Izlazak Hrvatske iz CEFTE prilika za Srbiju?

Do pozitivnih promena za naše proizvođače doći će na tržištu cigareta, to je ono u šta smo sigurni, a verovatno i drugih proizvoda, kažu u Ministarstvu. Prema istom izvoru „Hrvati su na tom tržištu po raznim osnovama izmišljali diskriminacije kojima su štitili svog proizvođača cigareta iz Rovinja, pa je čak i njihova Antimonopolska komisija donela odluku o postojanju narušavanja konkurencije , ali je oni nisu ispoštovali“. U našem se Ministarstvu veruje da će Hrvatska, kad sredinom sledeće godine postane član EU, morati „da preuzme pravila o zaštiti konkurencije i antimonopolska pravila EU, što nama naročito odgovara na tržištu cigareta“. S druge strane, u EU je uvoz cigareta mnogo više opterećen dažbinama nego kod nas, što će od sredine sledeće godine biti slučaj i sa Hrvatskom. Bosna i Hercegovina je veoma bitno izvozno tržište za robu i iz Hrvatske i iz Srbije, a pri tome je bosansko-hercegovačko tržište „u odnosu na EU mnogo manje liberalizovano nego naše, imaju mnogo više proizvoda koje su izuzeli „ tako da će od sredine sledeće godine roba iz Hrvatske biti opterećena carinama koje ne važe za robu poreklom iz zemalja članica CEFTA. Predsednik Privredne komore Hrvatske Nadan Vidošević je nedavno izjavio da će prva godina posle ulaska u EU biti naročito izazovna za hrvatske poljoprivredne proizvode na tržištu Bosne i Hercegovine.

U Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Republike Srbije takođe skreću pažnju da u Hrvatskoj postoji vrlo ambiciozna akcija „kupujmo Hrvatsko“ i smatraju da će po ulasku Hrvatske u EU „ta kampanja morati da nestane , a naročito ako su donosili propise kojima favorizuju ovo ili ono, i to će morati da nestane“.

Pošto sama Hrvatska najavljuje problematičnu prvu godinu za izvoz svoje poljoprivredne proizvodnje u Bosnu i Hercegovinu, pitanje je koliko bi poljoprivreda Srbije tu mogla da profitira. Vojislav Stanković iz Privredne komore Srbije kaže da bi to mogla da bude prilika za rast izvoza senzitivne grupe poljoprivrednih proizvoda kao što je mleko, a i prerađevine od mleka, ali on veruje da će krajnji efekat ove prilike biti skroman. „I naš sadašnji izvoz ima se zahvaliti pre svega našoj maloj unutrašnjoj kupovnoj moći i potrošnji. Dok Evropa troši prosečno do 150 litara konzumnog mleka po osobi, a neke države i po 300 litara, naša je potrošnja oko 70 litara. Kad bismo mi imali normalnu domaću potrošnju, Srbija bi bila uvoznik mleka i mlečnih proizvoda“, kaže Stanković.

Razmena

Hrvatska je prošle godine u zemlje CEFTA izvezla robe u vrednosti od 1,683 milijarde evra, a uvezla robe u vrednosti od 869,319 miliona. Najviše je izvezla u Bosnu i Hercegovinu, 1,068 milijardi evra, što je manje od ukupnog izvoza Srbije u ovu državu. Srbija je Hrvatskoj sa izvozom od 344,463 miliona evra i uvozom od 250,563 miliona drugi po redu spoljnotrgovinski partner u CEFTA.