Javnost u Srbiji treba da zna da se svet suočava sa ekonomskom i finansijskom krizom koja je možda veća od one iz 1930. Time ne želim da uznemiravam javnost, već da proučim da je realna procena sadašnjeg stanja preduslov da država osmisli konkretne mere kojima bi se ublažile posledice te krize – kaže za Danas Dragan Subotić, generalni direktor Valjaonice bakra u Sevojnu koji se pismom obratio predsedniku Vlade Srbije, ministarstvima za ekonomiju i finansije, predloživši osam konkretnih mera za narednu godinu.
Ukazujući na činjenicu da je za devet meseci ove godine ova fabrika izvezla 90 odsto proizvodnje u vrednosti 30 miliona evra, Subotić je rekao da direktna šteta ovog preduzeća, zbog globalne krize, iznosi više od deset miliona dolara. Istakavši da je cena metala sa 7.000 dolara pala na oko 3.000 dolara i da je za dva i po meseca tražnja opala za deset odsto, on je rekao da će to uticati da fabrika završi poslovnu godinu sa povećanom proizvodnjom za osam odsto, ali da je to ispod planiranog nivoa.
U paketu mera koje je Subotić uputio Vladi Srbije nalazi se i predlog da se izmenom Zakona o radu, naknada za topli obrok i regres za godišnji odmor tretiraju kao materijalni troškovi, a ne kao zarada. On takođe predlaže da minimalni neoporezivi iznos naknade za topli obrok bude deset odsto, a regres za godišnji odmor 65 odsto prosečne mesečne zarade u privredi. Na tom spisku je i zahtev za izmenom Zakona o PDV, koja bi izvoznicima obezbedila da ne plaćaju taj porez prilikom uvoza sirovina i repromaterijala koji se prerađuju a potom izvoze, već da se PDV samo evidentira, a da se eventualno plaćanje tog poreza obavlja po konačnom obračunu.
– U republičkom budžetu za narednu godinu trebalo bi obezbediti najmanje milijardu evra bespovratnih subvencija i preferencijalnih kredita za preduzeća čiji je izvoz veći od uvoza. Ta sredstva bi se realizovala posredstvom Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza i Fonda za razvoj. Osim toga, trebalo bi smanjiti i porez na zarade za dva odsto i PDV za 0,5 odsto do jedan odsto, a kasnije bi trebalo razmišljati i o umanjenju doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje i nezaposlenost – predlaže Subotić i dodaje da bi trebalo pojačati inspekcijsku kontrolu plaćanja poreza i rada „na crno“, kako bi se kompenzovali smanjeni budžetski prihodi. Potrebna je i zakonska regulativa kojom bi se, kako sugeriše, smanjio broj zaposlenih, ali i troškovi državne uprave i javne službe. Procenjujući da je neophodno pojednostaviti procedure i skratiti rokove za realizaciju uvozno-izvoznih poslova, on ukazuje i na potrebu da se radi realnosti računovodstvenih iskaza, finansijski izveštaji izvoznika, osim u dinarima, prikazuju i u evrima, jer „kursne razlike paradoksalno utiču na rezultate poslovanja“. Kao poslednji, osmi, predlog on navodi da bi trebalo da se preispita celishodnost sudskog spora pred sudom u Njujorku za naplatu duga od Sevojno Overseas u višegodišnjem postupku i deblokiraju zarobljena sredstva od 26. aprila 1993, godine i to Valjaonice bakra u iznosu od 1,1 milijarde dolara i Valjaonice aluminijuma od 847.692 dolara.
Kursne razlike i gubici
Neprihvatljivo je da sve što smo za devet meseci zaradili bude poništeno kursnim razlikama, i to samo za jedan mesec. Mi smo za realan, tržišni kurs, koji bi trebalo da se koriguje za stopu inflacije. Međutim, zbog nerealnog kursa Valjaonica bakra je u prethodne četiri godine izgubila oko četiri miliona evra – istakao je Subotić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
