Glasanje po modelu konsenzus minus jedan

… , koja je u organizaciji Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije, Sekretarijata CEFTA i Privredne komore Srbije, održana od 21. do 24. novembra u Beogradu.

Prema oceni potpredsednika Vlade Srbije i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasima Ljajića sporazum CEFTA u sadašnjem obliku ne može da opstane i sada je na prekretnici. On je poručio da je Vlada Srbije spremna da učini korak dalje u formiranje zajedničkog ekonomskog prostora i naglasio da je potrebno rešiti probleme slobodnog protoka ljudi i robe u državama CEFTA regiona. Srbija predlaže i promenu načina glasanja, odnosno primenu modela „konsenzus minus jedan“, čime bi se izbegla dosadašnja praksa da jedna država blokira drugu prilikom glasanja o važnim sporazumima. Sve članice CEFTA, načelno, podržavaju stav Beograda, ali ocena je da je potrebno da se dogovor o načinu glasanja konkretizuje i „stavi na papir“. Zarad bržeg protoka roba i usluga neophodno je menjati i način rešavanja sporova u CEFTA.

Ohrabruju, međutim, podaci Svetske trgovinske organizacije da je uprkos svim vancarinskim i carinskim barijerama (samo između Beograda i Prištine registrovana je 21 carinska barijera), izvoz među svim zemljama CEFTA veći za 75 odsto nego pre deset godina. Rezultati bi bili i bolji da kamioni sa robom na graničnim prelazima u regionu ne čekaju, u proseku, 48 sati (u Gruziji je, recimo, prosečeno zadržavanje kamiona sedam minuta), zbog čega se godišnje izgubi 26 miliona sati. Da ne govorimo o tome da se oko 800 miliona evra plaća za različite vrste usluga na graničnim prelazima, što je jedan odsto BDP-a država CEFTA regiona. „Ovo je prekretnica. Moramo da odlučimo da li ćemo da napravimo korak napred ili ćemo sve da svedemo na klasičan sporazum o slobodnoj trgovini, pri čemu svako može da blokira svakoga, uvodeći vancarinske barijere i protekcionističke mere zarad kratkoročnih interesa. Status kvo je za Srbiju neprihvatljiv i zato su potrebne političke odluke kako bi se omogućio slobodan protok robe i ljudi“, izjavio je LJajić i dodao da CEFTA sporazum ne znači alternativu evropskom putu.

Da članice CEFTA nisu iskoristile sve prednosti ovog načina povezivanja o tome svedoče i podaci na koje je ukazao predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež. On je izjavio da države Zapadnog Balkana izvoze, u proseku, 27 odsto vrednosti BDP-a, umesto neophodnih 50 odsto. Nemaju trgovinske barijere prema zemljama EU, ali ih imaju u međusobnoj trgovini zbog čega su u 2015. privukle 3,5 puta manje stranih investicija nego Mađarska, i 2,5 puta manje nego Češka. Uz opasku da je CEFTA sporazum doprineo političkoj stabilnosti regiona, kao i rastu trgovinske razmena za 2,5 puta (sa EU 3,6 puta), dok je malim i srednjim kompanijama omogućio izlazak na regionalno tržište, Čadež je konstatovao da su zemlje ovog regiona i dalje nedovoljno integrisane u globalnu ekonomiju a ključni razlog za to je postavljanje prepreka i necarinskih barijera. On je podsetio na procenu Svetske banke da će državama Zapadnog Balkana, ukoliko ne ubrzaju rast, biti potrebno oko 60 godina da dostignu nivo razvijenih evropskih zemalja. Dodao je, takođe, da tako neophodan rast može da generiše samo jedinstveno ekonomsko područje.

Članice CEFTA su usaglasile Dodatni Protokol 5 o olakšavanju trgovine, kojim bi se izbegle vancarinske barijere i sprečilo da roba danima čeka za prelazak iz jedne u drugu zemlju. To podrazumeva niz konkretnih koraka, počev od sinhronizacije rada carinskih službi, do međusobnog priznavanje dokumenata i sertifikata. Dodatni problem predstavlja činjenica da se kasni sa ratifikacijom Protokola 5, što je preduslov za pojednostavljenje procedura na granicama, a još nema ni saglasnosti za potpisivanje Protokola 6, čime bi sve zemlje priznavale razna dokumenta, od sertifikata, radnih knjižica, do fitosanitarnih dokumenata. Nema saglasnosti ni u vezi sa daljim funkcionisanjem Sekretarijata CEFTA.

Autor je naučni savetnik i glavni pregovarač za sporazume o slobodnoj trgovini u regionu JIE na osnovu kojih je nastala CEFTA

Brojke

48 sati – prosečno vreme čekanja kamioni s robom na graničnim prelazima

26 miliona sati – vreme koje se godišnje izgubi zbog čekanja na granici

800 miliona evra – vrednost plaćanja različitih usluga na graničnim prelazima (jedan odsto BDP-a država CEFTA regiona)