, a cena može doći do magičnih 100 dolara po barelu

Mijušković je, u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet, ukazao da je najveći problem zatvaranje Ormuškog moreuza, kroz koji prolazi petina svetske potrošnje nafte.

Tu su najviše pogođene zalivske zemlje koje izvoze tu naftu – Ujedinjeni Arapski Emirati, Saudijska Arabija, Oman, Jemen, Katar, Iran, Irak, Kuvajt, dok su na strani potražnje pogođene Kina, Indija i tek poneka evropska zemlja, rekao je on.

Mijušković ipak ukazuje da destabilizacija tokova snabdevanja dovodi do neizvesnosti i porasta premije rizika koja se vezuje za trgovinu naftom i naftnim derivatima, što psihološki diže cenu.

Već sada smo oko cene od 90 dolara po barelu, a ta cifra može doći do one magične od 100 dolara po barelu, rekao je on.

Putniković je podsetila da država donosi odluku o najvišoj maloprodajnoj ceni naftnih derivata, ali ako sukob potraje i ne bude tranzita nafte sa Bliskog istoka, osetiće se efekti krize i po građane Srbije.

Država može da smanji akcize, koje sa porezima, u ceni dizela učestvuju više od 60 odsto, a u ceni benzina oko 50 odsto, rekla je Putniković, koja upozorava da bi se time država odrekla i dela prihoda za budžet.

To znači manje novca za sve ono što se finansira iz budžeta, predočila je Putniković, koja je predložila da se to nadomesti akcizama na duvan i alkohol.

Mijušković ukazuje da ukoliko sukob na Bliskom istoku bude vremenski limitiran, onako kako je američki predsednik Donald Tramp izneo, ne bi trebalo da dođe do ozbiljnijih poremećaja, pa moguće da neće ni biti potrebe da dođe do korekcije akciza, predočio je on.

Ukoliko dođe do nekih dugoročnih poremećaja, to jeste jedan od prvih mehanizama države, kao i korišćenje rezervi da se ublaži cenovni udar na tržištu, ocenio je Mijušković koji očekuje od Srbije da, kao i do sada, vodi kredibilnu i ozbiljnu politiku po pitanju snabdevanja.

Na pitanje da li se sa sukobom na Bliskom istoku dovodi u pitanje uloga kompanije ADNOC iz Abu Dabija u kupovini Naftne industrije Srbije (NIS), Mijušković je rekao da je, prema dostupnim informacijama, izvesna prodaja ruskog udela u NIS mađarskoj kompaniji MOL.

Da li će se posle u nekoj preraspodeli udela pojaviti ADNOC, to ostaje otvoreno kao pitanje, ali za sada su date i garancije i preduzeti konkretni koraci da se pitanje NIS reši, naveo je on.

Putniković dodaje da o NIS pregovaraju MOL i Gasprom, a ADNOC je uveden u priču kako bi se američkom OFAK dokazalo da će mađarska kompanija imati i druge partnere koji će učestvovati u budućem radu NIS.

Mislim da sadašnja situacija na Bliskom istoku neće ugroziti taj potencijalni aranžman, smatra Putniković i navodi da se ta transakcija ne može završiti u martu, iako se krajem meseca očekuje odgovor OFAK o NIS.