Fič zadržao rejting Srbije na BB+

U obrazloženju se ističe da rejting Srbije podržan doslednom makroekonomskom politikom, uključujući posvećenost stabilnom deviznom kursu i obazrivom fiskalnom upravljanju, ojačane devizne rezerve i visok BDP po glavi stanovnika u poređenju sa drugim zemljama sa rejtingom „BB“.

Nasuprot tome stoje veliki deficit tekućeg računa, značajna zavisnost od spoljnog finansiranja i visok stepen evroizacije bankarskog sektora.

Kako se navodi u izveštaju Fiča, pozitivni izgledi odražavaju perspektivu snažnijeg investicijama podstaknutog privrednog rasta nakon nedavnog usporavanja, stabilizaciju državnog duga na nižem nivou i dokazanu otpornost na spoljne šokove. Međutim, politička neizvesnost, uključujući onu povezanu sa mogućim vanrednim izborima, mogla bi dovesti do obnove društvenih protesta, što predstavlja negativan rizik za privredni rast i devizne rezerve.

Realni rast BDP-a ubrzao je u prvom kvartalu 2026. godine, zahvaljujući povoljnim baznim efektima, snažnijoj privatnoj i javnoj potrošnji, kao i većem izvozu automobilske industrije. Očekuje se da će rast ostati uglavnom stabilan, jer će završetak projekata u okviru plana „Skok u budućnost 2027“ i povećanje plata i penzija ublažiti posledice i dalje prisutne domaće političke neizvesnosti, slabije spoljne tražnje i uticaja Mehanizma za prilagođavanje ugljenika na granicama EU (CBAM) na konkurentnost pojedinih sektora.
Fič projektuje da će realni rast BDP-a ubrzati na četiri odsto u 2027, sa 2,8 odsto u ovoj godini, pre svega zahvaljujući jednokratnim efektima povezanim sa izložbom EXPO Beograd 2027.
Od 2024. godine privreda Srbije jeste usporila, ali je pokazala otpornost na spoljne šokove, ukazuju u Fiču, uključujući američke carine, sukob na Bliskom istoku, slab rast kod ključnih trgovinskih partnera, niže prilive stranih direktnih investicija i domaću političku neizvesnost.

Oni očekuju da se rast nakon 2027. stabilizuje na oko 3,5 odsto, što bi značilo da će se BDP po glavi stanovnika, izražen u američkim dolarima, povećati za gotovo 50 odsto između 2024. i 2028. godine.
„Međutim, rastući troškovi rada, uključujući udvostručenje minimalne zarade od 2020. godine, stagnacija učešća radne snage i nepovoljni demografski trendovi predstavljaju negativne rizike za srednjoročne izglede“, ukazuju oni.

Kada se radi o političkoj nestabilnosti, u Fiču ističu da izjave predsednika Vučića ukazuju da su vanredni izbori verovatni do kraja 2026. godine, „iako vreme održavanja i vrsta izbora (predsednički, parlamentarni ili oba) ostaju nejasni. Nedavni rezultati lokalnih izbora ukazuju na mogućnost tesnog ishoda na nacionalnom nivou, u uslovima i dalje izražene političke polarizacije. Studentski protesti su oslabili tokom druge polovine 2025. godine, ali bi društvene tenzije mogle ponovo porasti uoči izbora. Postoji ograničena vidljivost u pogledu mogućih kandidata i političke platforme studentskog pokreta“, piše u izveštaju Fiča.

Ističu da i dalje prodaja ruskog udela u naftnoj kompaniji NIS mađarskoj grupi MOL i dalje zahteva odobrenje SAD i Rusije.

