Ima li kraja divljanju cena energije u Evropi? 1Foto: Pixabay/Distel2610 (Ilustracija)

Dok ekonomija EU klizi ka recesiji, države spremaju planove kako će pomoći privredi i stanovništvu da prebrode narednu zimu usled energetske krize neviđene još od naftnih šokova sedamdesetih godina prošlog veka.

Gas je na evropskim berzama dostigao cenu od skoro 3.000 evra za 1.000 kubika, (oko 280 evra po megavatsatu), i to za narudžbine za sledeću godinu.

Na spot tržištu u Nemačkoj gas je krajem prošle nedelje koštao 3.100 evra za 1.000 kubika ako se kupuje za naredni dan. Iz odnosa ovih cena jasno je da se ne očekuje poboljšanje situacije u narednoj godini, naprotiv.

Prošle godine 1.000 kubika gasa koštalo je oko 270 evra.

Na tržištu struje situacija je još dramatičnija. Za jedan megavatsat električne energije u sledećoj godini u petak je na francuskoj berzi električne energije zaključen ugovor po ceni od neverovatnih 1.070 evra za megavatsat.

U Nemačkoj je u petak zaključen terminski ugovor sa cenom od 890 evra po megavatsatu. Poređenja radi, veleprodajna cena struje u Nemačkoj pre četiri godine bila je u ovo doba oko 54 evra po megavatsatu.

Cena struje dobrim delom je posledica cena gasa. Kako objašnjava stručnjak za energetiku Miloš Zdravković, cena struje na evropskim tržištima formira se na osnovu cene najskupljeg proizvedenog kilovata, što je u ovoj situaciji struja iz gasnih termoelektrana koje prave oko 18-20 odsto struje u EU.

Da slika bude kompletna i nafta je ponovo preskočila granicu od 100 dolara po barelu, dok je ne tako davno u vreme pandemije 2020. godine cena padala i na nivoe od dvadesetak dolara, a zabeleženi su slučajevi da vlasnici nafte nisu imali kome da je prodaju i morali da plaćaju skladištenje. U svakom slučaju geneza energetske krize u Evropi ne počinje sa ratom u Ukrajini. Zdravković ističe da je ona dobrim delom posledica odluka političara u EU.

„Ušli su u priču o zelenoj agendi prebrzo jer svet još nema tehnologiju za to. Krenuli su da odustaju od uglja. Nemačka je počela da zatvara i nuklearne elektrane i po prvi put postala neto uvoznik struje. S druge strane Francuska ima 57 reaktora. U toj tranziciji sa uglja i nafte planirali su da se oslone na prirodni gas i onda se desila Ukrajina“, napominje Zdravković dodajući da je onda EU objavila da će naći zamenu za ruski gas, ali pitanje je kako.

EU uvozi godišnje 400 milijardi kubnih metara gasa, od toga do krize u Ukrajini 40 odsto iz Rusije. Zdravković ističe da će tečni prirodni gas teško to moći da nadomesti, jer ukupni svetski kapaciteti za transport tečnog prirodnog gasa iznose 400 milijardi kubnih metara godišnje.

„Nerealno je očekivati da će sve ići u Evropu“, navodi on.

On ističe da se sa sadašnjom tehnologijom samo nuklearke mogu donekle da zamene fosilna goriva. Pre nekoliko dana i Nemačka je odustala od gašenja poslednje tri nuklearke. Još ranije su Nemci počeli sa otvaranjem zatvorenih termoelektrana.

Još od jeseni su države počele da dele pomoć građanima ugroženim naglim skokom računa za struju i grejanje. Aktuelni paket pomoći zemalja EU domaćinstvima i preduzećima iznosi 280 milijardi evra za plaćanje računa za energiju. Međutim pitanje je da li će to biti dovoljno i Evropu očekuje velika štednja energije, na ovaj ili onaj način.

Recimo španska vlada razmatra zabranu firmama da hlade prostorije na temperaturu ispod 27 stepeni Celzijusa leti ili da ih zagrevaju na više od 19 stepeni zimi.

Nemačka je donela sličan propis, javne zgrade se greju do 19 stepeni, a opštine su već dobile nalog da priguše javno osvetljenje i zatvore javne bazene.

„Naša sloboda, sistem u kom smo navikli da živimo ima cenu. Nekada moramo da ga branimo i to može od nas zahtevati žrtve“, poručio je francuski predsednik Imanuel Makron svojim građanima dok je država započela razgovore sa privrednim udruženjima i lokalnim samoupravama o smanjenju potrošnje energije za 10 odsto u naredne dve godine.

U Italiji su restorani i kafići u izlozima počeli da ističu račune za struju kako bi mušterijama opravdali poskupljenja istovremeno tražeći pomoć od države.

Glavno pitanje od kog će zavisiti energetska situacija u većem delu Evrope je da li će na zimu gas iz Rusije teći cevima ka zapadu, pre svega ka Nemačkoj. Ovaj scenario postaje sve izvesniji od kako je letos Gasprom smanjio isporuke Severnim tokom 1 na 40 odsto zbog navodnih tehničkih razloga.

Evropski državnici su se razleteli po svetu, Alžiru, Azerbejdžanu, Kataru kako bi obezbedili plin za grejanje domaćinstava i rad privrede.

Na svu geopolitičku muku i priroda se okrenula protiv energetike. Zbog 500-godišnjih suša proizvodnja u hidroelektranama smanjena je za 40 odsto, ali su i mnoge nuklearne elektrane morale da smanje proizvodnju jer nema dovoljno vode za hlađenje reaktora.

Osim toga nuklearke u Francuskoj koje proizvode 70 odsto električne energije u ovoj zemlji nalaze se u lošem stanju pa je polovina reaktora ove godine prošla što kroz redovne remonte, što vanredne popravke.

Zdravković ukazuje da nismo mi izmislili loše upravljanje i politički uticaj.

„Energetiku u EU vodi istoričarka. Francuski EDF koji upravlja nuklearkama sada država želi da nacionalizuje 100 odsto. Tako da nemamo samo mi Grčića koji vodi elektroprivredu“, ističe Zdravković.

U Severnoj Makedoniji proglašeno krizno stanje u energetici

Makedonska vlada donela je prošle nedelje dve odluke. Jedna se tiče grejanja u Skoplju, a druga na celu Makedoniju. Zbog nedostatka električne energije i stanja na ovom tržištu proglašeno je krizno stanje.

„Svrha ove krizne situacije je da se Vladi omogući transfer novca iz državnog budžeta državnom proizvođaču električne energije ESM koji će se koristiti za kupovinu uglja i lož ulja“, navodi se u saopštenju makedonske Vlade.

U okviru ove odluke od 1. septembra na snagu stupaju obavezne mere štednje u javnim ustanovama i preporuke za domaćinstva.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.