Hrvatska izgubila jedan od najvažnijih sporova protiv MOL-a vredan 236 miliona dolara

Ova odluka predstavlja novi obrt u sporu između MOL-a i INA-e koji traje više od jedne decenije i može otvoriti put za pokretanje postupaka prinudne naplate u Sjedinjenim Američkim Državama.

Savezni sud u Vašingtonu (U.S. District Court for the District of Columbia) naredio je izvršenje arbitražne presude prema kojoj Hrvatska treba da isplati oko 236 miliona dolara mađarskoj naftnoj kompaniji MOL, piše Law360, a prenosi mađarski portal Index.

Odluku je doneo savezni sudija Amir H. Ali, koji je u skraćenom postupku presudio u korist MOL-a protiv hrvatske države. Sud je odlučivao u dugotrajnom pravnom sporu koji se odnosi na privatizaciju i upravljanje hrvatskom naftnom kompanijom INA, jednom od strateški najvažnijih kompanija u Hrvatskoj.

MOL je 2003. godine kupio 25 odsto plus jednu akciju INA-e, a kasnije je povećao svoj udeo na 47,16%, dok je hrvatska država ostala drugi najveći vlasnik sa 44,85 odsto udela.

Decenijski spor oko INA-e

Koreni sukoba sežu u sporazume između MOL-a i hrvatske vlade. Strane su se ranije dogovorile da MOL dobije upravljačka prava nad INA-om, dok bi hrvatska država preuzela određene gasne delatnosti kompanije.

Međutim, prema tvrdnjama MOL-a, hrvatska strana nije ispunila više svojih obaveza, posebno u vezi sa liberalizacijom hrvatskog gasnog tržišta i reorganizacijom pojedinih delova poslovanja.

Spor je na kraju 2013. godine završio u arbitraži pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova (ICSID).

Arbitražni sud je u julu 2022. godine presudio da je Hrvatska prekršila obaveze koje ima prema Ugovoru o energetskoj povelji (Energy Charter Treaty).

Sud je tada dosudio 183,9 miliona dolara odštete MOL-u, što je sa kamatama i troškovima u međuvremenu poraslo na približno 236 miliona dolara.

Tokom postupka, koji je trajao više od devet godina, saslušano je na desetine svedoka i analizirano na desetine hiljada stranica dokumentacije.

Spor između MOL-a i hrvatske države u poslednjoj deceniji vodio se kroz više sudskih i arbitražnih postupaka.

Odbijene i optužbe za korupciju

Jedno od ključnih pitanja u arbitražnom postupku bilo je da li je bilo korupcije prilikom izmene ugovora o INA-i.

Hrvatska je tvrdila da je MOL podmitio bivšeg hrvatskog premijera Ivu Sanadera kako bi obezbedio izmene ugovora iz 2009. godine.

Međutim, optužbe za korupciju u vezi sa sporom MOL-INA već su ranije odbačene u više međunarodnih postupaka.

Hrvatska se bezuspešno pozivala na pravo EU

Pred američkim sudom Hrvatska je tvrdila da se presuda ne može izvršiti jer je arbitraža zasnovana na Ugovoru o energetskoj povelji, koji je – prema pravu Evropske unije – nevažeći za sporove između članica EU.

Sud u Vašingtonu je odbacio taj argument. Sudija je naveo da je pitanje nadležnosti već detaljno razmatrao arbitražni sud i da američki sudovi nemaju pravo da preispituju suštinu odluka ICSID-a.

Prema obrazloženju presude, ICSID konvencija i američki zakoni obavezuju sudove u SAD da takve arbitražne odluke priznaju kao obavezujuće i izvršne.

Otvoren put za prinudnu naplatu

Odluka suda znači da MOL sada može pokrenuti postupak prinudne naplate u Sjedinjenim Državama ukoliko Hrvatska ne isplati dug.

To bi čak moglo omogućiti i zaplenjivanje hrvatske državne imovine u SAD-u koja se nalazi pod američkom jurisdikcijom.

Ova odluka predstavlja još jednu fazu u dugotrajnom, politički i pravno osetljivom sporu između MOL-a i Hrvatske oko budućnosti i upravljanja INA-om.

U prethodnim godinama spor je više puta izazivao ozbiljne političke tenzije između Budimpešte i Zagreba, a hrvatska vlada je ranije čak razmatrala i mogućnost otkupa MOL-ovog udela u INA-i.

Šta sledi dalje?

Iako je sud u Vašingtonu naredio izvršenje presude, pravni proces još nije nužno završen.

Hrvatska može uložiti žalbu pred Saveznim apelacionim sudom za Distrikt Kolumbija, iako američki sudovi u ovakvim slučajevima obično ne preispituju suštinu arbitražnih presuda.

Država takođe može pokušati da pokrene vanredne pravne postupke unutar ICSID sistema, ali takvi zahtevi retko dovode do potpunog poništavanja presude.

U međuvremenu, MOL može pokrenuti postupke naplate, uključujući i zaplenu hrvatske državne imovine u SAD-u. U sličnim sporovima često se dešava da se strane na kraju dogovore kroz pregovore o načinu i uslovima isplate.