Inostrano tržište krupan ali dostižan cilj

Mala i srednja preduzeća predstavljaju sve značajniji segment domaće ekonomije: u Agenciji za privredne registre evidentirano je više od 300.000 privrednih subjekata – 100.000 preduzeća (privrednih društava) i 213.420 preduzetnika (vlasnika samostalnih trgovinskih i zanatskih radnji). MSP zapošljavaju dve trećine radne snage, dok njihov udeo u ukupnom izvozu iznosi 47 odsto, a u uvozu 59 odsto. Zato će kroz donacije i kredite, u taj sektor ove godine biti uloženo 20 milijardi dinara. Sredstva koja izdvaja država za pomoć MSP u poslednje tri godine povećana su četiri puta, a podršku tom sektoru pruža i sve veći broj institucija. Tako, recimo, ovogodišnji budžet Agencije za promociju izvoza (SIEPA) iznosi 60 miliona dinara, i već je podeljena tranša bespovratne pomoći od 43,3 miliona dinara. Ovi podaci mogli su se čuti na konferenciji posvećenoj podsticanju izvoza MSP koja je održana prošle nedelje u Beogradu. Prema rečima Jasne Matić, državnog sekretara u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, nedostatak finansijskih sredstava, složeni propisi i neefikasna administracija, kao i nedostatak informacija o stranim tržištima – glavni su problemi sa kojima se gotovo svakodnevno suočavaju preduzetnici.

SSP i evropski fondovi

Potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridrživanju sa Evropskom unijom izuzetno je važan korak, koji vodi poboljšanju kreditnog rejtinga Srbije, a to dalje znači i snižavanje kamatne stope. Put ka EU donosi malim i srednjim preduzećima direktan pristup fondovima, koji će omogućiti da se podignu kapaciteti preduzeća, unapredi tehnologija i stvore uslovi za uspešan nastup naših firmi u inostranstvu. Pored poljoprivredno-prehrambenih firmi, kao i onih koje prave odeću ili metalne proizvode, na ino-tržištima uspešno mogu da se pojave i firme koje se bave izradom procesene opreme i alatnih mašina – tvrdi Jasna Matić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja.

– Prepreke su mnogobrojne, što je i razumljivo s obzirom na to da je naša zemlja u tranziciji. Preduzetnici se najčešće žale na poreski sistem, sporo izdavanje dozvola, podnošenje finansijskih izveštaja, rad inspekcijskih organa, kao i na komplikovanu izvozno-uvoznu proceduru, precizirala je ona.

Dva programa, jedan cilj

Oba programa EBRD podržavaju ekonomsku tranziciju, a finansirani su donatorskim sredstvima. Dok TAM program interveniše na nivou preduzeća, prenoseći značajna komercijalna i tehnička znanja direktora i menadžera iz ekonomski razvijenih zemalja, BAS deluje na tržišni sistem, stimuliše tražnju i povećava ponudu i kvalitet lokalnih savetodavnih usluga. TAM je namenjen kompanijama sa 200 do 1.500 zaposlenih, a BAS preduzećima sa 10 do 250 zaposlenih. Svrha prvog je restrukturiranje i uvoćenje nove menadžerske kulture, a drugog – razvoj domaćeg konsultantskog sektora. U Srbiji TAM je prisutan od 2001, do sada je sproveo 164 projekta, od čega je 70 završeno, a budžet ovog programa težak je osam miliona evra. BAS program, koji je startovao 2006, do sada je uključio 110 projekata, dok njegov budžet iznosi oko 600.000 evra.

