Gasovod Severni tok nije operativan zbog diverzije: Može li Srbija iz toga da profitira kao zemlja tranzita Južnog toka? 1Foto: Beta/AP/Lefteris Pitarakis

Spekulacije koje su se pojavile u javnosti nakon havarije na gasovodima Severni tok 1 i 2, nastalih najverovatnije usled diverzije nepoznatog počinioca, da bi od toga korist mogla da izvuče Srbija putem snabdevanja zemalja Evropske unije preko gasovoda Balkanski tok u realnosti pak nemaju osnovanu podlogu.

Srbija se naime „plavim energentom“ prevashodno snabdeva gasovodom Balkanski tok koji u našu zemlju ulazi iz pravca Bugarske. Reč je u stvari o gasovodu Turski tok kojim taj energent stiže u naš region preko Bugarske i pored naziva Balkanski tok za njega se koristi i ime Turski tok u Evropi.

Tačno je da je Balkanski tok, odnosno Turski tok u Evropi trenutno jedini gasovod, pored onog u Ukrajini, kojim ruski gas stiže do zemalja Evropske unije. Količine koje se transportuju kroz Ukrajinu u ovom trenutku nisu velike. To ali i činjenica da više nije operativan ni Severni tok 1 ipak ne predstavljaju mogućnost da Srbija zaradi od tranzitnih taksi transportujući ruski gas u zemlje Evropske unije.

Za tako nešto postoji više razloga. Prvi je kapacitet. Krak Turskog toka kojim ruska kompanija Gasprom svoj gas transportuje u Evropu ima kapacitet od 15,75 milijardi kubnih metara godišnje što je znatno manje od kapaciteta Severnog toka 1 koji iznosi oko 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Dakle cevi Balkanskog gasovoda su suviše male da bi mogle zemljama Evropske unije da isporuče količine „plavog energenta“ potrebne da podmire potrebe njihovih potrošača. Srbiji je na godišnjem nivou potrebno oko tri milijarde kubnih metara gasa , a s obzirom da gotovo 100 odsto zavisi od uvoza iz Rusije, nema rezerve koje bi mogla da nudi na tržištu.

Kapacitet Balkanskog toka je „baždaren“ da servisira potrebe potrošača „plavog energenta“ u Srbiji, Hrvatskoj, Mađarskoj i Bugarskoj (dok dotok ruskog gasa toj zemlji nije ukinut jer je odbila da ga plaća u rubljama kako je od nje traženo).

Takođe, i da je kapacitet Balkanskog toka veći teško je poverovati da bi Moskva dozvolila da se tim putem snabdevaju zemlje Evropske unije kada je kao odgovor na zapadne sankcije zaustavila transport gasa kroz Severni tok 1 a prethodno ga ograničila na svega 20 dsto. Što se tiče Severnog toka 2 kroz taj gasovod „plavi energent“ dosad nije uopšte proticao jer iako je izgrađen, nakon starta rata u Ukrajini, nije dobio upotrebnu dozvolu nemačkih vlast za rad. Treba naglasiti i to da Rusija ne prodaje svoj gas zemljama Evropske unije koje karakteriše kao „neprijateljske“, ako odbijaju da ga kupe u rubljama.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.