Uprkos izborima, Fič očekuje da će fiskalna politika ostati obazriva i projektuje deficit opšte države u okviru cilja MMF-a od tri odsto BDP-a u 2026. godini, nakon 2,4 odsto u 2025.
„Vlada je najavila paket mera u vrednosti od 0,6 odsto BDP-a, koji uključuje jednokratnu pomoć ugroženim grupama i penzionerima. Jači rast budžetskih prihoda, posebno po osnovu poreza na dobit preduzeća, PDV-a i neporeskih prihoda, trebalo bi da nadoknadi ove troškove. Deficit opšte države iznosio je jedan odsto u prvih pet meseci 2026. godine, što je manje od planiranog“, navode oni.
U srednjem roku Fič projektuje smanjenje fiskalnog deficita na 2,5 odsto BDP-a do 2028. godine, zahvaljujući umerenom smanjenju kapitalnih rashoda na oko šest odsto BDP-a, sa prosečnih 6,5 odsto tokom 2026. i 2027. godine.
Fič upozorava i na rizike od nagomilavanja dospelih neizmirenih obaveza u pojedinim državnim preduzećima, finansijske pritiske u lokalnim samoupravama i nastavak restrukturiranja energetskih javnih preduzeća.

Ova agencija prognozira da će odnos duga opšte države prema BDP-u ostati na oko 44 odsto tokom perioda 2026–2028. godine, nakon pada od 2,2 procentna poena na 44,7% u 2025. godini, što je znatno ispod medijane za zemlje sa rejtingom „BB“ i „BBB“.

Država se u velikoj meri oslanja na spoljno finansiranje, koje čini oko 70 odsto ukupnog duga, što objašnjava visok udeo duga u stranoj valuti od gotovo 80 odsto, pretežno denominovanog u evrima.
„Valutni rizik u velikoj meri ublažen je kredibilnim i stabilnim kursom prema evru, kao i zaštitom (hedžingom) obaveza u valutama koje nisu evro“, navode oni.

Deficit tekućeg računa iznosio je 0,4 milijarde evra u prva četiri meseca 2026. godine, odnosno 0,4% projektovanog BDP-a za 2026, što je znatno manje od 1,3 milijarde evra u istom periodu 2025. godine, zahvaljujući manjem trgovinskom deficitu usled snažnog izvoza automobila, kao i većim suficitima u uslugama i sekundarnim prihodima.
„Zbog toga projektujemo da će deficit tekućeg računa pasti na 4,5% BDP-a u 2026, sa 4,9% u 2025, uprkos pritiscima izazvanim višim cenama energije i obnovom strateških rezervi nafte. Očekujemo da će se deficit dodatno smanjiti u 2027. godini zahvaljujući većim prihodima od turizma povezanim sa EXPO 2027, nakon čega će se stabilizovati na oko 4,5% BDP-a“, procenjuje Fič.

Oni očekuju da neto strane direktne investicije u proseku iznositi 2,7 odsto BDP-a tokom perioda od 2026. do 2028. godine, pri čemu bi nedavno najavljeni kineski projekti i postepeni prelazak ka sektorima sa većom dodatom vrednošću mogli predstavljati pozitivan faktor.

Devizne rezerve porasle su od početka godine, jer je međunarodno izdanje obveznica u tri tranše u vrednosti od tri milijarde evra u maju 2026. pomoglo da se nadoknade nepovoljni efekti promene vrednosti zlata i povećana domaća tražnja za devizama.

Faktori koji bi mogli dovesti do snižavanja rejtinga su intenziviranje političke neizvesnosti koje bi ugrozilo privredni rast, javne i spoljne finansije ili makroekonomsku stabilnost dovelo bi do promene izgleda sa pozitivnih na stabilne.
Kod spoljnih finansija to bi bio pad deviznih rezervi koji bi narušio kredibilitet režima stabilnog deviznog kursa.
U javnim finansijama povećanje odnosa duga opšte države prema BDP-u, na primer usled trajnog fiskalnog popuštanja ili značajnog prekoračenja kapitalnih rashoda, bi moglo da dovede do pogoršanja našeg rejtinga.
S druge strane na povećanje rejtinga može uticati veće poverenje da domaća politička neizvesnost neće ugroziti izglede privrednog rasta, narušiti makroekonomsku stabilnost niti izazvati pritisak na devizne rezerve.
Takođe, poboljšanje kvaliteta upravljanja, uključujući moguće korake koji bi unapredili izglede Srbije za pristupanje Evropskoj uniji, bi uticalo pozitivno na rejting Srbije.