Finansijska podrška SIEPA, uključuje bespovratnu pomoć u finansiranju do 50 odsto troškova preduzeća koja se kreće u rasponu od 150.000 do 1.500.000 dinara. Sredstva su namenjena istraživanju inostranih tržišta, izradi promotivnih materijala, nastupima na međunarodnim sajmovima, dizajnu ambalaže i oglašavanju u inostranim časopisima. Osim toga, MSP mogu da računaju i na kreditnu podršku Fonda za razvoj čiji budžet za 2008.iznosi sedam milijardi dinara. Reč je o dugoročnim i kratkoročnim, kao i kreditima za početnike, namenjenim izgradnji i rekonstrukciji objekata, nabavci obrtnog kapitala i realizaciji preduzetničkih projekata. Tome treba dodati i zanimljiv projekat Vlade Norveške koji se odnosi na osnivanje biznis inkubatora.
Šarlot Salford, direktorka TAM (Zaokret u menadžmentu) i BAS programa Evropske banke za obnovu i razvoj, koji se odnose na tehničku i savetodavnu pomoć preduzećima u zemljama tranzicije, podsetila je da je TAM program od 2001. realizovao 164 projekta, koje je sa osam miliona evra finansirala Evropska agencija za rekonstrukciju. BAS program u Srbiji prisutan je od 2006. i sa fondom od 583.000 evra pomogao je razvoju 110 preduzeća. Holandija je donirala još 960.000 evra, a sredstva će moći da se iskoriste u naredne tri godine. U programu su učestvovala preduzeća iz oblasti električne opreme i elektronike, hemijskih i plastičnih proizvoda, obrade metala i proizvodnje, prehrambene industrije, tekstila i odeće, trgovine, usluga, građevinarstva, turizma… Projekti su realizovani u Beogradu, Čačku, Novom Sadu, Nišu, Kraljevu i Kragujevcu – kaže Šarlot Salford.
U kompaniji Termovent, koja se bavi proizvodnjom specijalne industrijske armature za procesnu industriju (naftnu, hemijsku i petrohemijsku), vodosnabdevanje i energetiku, ne kriju zadovoljstvo postignutim rezultatima. Zahvaljujući TAM programu, smanjene su zalihe repromaterija, skraćeno vreme montaže, prihodi u 2007. povećani su za 20 odsto u odnosu prethodnu godinu, a izvoz beleži rast od gotovo 50 odsto. Aleksandar Crnogorac, vlasnik kompanije u čijem sastavu, od 2002, posluje i livnica čelika u Bačkoj Topoli, kaže za Danas da je za šest meseci prošle godine, Termovent ostvario rekordnu proizvodnju i da je čak 70 odsto ukupnog izvoza u 2007. realizovano na tržištu EU.
– Naši utisci o TAM programu su izuzetno pozitivni. Njihovi stručnjaci pružili su nam konsultantsku pomoć u oblasti finansijskog menadžmenta, kao i organizaciji i unapređenju proizvodnje. Svoje ogromno iskustvo i znanje bili su spremni da nam prenesu. Sarađivali su sa menadžmentom kompanije u rešavanju svih važnih pitanja, tako da smo znatno unapredili proizvodni proces i povećali kontrolu troškova- kaže Crnogorac.
Miroslav Aleksić, direktor i vlasnik kompanije Zorka kolor iz Šapca, firme sa dugom tradicijom u proizvodnji boja, lakova i industrijskih premaza, ističe da je uključivanje u ovaj program omogućilo njegovoj firmi da proširi i osavremeni proizvodni asortiman, kao i da unapredi istraživački, razvojni i sektor prodaje.
– Dobili smo konsultantsku pomoć u oblasti finansijskog menadžmenta i organizaciji proizvodnje, a efekte saradnje najbolje pokazuje rekordni rast prodaje, razvoj novih proizvoda i investicija. Osim toga, iskustvo TAM stručnjaka, kao i znanje koje su preneli menadžmentu kompanije, rezultirali su ulaskom u zahtevan projekat koji smo nazvali Nova Zorka kolor. Reč je o inovativnoj strategiji poslovanja cele kompanije u cilju sticanja liderske pozicije u regionu – objašnjava Aleksić.
