Hanić o tome šta je štednja „za ne daj Bože“: Građani koji su podigli kredite u evrima već osetili povećanje rate

Kada ove godine kažete štednja, svi pomisle na struju i gas. Retko ko je dovodi u vezu sa novcem, pa ni u nedelji štednje, za koju mnogi kažu da je odavno mrtva uprkos tradiciji od skoro sto godina.

Dok je novac bio jeftin, bankarima naša štednja nije mnogo značila i nisu je ni plaćali, ali je tome došao kraj. Treba im naš novac.

Svuda se usporava privredni rast, ali Evropska centralna banka i Federalne rezerve ne odustaju od povećanja referentnih kamata. U Americi zbog inflacije nagoveštavaju čak i promenu načina vođenja monetarne politike.

Profesor emeritus Hasan Hanić, predsednik Beogradske bankarske akademije, rekao je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da Evropska centralna banka i FED stalno ubrzano povećavaju referentne kamatne stope da bi se borile protiv inflacije.

Dodaje da u ekonomiji postoji odnos inflacija, kamatna stopa i stopa ekonomskog rasta.

„Ono što je zanimljivo za monetarnu politiku SAD je da uprkos ispoljenim tendencijama stagnacije u pogledu ekonomskog rasta i rizika koji prete da se taj rast uspori, sa svim posledicama koje to ima – neprekidno povećavaju referentnu kamatnu stopu, daju prednost obuzdavanju inflacije u odnosu na ekonomski rast“, ukazuje Hanić.

To je, kako kaže, verovatno lekcija iz ranijeg ekonomskog iskustva.

„U narednom periodu se može očekivati da će Federalne rezerve usporiti povećavanje te stope, ali je izvesno da će do tog povećavanja dolaziti do sredine naredne godine da bi stopu inflacije smirili krajem naredne godine“, istakao je Hanić.

Na šta mogu da računaju građani koji su već podigli kredite u evrima

Hanić kaže da su naši građani koji su podigli kredite indeksirane u evrima sa promenljivom kamatnom stopom već osetili povećanje rate, to je posledica činjenice da kamatna stopa ima dva dela, fiksni deo – to je provizija koju naplaćuje banka i drugi deo koji varira od euribora.

Dok je euribor pre sedam-osam meseci bio ispod nule, to je uticalo na smanjenje ukupne kamatne stope, sad je on prešao dva posto i možemo videti koliko su sada korisnici kredita došli u nepovoljan položaj, objasnio je Hanić.

NBS povećava kamatu. To utiče na kredite u dinarima.

Hanić navodi da porast referentne kamatne stope kao osnovne kamatne stope utiče na porast svih kamata, takozvanih aktivnih kamatnih stopa, koje banke naplaćuju prilikom plasiranja svojih sredstava.

„Ali sada smo svedoci i prvi put u odnosu na niz godina da su kamatne stope značajno veće od nule, dinarske – zavisno od perioda oročenja – idu od tri do pet odsto, na evre idu i preko dva posto, što zavisi od modaliteta ugovora koji klijenti zaključuju“, kaže Hanić.

To je, dalje dodaje, značajan porast pasivnih kamatnih stopa da bi banke došle do novčanih sredstava, bilo dinarskih ili deviznih.

Štednja raste 

Nije sva naša štednja otišla u nekretnine. Građani su oročili više od 14 milijardi evra. Štednja raste i pored toga što kamata nije najatraktivnija.

Hanić kaže da postoji visok stepen poverenja u stabilnost bankarskog sektora, tome doprinosi stabilan kurs dinara i ekonomska politika koja je odolela izazovima iz okruženja, pre svega posledicama dešavanja u Ukrajini.

„Osim toga, štednja u bankama je sigurnija nego da ta sredstva držimo kod kuće, kada je kamatna stopa – bez obzira na to koliko je visoka – znatno niža od stope inflacije, kažemo da postoji negativna stopa u relanom smislu, gubitak koji imamo znatno je manji nego da sredstva držimo neplasirana kada je reč o ovom vidu angažovanja tih sredstava“, napominje on.

Na više od 80 posto deviznih računa je do 500 evra 

Na više od 80 procenata deviznih računa je do 500 evra. Postavlja se pitanje da li je to sada za „ne daj bože“ ili je uvek bilo tako.

Hanić ukazuje da je u relativno dužem periodu tendencija da je najveći broj štednih uloga do tako niskog nivoa, što je posledica činjenice da relativno veliki broj građana nema dovoljno novca iznad onog dela koji je neophodan za podmirenje potreba, tako da ostaje mali prostor, diskrecioni dohodak, koji obično plasiramo ili držimo kao slobodna sredstva u banci ili ih oročavamo.

Skoro polovina ušteđenih deviza na računima od 10.000 do 50.000 evra ima veze i sa osiguranjem depozita.

„Uprkos svemu, tendencija je porasta štednje, jer su štedni depoziti sigurni, bez obzira na to u kojoj banci imate sredstva do 50.000 po jednoj banci, možete imati osiguranje svojih sredstava i u većem iznosu ako otvorite račune u nekoliko banaka, u dve banke, na primer do 100.000, vaša sredstva su sigurna. Agencija u roku do sedam dana u slučaju najnepovoljnijem da banka dođe u stečaj, isplaćuje ukupnu sumu do 50.000 u najkraćem roku do sedam dana, a za to garantuje država“, objasnio je Hanić.

Ukupni osigurani depoziti su oko 25 milijardi evra. Dve trećine su depoziti građana i kod čak 99 odsto, račun u jednoj banci ne prelazi 50.000 evra.

Hanić kaže da je to delom posledica činjenice da su mnogi po bankama disperzirali svoj novac i zbog sigurnosti zagarantovane sume do 50.000.

„Oni koji imaju znatno veće sume, ulažu u druge vidove, koji imaju znatno veću sumu novca, ulažu u nekretnine, u kupovinu zlata da ostvare znatno veću stopu prinosa nego što je kamatna stopa od poslovnih banaka“, zaključio je Hanić.