Živojin Karadžić, direktor preduzeća Panefino iz Požarevca koje se bavi proizvodnjom hleba i peciva ukazuje da im je pomoć stručnjaka TAM pomogla u dobijanju sertifikata ISO 9001 i usvajanju HACCP sistema. Dragocena je bila i podrška u organizaciju proizvodnje i kontroli rashoda, kao i u kreiranju biznis plana i intenziviranju izvoza.
Gordana Knežević, komercijalni direktor kompanije Džeger iz Kragujevca, tvrdi da je saradnja sa TAM konsultantima bila uspešna.
– Džeger je otvorio nove pogone i povećao obim proizvodnje za 70 odsto u protekle dve godine. Otvoreno je pet novih prodajnih objekata i povećan broj zaposlenih i izvoz u regionu. Naša sagovornica podseća da su „prilikom posete sajmu u Kini, uspostavljeni su poslovni kontakti koji su posebno značajni zbog tehnologije koja se u svetu izuzetno brzo menja. Time je nadomešten nedostatak određene vrste proizvodnje u srpskoj firmi. Uz pomoć STRUČNJAKATAM, sačinjen je biznis-plan koji je predstavljen EBRD u cilju dobijanja kredita, unapređen je brend (i zaštićen u Srbiji, okolnim zemljama, Francuskoj, Italiji, Rusiji, Turskoj…), a načinjena je i strategija razvoja u narednih pet godina“.
Božo Janković, vlasnik kompanije Enterijer Janković u Novom Sadu, koja se bavi dizajniranjem, opremanjem enterijera i izradom građevinske stolarije, tvrdi da je reč o praktičnom projektu, iz koga svako ko hoće, može da izvuče veliku korist.
– Uspostavili smo novu organizaciju rada u kompaniji, što je rezultiralo kvalitetnijim i lakšim načinom upravljanja. Osim toga, zahvaljujući novoj postavci tehnološke linije, rešili smo problem uskog grla u proizvodnji i napravili novu organizaciju, prilagođenu potrebama kompanije, koju smo, radi veće efikasnosti, podelili u četiri celine. Sada imamo svakodnevnu kontrolu troškova, odlične rezultate u proizvodnji i produktivnost veću za 84 odsto. Više od 80 odsto prihoda kompanija ostvaruje na inostranim tržištima, a među našim najvažnijim projektima su i predsednička palata u Uzbekistanu, zdanje Ustavnog suda u Moskvi, hotel Belvedere u Sankt Peterburgu – kaže Janković.
Sudeći prema najavama, MSP mogu da računaju na sve veću podršku bankarskog sektora. Prema rečima Bojana Vračevića, direktora Odeljenja za MSP Hipo-Alpe-Adria banke, banka je za preduzeća koja se bave izvozom pripremila rivolving kredite, akreditive i garancije. Krediti se odobravaju u dinarima i devizama, sa rokom otplate do tri godine, a posebnu pogodnost predstavlja to što klijent kamatu plaća u skladu sa iznosom i periodom korišćenja sredstava.Kada je reč o garancijama i akreditivima, oni supstituišu potrebu za angažovanjem finansijskih sredstava. Time se smanjuju troškovi kamata koje su niže 50 do 70 odsto nego kod kredita. Akreditiv je i obezbeđenje za izvozne poslove, jer garantuje plaćanje robe po isporuci, u skladu sa ugovorom. Rajfajzen banka odobrava izvozne kredite na rivolving osnovi i uz rok otplate od 24 meseca. Maksimalan iznos pozajmice zavisi od kreditne sposobnosti i obezbeđenja, dok minimalni kredit iznosi 50.000 evra. Neiskorišćena sredstva moguće je vratiti u toku trajanja kreditne linije. Među klijentima banke krajem 2007. bilo je i oko 24.000 izvoznih MSP, a odobreno je 212 miliona evra kredita. U ponudi Volks banke namenjenoj preduzetnicima i MSP nalaze se krediti sa rokom otplate do 10 godina. Za kredite, koji se odobravaju u dinarima, evrima i švajcarskim francima, bez žiranata, kamatna stopa kreće se od 14 do 16 odsto godišnje i menja se kvartalno.